Ako ovo primetite na telu, trk kod lekara: "Jako je zarazno i veoma neprijatno" FOTO

Reč je o površinskoj gljivičnoj infekciji koju izazivaju dermatofiti, grupa gljivica iz rodova Trichophyton, Microsporum i Epidermophyton. Ovi mikroorganizmi su prilagođeni da žive i hrane se keratinom, žilavim proteinom koji je glavna komponenta naše kože, kose i noktiju.

Infekcija je izuzetno česta i procenjuje se da pogađa između 20 i 25 procenata svetske populacije u bilo kom trenutku, što je čini jednom od najrasprostranjenijih kožnih bolesti. Iako obično nije opasna po život, može biti veoma neprijatna, narušiti kvalitet života i, zbog svoje zaraznosti, lako se širi unutar zajednice.

Nekoliko načina prenošenja

Infekcija se prenosi na nekoliko načina, a u zavisnosti od izvora, dermatofiti se dele na antropofilne (prenose se sa osobe na osobu), zoofilne (prenose se sa životinja) i geofilne (prenose se iz zemljišta). Najčešći je direktan kontakt sa zaraženom osobom ili životinjom, kao što su mačke i psi, ali i indirektan kontakt sa kontaminiranim predmetima kao što su peškiri, odeća, češljevi, posteljina ili sportska oprema.

• Novi test brzo i bezbolno otkriva gljivičnu infekciju opasnu po život dece FOTO
• Deci kosa opada u pečatima: Roditelji u panici

Gljivice bujaju u toplim i vlažnim sredinama, zbog čega su javni tuševi, svlačionice, bazeni i saune idealna mesta za prenošenje. Faktori poput prekomernog znojenja, nošenja uske, nepropusne odeće, oslabljenog imuniteta usled bolesti kao što su dijabetes ili autoimuna stanja i učešća u kontaktnim sportovima gde je kontakt sa kožom neizbežan takođe povećavaju rizik od razvoja infekcije.

Simptomi dermatofitoze variraju u zavisnosti od dela tela koji je pogođen, što određuje medicinski naziv za svaku vrstu infekcije. Najprepoznatljiviji oblik je tinea corporis, koja pogađa telo, ruke ili noge i manifestuje se kao klasičan crveni, prstenasti osip sa podignutim, ljuskavim ivicama i bleđim centrom.

Atletsko stopalo (tinea pedis) najčešće izaziva svrab, peckanje, crvenilo i ljuštenje kože između prstiju. Infekcija prepona (tinea kruris) izaziva crveni, svrbežni osip na unutrašnjoj strani butina, dok tinea capitis, koja pogađa kožu glave, može dovesti do lokalnog gubitka kose, ljuštenja i bolnih, gnojnih rana poznatih kao kerion. Kada su nokti pogođeni (tinea unguijum ili onihomikoza), oni postaju zadebljani, krti, gube sjaj i postaju žućkasti ili beličasti.

Chitaika/shutterstock

Atletsko stopalo (tinea pedis) najčešće izaziva svrab, peckanje, crvenilo i ljuštenje kože između prstiju.

Poslednjih godina, zdravstveni stručnjaci su izrazili sve veću zabrinutost zbog pojave široko rasprostranjenih i na lekove otpornih oblika dermatofitoze. Problem, koji je prvi put prijavljen u Indiji, gde se soj Trichophyton mentagrophytes pokazao veoma otpornim na standardnu terapiju, sada se proširio na druge delove Azije, a slučajevi su u porastu u Evropi, Africi i Americi.

Ova pojava predstavlja značajan izazov za javno zdravlje jer uobičajeni antifungalni lekovi postaju neefikasni, zahtevaju duže i skuplje lečenje i povećavaju rizik od hroničnih infekcija i daljeg širenja. Pojava rezistencije je često povezana sa neodgovarajućom i prekomernom upotrebom antifungalnih lekova, uključujući samolečenje kortikosteroidnim kremama, koje mogu maskirati simptome i pogoršati infekciju.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza dermatofitoze obično počinje detaljnim kliničkim pregledom karakterističnih promena na koži, kosi ili noktima. Međutim, pošto mnoga druga stanja kože, poput numularnog ekcema, psorijaze ili kontaktnog dermatitisa, mogu izgledati slično, često su potrebni dodatni testovi da bi se potvrdila dijagnoza. Najčešće korišćena metoda je mikroskopski pregled kože ili nokta (sastruganog uzorka). Uzorak se tretira rastvorom kalijum hidroksida (KOH), koji rastvara keratin i omogućava vizuelizaciju gljivičnih elemenata, nazvanih hife.

U nekim slučajevima, lekar može koristiti i Vudovu lampu, posebno ako se sumnja na infekciju glave, jer određene vrste gljivica fluoresciraju pod UV svetlošću. Za tvrdokorne ili atipične slučajeve, zlatni standard je uzgoj gljivice iz uzorka na hranljivoj podlozi (gljivična kultura), što omogućava preciznu identifikaciju uzročnika i, ako je potrebno, testiranje njegove osetljivosti na antifungalne lekove.

Mogućnosti lečenja i ključ uspeha

Lečenje zavisi od lokacije i težine infekcije. Za lokalizovane i blaže oblike kože, kao što su tinea corporis ili tinea pedis, lokalna terapija je obično dovoljna. To uključuje antifungalne kreme, gelove ili sprejeve koji sadrže aktivne sastojke kao što su klotrimazol, mikonazol ili terbinafin. Terapiju treba primenjivati jednom ili dva puta dnevno tokom dve do četiri nedelje.

Ključno je nastaviti lečenje najmanje nedelju dana nakon što svi simptomi nestanu kako bi se osiguralo potpuno iskorenjivanje gljivica i sprečio povratak bolesti, takozvani recidiv. Prevremeni prekid terapije jedan je od glavnih razloga za neuspeh lečenja.

U slučajevima široko rasprostranjenih infekcija, onih koje zahvataju kožu glave ili nokte, ili u slučajevima koji ne reaguju na lokalnu terapiju, potrebna je sistemska terapija. To podrazumeva uzimanje oralnih antifungalnih lekova, ili tableta, koje propisuje lekar.

Lečenje infekcija kože glave traje nekoliko nedelja, dok terapija za gljivične infekcije noktiju može trajati i do nekoliko meseci, posebno na prstima na nogama, zbog sporog rasta nokta. Važno je naglasiti da kreme koje sadrže kortikosteroide ne treba koristiti same za lečenje jer mogu oslabiti odbrambene mehanizme kože, omogućiti širenje infekcije i stvoriti atipičnu kliničku sliku (tinea inkognito).

Osnovne mere uključuju održavanje kože čistom i suvom, posebno nakon vežbanja i tuširanja. Preporučuje se nošenje prozračne odeće od prirodnih materijala i udobne obuće, kao i izbegavanje deljenja ličnih predmeta kao što su peškiri, odeća, brijači i četke za kosu.

Prevencija je ključna za sprečavanje infekcije i njenog ponovnog pojavljivanja. Osnovne mere uključuju održavanje kože čistom i suvom, posebno nakon vežbanja i tuširanja. Preporučuje se nošenje prozračne odeće od prirodnih materijala i udobne obuće, kao i izbegavanje deljenja ličnih predmeta poput peškira, odeće, brijača i četkica za kosu.

Obuću treba uvek nositi u javnim prostorima kao što su svlačionice, bazeni i teretane. Ako imate kućne ljubimce, redovno ih proveravajte da li imaju znake gubitka dlake ili promena na koži i odvedite ih veterinaru ako sumnjate na infekciju. Ako je infekcija prisutna, važno je redovno prati odeću, posteljinu i peškire na visokoj temperaturi kako bi se uništile gljivične spore, objavila je Ordinacija.hr.