Da li je čaša vina dnevno stvarno dobra za zdravlje?

Međutim, novo istraživanje objavljeno u časopisu BMJ Evidence-Based Medicine u septembru 2025. jasno je pokazalo da ro nije tačno. &Scaron;tavi&scaron;e, i najmanja količina alkohola povezana je sa povećanim rizikom od demencije.Privid U-obrascaU novoj studiji istraživački tim analizirao je podatke vi&scaron;e od pola miliona ljudi u Velikoj Britaniji i SAD-u, starosti između 56 i 72 godine. Učesnici su praćeni i do 15 godina, a posmatrale su se njihove navike u konzumiranju alkohola i zdravstveni ishodi.Na prvi pogled činilo se da podaci potvrđuju staru priču: rizik od demencije bio je najveći kod onih koji uop&scaron;te ne piju i kod te&scaron;kih alkoholičara, dok je kod umerenih konzumenata izgledao manji &ndash; to je poznati &quot;U-obrazac&quot;. Međutim, nakon detaljnije analize autori studije zaključili su da je ta krivulja ili obrazac zapravo bila optička varka. Naime, među osobama koje su navele da uop&scaron;te ne piju bilo je mnogo biv&scaron;ih alkoholičara i ljudi koji su prestali da piju zbog bolesti.Korekcija za zbunjujuće faktoreKada su naučnici primenili metodu poznatu kao Mendelijanska randomizacija, koja se oslanja na genetske predispozicije za (ne)konzumaciju alkohola umesto na samoprijave, U-obrazac je nestao. Rizik od demencije rastao je ravnomerno s količinom konzumacije &ndash; i to već pri niskim dozama. Drugim rečima, nije pronađen nikakav za&scaron;titni efekat alkohola, čak ni u umerenim količinama.Mendelijanska randomizacija u ovoj studiji funkcionisala je tako &scaron;to su naučnici koristili genetske varijante povezane s metabolizmom alkohola, na primer u genima ALDH2 i ADH1B, koji kod nekih ljudi izazivaju neprijatne reakcije na alkohol poput crvenila i mučnine.Potvrđeno je da oni koji nose takve varijante gena u proseku piju alkohol značajno manje, dok ga drugi če&scaron;će konzumiraju. Takvom metodom dobijene su prirodno &quot;nasumične&quot; grupe koje se razlikuju po sklonosti alkoholu, &scaron;to je omogućilo pouzdaniju procenu uticaja alkohola na rizik od demencije, jer su isključeni zbunjujući faktori poput socioekonomskog i zdravstvenog statusa. Naime, osobe s vi&scaron;im primanjima i obrazovanjem če&scaron;će piju umereno i skuplja pića, dok biv&scaron;i alkoholičari često uop&scaron;te ne piju.Autori su u radu zapisali: &quot;Na&scaron;a istraživanja podržavaju tezu da postoji &scaron;tetan efekat svih nivoa konzumacije alkohola na rizik od demencije i pokazuje da ne postoje dokazi koji bi ukazivali na ranije sugerisani za&scaron;titni efekat njegove umerene konzumacije&quot;.Dodali su i da bi smanjenje konzumacije alkohola u populaciji moglo značajno smanjiti broj slučajeva demencije &ndash; procenjuju i do 16% manje.Komentar naučne zajedniceTara Spajers-Džouns, neuronaučnica sa Univerziteta u Edinburgu, koja nije učestvovala u istraživanju, komentarisala je rezultate za Scimex: &quot;Ova studija ne dokazuje konačno da alkohol direktno uzrokuje demenciju. Ali pridružuje se velikom broju dokaza koji pokazuju povezanost između unosa alkohola i povećanog rizika. Osim toga, raniji neurolo&scaron;ki radovi već su pokazali da je alkohol direktno toksičan za neurone&quot;.Starenje populacije &ndash; porast demencijeDemencija je globalno jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, danas s njom živi vi&scaron;e od 55 miliona ljudi, a broj bi mogao skoro da se utrostruči do 2050. godine.Po&scaron;to leka za demenciju nema, jedina strategija je prevencija &ndash; upravo tu rezultati nove studije otvaraju novu perspektivu. Ako se i mala količina alkohola pokaže kao rizičan faktor, tada preporuke koje sugeri&scaron;u da je &quot;ča&scaron;a vina dnevno dobra za mozak&quot; postaju ne samo zastarele, već i potencijalno &scaron;tetne.Ranije potvrde benefita za kardiovaskularni sistemNova studija pridružuje se nizu istraživanja koja su poku&scaron;ala da provere postojeće mitove o alkoholu.Već ranije objavljeni radovi u časopisima poput The Lancet pokazali su da ne postoji bezbedan nivo konzumacije alkohola kada je reč o zdravlju srca i krvnih sudova. Novo istraživanje sada taj zaključak pro&scaron;iruje i na mozak.&quot;Ako prepolovimo učestalost poremećaja povezanih s konzumacijom alkohola, mogli bismo smanjiti broj slučajeva demencije za otprilike jednu &scaron;estinu&quot;, naglasili su autori studije. To je potencijalno jedna od najjednostavnijih i najjeftinijih preventivnih mera, iako politički i dru&scaron;tveno izazovna.Francuski paradoksIstorijski gledano, verovanje da vino može biti zdravo oslanjalo se, između ostalog, na poznati &quot;francuski paradoks&quot;. Naime, ranih 1990-ih francuski epidemiolog Serge Reno i kolega Mi&scaron;el de Loržeril promovisali su ideju da Francuzi, iako jedu mnogo zasićenih masti (sir, puter, masne mesne prerađevine), pokazuju relativno niske stope srčanih bolesti. Oni su taj paradoks delimično pripisali umerenoj konzumaciji crnog vina, koje sadrži antioksidanse polifenole i resveratrol. Reno je u časopisu The Lancet 1992. izneo hipotezu da vino sprečava zgru&scaron;avanje krvi i &scaron;titi srce.Amerikanci navalili na vino posle objave paradoksaS objavom tog rada paradoks je dobio veliki publicitet. Jedna anegdota, potvrđena u popularnim i stručnim diskusijama, kaže da se nakon emitovanja priloga o francuskom paradoksu u američkoj emisiji 60 Minutes prodaja crnog vina u SAD-u povećala za oko 40% &ndash; publika je prihvatila poruku da vino može &quot;za&scaron;tititi srce&quot;.Kasnija istraživanja pokazala su da je taj rad imao metodolo&scaron;kih problema jer se zasnivao na ekolo&scaron;kim podacima i poređenjima na nivou populacija, bez kontrole za ključne faktore poput ishrane, pu&scaron;enja i socioekonomskog statusa, pa je navodni za&scaron;titni efekat vina mogao biti posledica tih zbunjujućih faktora, a ne samog alkohola.Potvrda na životinjamaDodatni udarac starim tvrdnjama o &quot;korisnoj ča&scaron;i vina&quot; zadala su neurolo&scaron;ka istraživanja sprovedena na životinjama u laboratorijskim uslovima. Ona jasno pokazuju da etanol, glavna aktivna supstanca u alkoholu, izaziva oksidativni stres, o&scaron;tećenja DNK i poremećaje u prenosu signala među neuronima. Ti mehanizmi su dobro poznati faktori koji povećavaju rizik za neurodegenerativne bolesti.Dalekosežne implikacijeImplikacije nove studije su dalekosežne &ndash; od budućih smernica javnog zdravstva, preko preporuka lekara, do načina na koji dru&scaron;tvo doživljava alkohol.Iako će biti potrebno vreme da se ove spoznaje prihvate i pretoče u konkretne politike &ndash; jer je vino duboko ukorenjeno u mnogim kulturama i često se doživljava kao opu&scaron;tajuće &ndash; već sada je jasno da se priča o &quot;zdravoj ča&scaron;i vina&quot; nažalost uru&scaron;ava.

Da li je čaša vina dnevno stvarno dobra za zdravlje?

14 Komentari

Najnovije

Koprivica zablistao na debiju u Španiji!

uživo Srbija gubi

Tramp: "Hapšenje je bilo fantastično"

uživo Brutalne borbe; Formiran obruč i pokrenuto uništavanje; Na tri tačke "gori" FOTO/VIDEO

Naši preci su ga pili svaki dan: Sok koji čuva srce i može da snizi pritisak

Da li je čaša vina dnevno stvarno dobra za zdravlje?

14 Komentari

B92 na društvenim mrežama

Najnovije

Koprivica zablistao na debiju u Španiji!

uživo Srbija gubi

Tramp: "Hapšenje je bilo fantastično"

uživo Brutalne borbe; Formiran obruč i pokrenuto uništavanje; Na tri tačke "gori" FOTO/VIDEO

Naši preci su ga pili svaki dan: Sok koji čuva srce i može da snizi pritisak