Demencija - više od zaborava

Ona je više nego puko gubljenje memorije, više od zaborava i nestajanja pamćenja. Demencija prosto izbacuje ljude iz njihovog života i dramatično utiče na porodicu i ljubav. Njen tok je spor, ali neumoljiv. Može da traje godinama.

Kad počnu da se gube reči i sećanje ostaju verovatno pramičci muzike. Zato su minulog meseca u Biblioteci grada Beograda uz tihe melodije iz prošlosti, uz bozu, kabezu i slatko, namerno i simbolično, na potpuno neobičan način putem video zapisa dirljive lične ispovesti i interaktivne postavke, prijateljima i partnerima kompanije Actavis predstavljena najnovija istraživanja lečenja Alchajmerove bolesti.

Slikovito i gotovo surovo istinito ovo oboljenje oslikavaju reči akademika neurologa dr Vladimira Kostića, direktora klinike za neurologiju KCS:

– Demencija znači gubitak ličnosti i funkcija, to je stanje u kome ostaje samo jedna dirka na kompjuterskoj tastaturi – dilit (delete). Briši. Brišu se sećanja, imena, lica. Nestaje pamćenje. A gubitak pamćenja je i gubitak identiteta. Obično se izjednačava sa starošču, ali demencija je bolest, a ne deo normalnog procesa starenja.

Ljudi praznih pogleda

A nama se, inače, veliki problem iza brda valja – sve smo stariji. Samo u Evropi najmanje 5 miliona ljudi je obolelo od demencije, nekoliko puta više ih je pred demencijom. Broj obolelih će se, prema predviđanjima, udvostručavati svakih 20 godina. Kod nas, nastavlja profesor Kostić, dovoljno je samo da prošetate ulicama šireg centra i sigurno je da ćete mnogo češće sretati osobe starije od 65 godina na čijim licima su prazni pogledi. Jer, svaki 10. od njih ima neki oblik demencije, neki oblik gubljenja pamćenja. Ovakva slika odigrava se na ulicama svih svetskih i naših gradova. Koliko je dementnih osoba kod nas pouzdano se ne zna, ali je sigurno da smo uveliko na putu da postanemo društvo dementnih, mada nije preterano ako se kaže da u velikoj meri to već i jesmo.

Sumorno zvuči, ali je činjenica da je kod dve trećine obolelih propuštena pravovremena dijagnoza. Sa pravom dijagnozom kasni se iz jednog jedinog razloga – zbog uverenja svih, pa i mnogih doktora da je zaboravnost neminovni pratilac starosti, ili se smatra da će rano obelodanjivanje demencije doneti još jednu nevolju pacijentu, a to je stigmatizacija, odbacivanje od strane porodice pa i čitavog društva. Valja napomenuti da je svest o demenciji na izuzetno niskom nivou u čitavom svetu, što vodi ka stigmatizaciji i nedovoljnom traženju medicinske pomoći. Trenutno ne postoji lek za Alchajmerovu bolest, ali može mnogo da se učini na poboljšanju kvaliteta života obolelog i negovatelja.

Nisu ovo, srećom, beznadežni poremećaji. Mi danas, navodi profesor Kostić, možemo sa priličnom sigurnošću da dijagnostikujemo demenciju koja nije samo Alchajmerova bolest, mada je ona najčešći oblik. Postoje kriterijumi za ranu dijagnostiku, za utvrđivanje faktora rizika, postoji model za genetski uvid, imamo terapiju koja je među najsavremenijima.

Tako i Evropski vodič za dijagnostiku i lečenje Alchajmerove bolesti, koji je ove godine objavljen, navodi novi lek kompanije Actavis – donepezil kao lek iz najuže grupe preporučenih za koje je u kontrolisanim studijama potvrđeno da dovode do poboljšanja u blagim, umerenim, ali i teškim formama ove bolesti. Našao se i na našem tržištu.

– Kao jedna od vodećih generičkih farmaceutskih kompanija u svetu Actavis je prepoznat kao kompanija koja se ozbiljno bavi lekovima u oblasti neurologije i psihijatrije. To su savremeni preparati, proverenog kvaliteta, stvoreni po najvišim standardima. Globalnu snagu koristimo za potrebe srpskog tržišta u skladu sa našom misijom da najsavremenije preparate da najsavremenije preparate obezbedimo najvećem broju ljudi kojima su neophodni. U slučaju Alchajmerove bolesti da se unapredi terapija vrstom leka koji posebno kod blagih do umereno teških oblika Alchajmerove demencije donosi značajna poboljšanja. Posebnu pažnju posvećujemo medicinskoj edukaciji i prevenciji, prepoznavanju bolesti, naravno, i primeni savremene terapije – kaže za Vivu Dr Tatjana Sokolović, direktorka poslovne jedinice za psihijatriju i neurologiju kompanije Actavis.

Sporo i neumoljivo

Sve ovo je veoma bitno tim pre što je demencija degenerativni moždani poremećaj koji onemogućava bolesnoj osobi da obavlja svakodnevne aktivnosti. Iako se neprestano istražuje još se ne zna pravi uzrok oboljenja, mada je poznato da je i genetska predispozicija jedan od razloga nastanka ove bolesti. Kako se granica dugovečnosti pomera broj obolelih u svetu će se povećavati. Gotovo 50% demencija uzrokovano je Alchajmerovom bolešću, ustvari, primarna demencija ili Alchajmerova bolest čini čak polovinu demencija među starima. Češće oboljevaju žene nego muškarci.

Mora se uz sve ovo znati i da je demencija najskuplja bolest. Računice u razvijenom svetu pokazuju da ako bi pravovremenom terapijom samo za pet godina odložili početak oboljenja troškovi lečenja dementnih pacijenata smanjili bi se za neverovatnih 50 odsto.

– Okolina neretko prepušta dementnu osobu na milost i nemilost njenoj staračkoj istrošenosti, ona postaje sebična, zaboravna i nemarna, sve manje liči na sebe, zbog čega nastaju sukobi u porodici i okolini. Tok bolesti je spor, ali neumoljiv. Može trajati godinama. Demencija se nikada ne dijagnostikuje kod dve od tri osobe. Ovo oboljenje iz mnogo razloga zaslužuje istu pažnju kao maligne i srčane bolesti, zbog obolelih, zbog njihovih porodica i čitavog društva, zbog nebrojenih problema koje demencija sobom donosi.

Simptomi

Stalno zaboravljanje imena, lica, doskorašnjih događaja, česte promene raspoloženja, rani su simptomi demencije, u sledećoj fazi javlja se stalna uznemirenost, agresivnost, noćna ustajanja, lutanja po ulicama. Bolest se vremenom širi, zahvata druge delove mozga. Demencija podrazumeva propadanje celokupne ličnosti: pamćenja, mišljenja, socijalnih aktivnosti, govora, čitanja, do gubljenja vitalnih funkcija. U poslednjoj fazi bolesti pacijenti su vezani za krevet.

7 znakova

Ovo su važni znaci zbog kojih treba da se zatraži pomoć specijaliste za demenciju:

– učestalo postavljanje istog pitanja
– ponavljanje iste priče, od reči do reči, iznova
– zaboravljanje kako se kuva, ili rade sitne popravke, ili kako se igraju karte, aktivnosti koje su ranije obavljane redovno i sa lakoćom
– gubitak sposobnosti za plaćanje računa ili vođenje evidencije u čekovnoj knjižici
– nesnalaženje u poznatoj okolini, ili ostavljanje predmeta iz domaćinstva na neuobičajena mesta
– odbijanje lične higijene, ili oblačenje uvek iste garderobe, uz komentarisanje da su se već okupali, odnosno, da im je odeća čista
– oslanjanje na drugu osobu da donese odluku ili da odgovor na postavljeno pitanje na koje se ranije vrlo lako davao samostalan odgovor.

MAGAZIN VIVA U NOVOM BROJU DONOSI:

Rizične trudnoće

Sve moje tajne: Nataša Miljković

Popravljanje grešaka estetske hirurgije

Minerali – moćni saveznici lepote

Provedite dan bez stresa

Zaboravite Atkinsona: ekskluzivna Dukanova dijeta

Ljubimci: vi njima ljubav, oni vama zdravlje

Igrom do boljeq IQ-a VivaMedicina: nauka, biološka terapija, nove metode lečenja, pitanja i odgovori, saveti…