Jedna rakijica pre ručka ― da ili ne?

Naprotiv, ona ga može samo pokvariti, kao i varenje, što će vam pokazati stezanje želuca, koji na taj način izlažemo šoku.

Međutim, ako popijete neko gorko piće u malim gutljajima, nećete zatvoriti čula, već ćete ih pripremiti, kao i podstaći želudačne sokove.

Bonton za stolom

Zato se, umesto jedne rakije na eks, prema bontonu za stolom, mogu piti biljna, gorkasta pića sa blažim alkoholom. Nikako nemojte birati slatko piće u čašici jer biste mogli da dobijete gorušicu, pa takva pića sačuvajte za kraj, odnosno za desert.

Prema legendi, ritualno ispijanje gorkih pića pre jela radi podsticanja varenja seže još u antičku Grčku, kada je otac medicine Hipokrat preporučivao ritualno ispijanje aromatizovanog gorkog vina pre obroka. Istorija beleži ovakvu kulturu i kod drugih drevnih civilizacija koje su koristile gorka, lagana alkoholna pića s istom svrhom: od Asiraca do Egipćana i Tatara.

Aperitiv je postao popularan tek krajem 18. veka, a posebno je zaživeo u Italiji. Pićima poput vermuta, martinija i kamparija s vremenom je rasla popularnost, a ubrzo su nastali i popularni špric, negroni i belini.

Šta je digestiv?

Digestivi se piju na kraju jela kako bi se podstakla cirkulacija i poboljšalo varenje.

Dok će vam Francuzi preporučiti konjak, dobar brendi ili šartrez (kartuzijanski biljni liker), Italijani se zalažu za rakiju od grožđa, gorki amaro, fernet-branka (gorki liker koji sadrži više od 40 biljaka i začina, kao što su mirisna smola, rabarbara, kamilica, kardamom, aloja, šafran, kantarion i drugi).

Nemci na kraju jela nazdravljaju likerima kao što su kräuterlikör i underberg, a u Španiji i Portugaliji dominiraju ojačana vina.

Za koji god se napitak odlučili, budite blagi prema svom zdravlju.