Izmislili bolesti da napune džepove?

Ovih dana brojni navodno novi poremećaji, zastrašujuća zdravstvena stanja i mentalne bolesti privlače pažnju ljudi stvarajući atmosferu straha i brige za zdravlje. Ono što jedemo nas ubija, ono što dišemo nas ubija, a čak i Wi-Fi i voda za piće predstavljaju smrtnu opasnost.

Realno, često je reč o zastrašivanju podstaknutom od farmaceutske industrije, kojoj drama pomaže u prodaji proizvoda i stvaranju profita na račun lakoverne javnosti.

"Krajnji cilj je da se svaka pobuna kvalifikuje kao mentalni poremećaj, pa uz pomoć farmaceutske mafije zdravi ljudi pretvore u bolesne, koje će takođe tretirati samo kao 'pokvarene mašine' i izvor profita", tvrdi francuski parlamentarni poslanik i lekar Bernard Debré.

On je koautor knjige "4.000 korisnih, beskorisnih i opasnih lekova”, u kojoj ističe da je polovina lekova na recept u zapadnoj medicini potpuno nepotrebna i neefikasna, a pet posto medikamenata opasno za zdravlje.

Lekovi - priča o obmani

Radi se o svojevrsnoj"borbi sa vetrenjačama" jer su na drugoj strani kapital i industrija farmacije, kao i ceo zdravstveni sistem, koji to podržava. U zdravstvu se to odnosi na zaradu medicinske, u prvom redu farmaceutske industrije.

Tako tzv. farmaceutska mafija utišava prirodne tradicionalne lekove i proizvodi sintetičke, koji najčešće imaju brojne nuspojave i navikavaju organizam na to da se bez njih više ne može.

Stručnjaci ističu samo neke od modernih zdravstvenih briga koje su najčešće obična glupost.

Danas svi imaju osetljivost na gluten

Gluten je protein koji se nalazi u pšenici, daje elastičnost testu, pomažući mu da se podigne i zadrži svoj oblik. On se nalazi u pšenici, raži, ječmu i zobi. Većina prehrambenih namirnica sadrži gluten, od pica, testenina, hleba i raznih industrijski prerađenih namirnica. Pažnja koju privlači gluten nije nastala toliko zbog priče oko celijakije, već zbog kontroverznih studija koje tvrde da ljudsko telo nije sposobno da vari gluten u meri u kojoj ga mi unosimo u sebe.

"Za to ne postoje realni i prihvaćeni zdravstveni dokazi. Dokazano je da nekim ljudima smeta gluten, kao i da ga većina ljudi normalno probavlja", kaže doktor.

Halitoza je izmišljena bolest

Halitoza najčešće nastaje usled fermentacije čestica hrane anaerobnim gramnegativnim bakterijama u ustima.

Zbog zadaha sve više ljudi posećuje lekare, koji im prepisuju specijalne paste za zube i vodice za ispiranje usta, na čemu industrija zarađuje ogroman novac. Stručnjaci tvrde da je zadah u većini slučajeva obična izmišljotina i da je prirodno da se u dahu oseća određen miris. To stanje najčešće se može popraviti većim unosom vode i promenom ishrane.

Detoksikacija je glupost

Dodaci ishrani i razni preparati za detoksikaciju tela i mršavljenje jedno su od najbrže rastućih tržišta na svetu, a za njihov učinak postoji vrlo malo dokaza. Na primer, vrlo su popularni detoks proizvodi na bazi mleka od čička ili maslačka, ali nema studije koja potvrđuje njihov efekt.

Treba izbegavati alkohol i hraniti se zdravo, a ako baš želite detoksikaciju, koristite prirodne čajeve, voće i povrće.

Ispiranje vagine ne da nije dobro, već je opasno

Najveći mit je da vagine imaju neprijatan miris. Sem u slučaju da imate ozbiljnih problema, bilo koji prirodan miris je normalan. Vagine ne treba da mirišu poput parfimerije i ne treba ih tretirati kao nešto što treba popraviti. Znači, zaboravite na mirišljave kupke ili posebne čistače za ispiranje na kojima industrija sve više zarađuje, jer bilo koji proizvod koji može promeniti vašu pH ravnotežu može uzrokovati i pojavu gljivica.

Snižavanje lošeg holesterola sprečava bolest srca

Možda jedan od najvećih zdravstvenih mitova zapadne kulture je zloupotreba izmišljenog termina "loš holesterol" od medija i medicinske struke. Osim toga naivna javnost je prevarena lažnom vezom holesterola i kardiovaskularnih bolesti. Nikad nije dokazano da holesterol uzrokuje bolesti srca, baš naprotiv holesterol je od vitalnog značaja za telo i bilo kakav pokušaj njegovog snižavanja može imati pogubne posledice, posebno kako starimo.

Postali smo društvo toliko opsednuto unošenjem namirnica niskog holesterola i masnoće da se sada mnogi zdravstveni stručnjaci pitaju koje su posledice toga, kao i brojnih lekova koji se uzimaju za snižavanje holesterola.

Većina s dijagnozom depresije to nije

Britanski naučnici tvrde da prozak, Seroxksat i slični antidepresivi deluju kao lažni, placebo lekovi i nisu delotvorni. Do rezultata, objavljenih u u časopisu PloS Medicine, došli su analizom 47 kliničkih studija, od kojih su neke bile sve do danas nedostupne javnosti.

Osim toga, danas je svaki četvrti čovek u zapadnom svetu depresivan - a nameće se pitanje kako je to moguće i zašto tako nije bilo pre? Prevelika koncentracija na sebe i vlastitu sreću i taj nametnuti ideal srećnog života mnogima daje iluziju da su bolesni, premda se možda samo nalaze u prirodnoj, lošijoj životnoj fazi.

Postoje sigurne doze hemikalija u lekovima

Ne postoji sigurna doza otrova jer telo prepoznaje i najniže doze i odmah stvara upalne procese i imunološki odgovor kako bi se borilo sa stranim telom. Toksične hemikalije se sada nalaze svuda, u školama i na našim radnim mestima. One uzrokuju postupno propadanje svakog sistema u našem telu i uzrokuju mnoge bolesti. Vrlo je teško otkriti koja hemikalija izaziva koju bolest.