Najčešći operativni zahvati i njihova opravdanost

Među najčešćim operativnim zahvatima su i oralne intervencije, a ovde ih pominjemo u kontekstu opravdanosti iz medicinskih a ne estetskih razloga.

Šta je carski rez?

Carski rez (lat. sectio caesarea) je akušerski hirurški zahvat kojim se porođaj obavlja kroz rez na stomaku majke. Spada u 10 najčešćih operacija, a njegova učestalost i dalje raste kako u svetu tako i kod nas. U Srbiji se na ovaj način porodi svaka treća trudnica.

Ovo je i jedna od najstarijih operacija. Pouzdani podaci su iz vremena antičke Grčke i starog Rima, a veruje se da je carskim rezom na svet došao i Julije Cezar. Poreklo naziva ove operacije je u domenu legendi pa se time nećemo baviti.

Carski rez može biti planiran ako se utvrdi da vaginalni porođaj nije moguć ili je previše rizičan, i hitan kada se zbog komplikacija prilikom vaginalnog porođaja mora preduzeti hirurški zahvat sečenja stomaka i materice i tako izvaditi beba.

Carski rez je spasonosan, ali nosi svoje rizike jer može doći do jakog krvarenja, infekcija, povrede unutrašnjih organa. Zbog svih mogućih rizika majka u bolnici ostaje duže, a posle porođaja mora koristiti lekove protiv bolova.

Planirani carski rez se preduzima u više slučajeva. Ako majka nosi trojke ili više dece, ako je ranije bilo operacija na materici, u slučaju infekcija (HIV, HPV, genitalni herpes), kada je beba velika a karlica majke mala, kada je beba u položaju da prednjači nožicama a ne glavicom.

Hitan carski rez se preduzima u svim slučajevima kada vaginalni porođaj ne napreduje, ne ide kako treba i može biti ugroženo zdravlje i čak život majke ili bebe. Porođaj se obavlja uz anesteziju koja može biti opšta ili regionalna (epiduralna ili spinalna).

Kod carskog reza obično se radi horizontalni rez na stomaku, ali i vertikalni rez u izuzetno hitnim i težim slučajevima.

Posle carskog reza neophodno je koristiti lekove protiv bolova nekoliko dana jer može biti povišene temperature, mučnine, povraćanja i drugih tegoba koje se ublažavaju analgeticima.

Najčešći razlozi kada je oralna hirurgija neophodna

Oralna hirurgija je specijalizovana oblast stomatologije koja se primenjuje u slučajevima kada se stomatološki problemi ne mogu rešiti nehirurškim intervencijama.

Često takve probleme zadaju umnjaci, uz bolove, infekcije, moguća su i oštećenja susednih zuba jer ne mogu da se pravilno postave u ustima. Tada je neophodna hirurška intervencija da bi se konkretan problem rešio.

Kod korektivne hirurgije vilice takođe se primenjuje oralna hirurgija radi ispravljanja nepravilnosti ili abnormalnosti kostiju vilice. Korektivna hirurgija vilice može da reši probleme apneje, kratkotrajne pauze u disanju tokom spavanja koja potraje nekoliko sekundi. Ovaj poremećaj ili bolest, kada se osoba bori za vazduh tokom spavanja iako nije svesna toga, obično je povezana sa drugim strukturnim problemima i može izazvati druge zdravstvene komplikacije.

Oralna hirurgija primenjuje se u lečenju povreda lica uzrokovanim nesrećama, padovima ili drugim razlozima. Tada obično dolazi do preloma kostiju vilice, kostiju lica, povreda mekih tkiva. Oralni hirurzi tada su pred zadatkom da saniraju povrede uz vraćanje funkcije i estetike lica, što je takođe važno za uspešan oporavak stradale osobe.

Zadatak oralne hirurgije je da izvrši pravilan tretman sumnjivih oralnih lezija, kao što su tumori i ciste, da vrši njihovu biopsiju radi dalje dijagnostike i adekvatnog lečenja. Oralna intervencija podrazumeva i uklanjanje ovih stanja u cilju sprečavanja daljih komplikacija.

Oralna hirurgija je neophodna kod postavljanja zubnih implantata koji služe za zamenu zuba koji nedostaju radi vraćanja funkcionalnosti, a verovatno češće iz estetskih razloga, za lepši izgled u slučaju nedostajućih zuba. Tu su i razne procedure za pripremu usta za postavljanje proteza i druge zubne protetike.

Ovo su najčešći razlozi za primenu oralne hirurgije, a generalno važi da se ona primenjuje prema individualnim i specifičnim potrebama, o čemu odlučuje oralni hirurg u konsultaciji sa pacijentom.

Prvo lekar pa apoteka, ne obrnuto

Da ipak ponovimo savet koji svuda možete čuti – nemojte biti svoj lekar. Prvo se obratite lekaru, pa prema njegovom savetu idite u apoteku po lekove.

To ne znači da treba da se ponašate kao hipohondar i da za svašta trčite kod lekara. Ako su u pitanju neke svakodnevne i uobičajene tegobe, apoteka ima svoje farmaceute koji vam takođe mogu pomoći.

A to znači da kućna apoteka može da posluži za već dijagnostifikovana stanja, uz pridržavanje uputstava koje ste već dobili od lekara ili farmaceuta.