Sezona kuvanog vina je u punom jeku, a da li ga je zdravo piti?

Miris cimeta, karanfilića i pomorandže često deluje umirujuće, gotovo terapeutski, pa se lako zaboravi da se iza tog prijatnog ukusa krije alkoholno piće. Upravo zato se kuvano vino često pije opuštenije nego obično vino ili žestoka pića – i baš zato ljudi s njim najčešće preteraju, iako im nije bila namera.

Koliko je kuvanog vina preporučljivo popiti?

Iako se služi toplo i često je zaslađeno, kuvano vino po jačini ne odstupa mnogo od običnog vina. Jedna čaša od oko 2 decilitra uglavnom sadrži između 10 i 12 odsto alkohola, a u nekim varijantama i više, naročito ako se dodaje rum, rakija ili liker.

Zdravstvene smernice za odrasle osobe govore o umerenoj konzumaciji, što u praksi znači:

• jedna čaša dnevno za žene
• do dve čaše dnevno za muškarce

Međutim, kod kuvanog vina postoji zamka – pije se brzo, često stojeći, na hladnoći i bez hrane. Toplota pića širi krvne sudove i stvara utisak da alkohol manje deluje, ali telo ga razgrađuje istom brzinom kao i svaki drugi alkohol. Šećer dodatno prikriva njegov efekat, pa se granica lako pređe pre nego što toga postanemo svesni.

Tu je i još jedan faktor – toplota. Budući da se pije toplo, alkohol se brže apsorbuje u krvotok, a osećaj topline i prijatnosti često vara, pa se čini da piće deluje blaže nego što zapravo jeste.

U stvarnosti se dešava suprotno: toplo alkoholno piće širi krvne sudove, zbog čega se subjektivno osećamo zagrejano, ali telo zapravo brže gubi toplotu. To može dovesti do naglog umora i iscrpljenosti, naročito ako se duže boravi na hladnoći. Upravo ta kombinacija toplote, alkohola i začina čini kuvano vino varljivo pitkim – pije se lako i brzo, a posledice se osećaju tek kasnije, često iznenada.

Kada treba stati i koje su posledice preterivanja

Problem s kuvanim vinom nije samo količina alkohola, već i kontekst u kojem se pije. Često se konzumira uveče, na prazan stomak, u hladnim uslovima, a sve to dodatno opterećuje organizam. Mamurluk nakon kuvanog vina mnogima je teži nego posle običnog vina, iako je količina alkohola ista. Razlog nije samo alkohol, već kombinacija faktora koji zajedno iscrpljuju telo.

Prvo, kuvano vino obično sadrži više šećera nego obično vino. Šećer ubrzava apsorpciju alkohola i pojačava dehidrataciju, što dovodi do jače glavobolje, suvih usta i opšteg osećaja iscrpljenosti narednog dana. Drugo, pije se toplo, što širi krvne sudove i stvara utisak da alkohol slabije deluje. Zbog toga ljudi često popiju više nego što bi popili hladnog vina, a organizam se s većom količinom alkohola nosi sporije i teže.

Treće, kuvano vino se najčešće pije na hladnoći i stojeći, često bez hrane. Alkohol tada brže ulazi u krvotok, a telo se dodatno iscrpljuje pokušavajući da održi telesnu temperaturu. Rezultat su izraženiji umor, mučnina i slabost. Na kraju, začini poput cimeta, karanfilića i muškatnog oraščića kod osetljivijih osoba mogu iritirati želudac, pa se mamurluk ne ispoljava samo glavoboljom, već i gorušicom ili mučninom.

Zato se mamurluk nakon kuvanog vina često doživljava kao teži, iako u trenutku ispijanja deluje bezazleno. Jedna čaša može biti praznični užitak – treća je već pozivnica za loš naredni dan.

Uživanje – da, preterivanje – ne

Kuvano vino može biti lep deo praznične atmosfere, ali samo dok ostaje u granicama umerenosti. Jedna čaša često je sasvim dovoljna da pruži osećaj topline i prazničnog ugođaja. Sve preko toga više ne doprinosi uživanju – samo odlaže neprijatne posledice. Ako vam je cilj da se sutradan probudite bez glavobolje i sa lepim uspomenama, granicu je pametno povući ranije nego što mislite da treba.

Treba naglasiti i da se alkohol ne preporučuje maloletnicima, trudnicama, osobama koje uzimaju određene lekove ili imaju probleme sa jetrom, srcem ili želucem. Za njih "bezbedna količina" ne postoji.