Žene na udaru cistitisa

Infekcije mokraćnog sistema najčešće su bakterijske infekcije, uzrok su znatnog pobolevanja i bolovanja, a danas u praksi i jedan od najčešćih razloga propisivanja antimikrobnih lekova. Žene u generativnom dobu 10 puta češće obolevaju od muškaraca, a najveći broj urinarnih infekcija javlja se kod inače zdravih žena: čak oko 50% žena najmanje jedanput u životu ima akutnu infekciju donjih mokraćnih puteva. Iako je upala bešike (cistitis) najčešća kod polno aktivnih žena u dobu od 20 do 50 godina, može se pojaviti i kod polno neaktivnih žena ili devojčica, a oko 20% mladih žena s inicijalnom epizodom cistitisa ponovo dobija infekciju. Ove brojke su najbolja potvrda da je upala bešike vrlo raširen problem s kojim veliki broj žena periodično muku muči tokom celog života, a teško da bi se uopšte i pronašla žena koja se bar jednom u životu nije suočila s tom neprijatnom bolešću.

Zašto su žene češća meta

Cistitis se u svom najjednostavnijem obliku u znatno većoj meri javlja kod žena nego kod muškaraca, i to zbog razlike u građi urogenitalnog sistema. Naime, žene imaju znatno kraći mokraćni kanal od muškarca (kod žene je ona duga tek 3-4, a kod muškarca 16-17 centimetara), a njegov otvor je mnogo bliži izlaznom delu debelog creva i vagine, odakle patogeni mikroorganizmi lakše mogu da kontaminiraju sluzokožu i uzrokuju infekciju. Ipak, treba naglasiti da svaka prisutnost mikroorganizama u mokraći odnosno bešici ipak ne izaziva upalu jer naše telo ima zaštitne mehanizme koji sprečavaju nastanak bolesti: bešika se kontinuirano ispira i tako uklanja prispele bakterije, sluzokoža ima svoje odbrambene mehanizme, a sastav mokraće deluje izrazito nepovoljno na život mikroorganizama. Osim toga, sluzokoža bešike stvara antitela za borbu protiv mikroorganizama, a prostata kod muškaraca luči sekrete koji sprečavaju rast bakterija. I tek kada jedan ili više ovih mehanizama zataji, nastaje upala i pojavljuju se simptomi bolesti.

Ešerihija koli najčešći krivac

Najčešći uzročnici upale bešike su mikroorganizmi iz grupe tzv. „gram-negativnih“ bacila, a među njima je vodeća bakterija Ešerihija koli, koja se nalazi u debelom crevu i koja je danas uzročnik čak 80% nekomplikovanih infekcija donjih mokraćnih puteva. Neretko se u mikobiološkom nalazu urina izoluju bakterije Proteus, Klebsiela i Enterobakter, a upala izazvana Proteusom može upućivati na prisutnost kamenaca u mokraćnom sistemu, pa kod takvih bolesnica treba razmišljati o detaljnoj urološkoj obradi i radiološkoj dijagnostici gornjeg urotrakta. U nešto manjem procentu cistitis može izazvati i druga grupa mikroorganizama, tzv. „gram-pozitivne“ koke, koje u mikrobiološkim nalazima susrećemo pod nazivima Stafilokokus, Enterokokus itd. Uzročnici upale bešike, pogotovo kod mlađih žena, mogu biti i polno prenosivi mikroorganizmi (Chlamidia trichomatis, Ureaplasma urealythicum, Neisseria gonorrhoeae, Herpes simplex virus), a ako se oni izoluju, treba sprovesti dijagnostiku i lečenje oba partnera. Osim toga i gljivice (Candida) mogu biti izolovane u bakteriološkim nalazima urina, i to kod bolesnica koje boluju od šećerne bolesti, imaju oslabljen imunološki sistem ili imaju trajno ili privremeno postavljen urinarni kateter.

Ne zanemarujte higijenu

Određene posebnosti ponašanja, genetike i biologije uslovljavaju sklonost ponavljanju upale kod mladih zdravih žena. Primer, cistitis se najčešće veže uz loše higijenske navike, posebno uz nedovoljno i neredovno pranje područja genitala i okoline čmara. Još jedan mogući uzrok je izlaganje hladnoći (tzv. „prehlada“) koje izlaže organizam stresu i menja uslove za rast i razvoj bakterija rezultujući učestalijom pojavom bolesti, a češćoj pojavi upale bešike može doprineti i duži boravak u relativno hladnoj i nečistoj vodi. Upala bešike može da se javi i nakon učestalijih ili nehigijenskih polnih odnosa, ali uzročnici takve upale najčešće su klasični uropatogeni, a ne polno prenosivi uzročnici. Inače, dokazano je da se pojava upale bešike smanjuje ako žena posle polnog odnosa mokri, a pre planiranog odnosa uzima više tečnosti. Takođe, treba voditi računa i o tome da primena odredenih sredstava protiv začeća menja karakteristike okoline otvora mokraćnog kanala i vagine omogućujući tako prodor invazivnijih mikroorganizama, kao i da homoseksualni i analni odnos bez zaštite lako dovode do naseljavanja crevnih bakterija u mokraćni sistem. Uz to, upale bešike znatno su češće kod žena koje boluju od inkontinencije, dijabetesa, neurološke, kardiovaskularne ili maligne bolesti, a rizik od upale povećavaju i određeni urološki poremećaji, poput inkontinencije, urogenitalnog prolapsa i cistokele.

Prepoznatljivi simptomi

Znaci akutne bolesti su lako prepoznatljivi, pa žene često već i same pri ulasku u ordinaciju navode kako „imaju cistitis“. Jedan od vodećih simptoma cistitisa je nezadrživi nagon za mokrenjem, učestalo mokrenje s tek po nekoliko kapi (polakizurija), uz jako pečenje (dizurija) i veći ili manji bol u području mokraćnog kanala ili polnog organa. Bol nije prisutan samo u mokraćnom kanalu već i u donjem trbuhu i traje kontinuirano i najintenzivnija je na kraju mokrenja. Mokraća je neretko crvena, sukrvava i pacijenti se žale da mokre „čistu krv“ ili je pak zamućena i neprijatnog mirisa. Nekomplikovana upala bešike naglo prestaje za 2-3 dana uz pravilno sprovedenu terapiju, obilnu hidraciju i mirovanje, ali ponekad se simptomi pogoršavaju i traju duže uz pojavu bolova u leđima, groznicu, drhtavicu, mučninu i povraćanje. Tada treba posumnjati na razvoj upale bubrega i bolesnika uputiti specijalisti infektologu ili nefrologu koji će proceniti da li je potrebno bolničko lečenje.

Infekcija bešike može biti i bez simptoma, tako da se može otkriti slučajno prilikom pregleda mokraće i tada govorimo o asimptomatskoj bakteriuriji koja se ne leči, osim kod bolesnika povišenog rizika (operisani, imunkompromitovani, dijabetičari, trudnice...). Pojavu krvi u mokraći, koja je dosta česta kod akutne upale bešike, treba posebno pažljivo ispitati jer može pobuditi sumnju na ostale bolesti mokraćnog sistema, kao što su nefropatije, kamenci, rak bubrega, bešike ili prostate i slično.

Šta ako se ponavlja

Ponovne upale česte su kod mladih, polno aktivnih žena uprkos funkcionalno i anatomski normalnom urotraktu, a mogu biti relaps ili reinfekcija.

• Relaps je upala uzrokovana istim mikroorganizmom koji je dokazan pre početka lečenja poslednje upale, ali ponekad može biti i posledica tihe (subkliničke) upale bubrega. Veruje se da relaps može biti posledica umnožavanja iste bakterije u vagini ili području oko mokraćnog kanala i izlaza debelog creva pa se ponavljane upale događaju zbog "uspona" i ponovnog umnožavanja istih mikroorganizama u mokraćnom sistemu. Takva infekcija može se izlečiti pravilnim i dovoljno dugim lečenjem antibioticima.

• Reinfekcija je nova epizoda infekcije uzrokovana mikroorganizmom različitim od prethodne upale bešike i u tom slučaju potrebno je tragati za uzrokom (koji može biti povezan sa polnom aktivnošću, odgađanjem mokrenja nakon polnog odnosa, upotrebom dijafragme i/ili spermicida, genetskom sklonošću itd.) kako bi se primenile mere prevencije. Smatra se da je većina ponovnih upala posledica reinfekcije.

Lečenje početi odmah

Nekomplikovani akutni cistitis leči se empirijski antimikrobnim lekovima i lečenje treba početi odmah, ne čekajući rezultat eventualno uzete mokraće za mikrobiološku analizu. U lečenju bakterijskog cistitisa koriste se sledeći antibiotici: trimetoprim-sulfametoksazol, nitrofurantoin, amoksicilin (ili u kombinaciji s klavulanskom kiselinom), cefalosporini, fluorohinoloni, a lečenje traje od 3 do 7 dana, zavisno od izbora leka i izraženosti i trajanju simptoma.

U smanjenju rizika od ponovnih infekcija dokazano je efikasna profilaksa (prevencija) antimikrobnim sredstvima, koja se propisuje ženama koje imaju dve ili više simptomatskih mokraćnih upala u okviru šest meseci. Trajna profilaksa, profilaksa pre ili nakon snošaja i povremeno samolečenje (koje zapravo nije metod profilakse) efikasni su u lečenju ponavljane nekomplikovane upale bešike, a izbor antibiotika zavisi od mikroorganizma koji je uzrokovao ranije upale i postojanje alergije na lekove. Većina stručnjaka preporučuje za početak šestomesečnu terapiju niskim dozama antibiotika koji se uzima pre spavanja.

Kako ublažiti simptome i izbeći vraćanje bolesti

Simptomi infekcije mogu se smanjiti, a vraćanje infekcije sprečiti sprovođenjem nekih jednostavnih preventivnih mera:

- Preporučuje se obilna hidracija (2-4 litara tečnosti dnevno) i mirovanje na toplom.

- Urološki čajevi i sokovi (brusnica, uvin) blagotvorno i dezinfikujuće deluju na sluzokožu bešike. Istraživanjima je dokazano da sok brusnice sprečava pričvršćivanje bakterija na površinske ćelije mokraćnog sistema, a uvin čaj deluje diuretski i pospešuje odstranjivanje bakterija, te je dokazana i njegova sposobnost delovanja na površinu bakterija, čime se smanjuje njihova sposobnost kolonizacije sluzokože bešike.

- Treba izbegavati pijenje crne kafe, alkohola i gaziranih sokova.

- Održavanje genitalnog područja čistim i brisanje od napred prema nazad može smanjiti mogućnost prenosa bakterija iz područja čmara na ušće mokraćnog kanala.

- Polno aktivne žene, naročito ako koriste spermicidna sredstva ili dijafragmu, treba da se posavetuju s lekarom. Apstinencija, promena kontracepcijskog sredstva, eliminacija ili ređa upotreba dijafragme i spermicida trebala bi smanjiti učestalost ponovnih infekcija.

- Popiti dve čaše vode pre i posle planiranog odnosa, mokriti i oprati se odmah nakon polnog odnosa.

- Preporučuje se tuširanje, a ne kupanje u kadi.