Insulinska rezistencija - bolest modernog čoveka

Osnovni problem obolevanja i smrtnosti savremenog čoveka su hronične nezarazne metaboličke bolesti čije je širenje skoro pandemijskog karaktera, posebno u najrazvijenijim zemljama sveta. Insulinska rezistenzija je zdravstveni problem koji se sve češće pominje, alarm moramo upaliti svi, niko nije imun. Dobra vest je ipak da samo od nas samih zavisi da li će naš insulin imati mogućnost da obavi posao koji mu je dat ili će nas usmeriti ka dijabetesu.

Po definiciji insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije organizma ne reaguju na dejstvo insulina tako da insulin ne može da ostvari svoj biološki efekat. Prekomernim unosom ugljenih hidrata sa visokim glikemijskim indeksom kao što su prosti šećeri, jela pripremljena prženjem ulja, gazirana pića i dosta drugih nezdravih namirnica brzo se podiže nivo šećera u krvi. Kao odgovor na povišeni nivo šećera u krvi pankreas luči hormon insulin čiji je zadatak da potpomogne prelaz glukoze iz krvi u ćelije.

Insulin svoj zadatak ostvaruje vezujući se za insulinske receptore koji se nalaze na površini mišićnih i masnih ćelija. Ćelije čuju poziv, otvore se i dozvole ulaz glukoze. Ako je nivo šećera u krvi dugotrajno visok, i nivo insulina u krvi će biti dugotrajno visok tako da će insulin stalno stimulisati receptore ćelija.

Ćelije će vremenom "otupeti" na pozive insulina tako što će ili smanjiti broj insulinskih receprtora ili će receptori postajati manje osetljivi, a tako nastaje insulinska rezistencija i počinju zdravstveni problemi.

Kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, kožne promene, reproduktivne bolesti su samo deo zdravstvenih problema koji mogu biti uzrokovane insulinskom rezistencijom.

Da biste rešili problem insulinske rezistencije morate ispuniti dva uslova, smanjiti nivo insulina i povećati osetljivost ćelija na insulin.

Rezultati nekoliko studija ukazuju da snižena telesna masa i fizička aktivnost povećavaju osetljivost ćelija na insulin, ali i utiču na njegov nivo. Fizička aktivnost preuzima ulogu insulina trošeći glukozu koja se usled neosetljivosti ćelije na insulin inače ne bi razgradila, u ovom slučaju trening je najefikasniji lek i terapija koju će vam svaki lekar prepisati.

Sa druge strane i ne manje bitno jeste način ishrane. Endokrinolozi savetuju ishranu sa dva obroka dnevno i sa većim razmakom između njih da ne bismo provocirali pankreas, odnosno lučenje insulina. Takođe poželjno je da ishrana bude bogata proteinima i mastima, dobar primer takve ishrane jeste keto dijeta.

Mnogo je zdravstvenih problema kod kojih vežbanje, odnosno fizička aktivnost može doneti dobro, teretana nije samo za bodibilding, šta više, ljudi sa takvim ciljem je najmanje, vežbamo zato što nam to prija, zato što nam pomaže i zato što je zdravo.

Piše: Milan Zarić MSc
Master profesor sporta i fizičkog vaspitanja
www.licnitrener.com