Prevara u aplikacijama za dopisivanje – i korisnici u Srbiji treba da budu oprezni

Najveći udeo otkrivenih malicioznihlinkova između decembra 2020. i maja 2021. godine poslat je putem WhatsApp-a (89,6%), a zatim putem Telegrama (5,6%). Viber je na trećem mestu (4,7%), a najmanji udeo je imao Hangouts (<1%). Dnevno je u proseku zabeleženo 480 fišing napada. Najveći broj ovakvih poruka detektovan je u Rusiji (46%), Brazilu (15%) i Indiji (7%), dok jeSrbija u grupi sa najmanjim brojem detekcija ovakvih poruka (<1%) i zauzima 102 mesto na ukupnoj listi od 145 zemalja.

Prema istraživanju ,aplikacije za dopisivanje su u pogledu popularnosti među korisnicima premašile društvene mreže za 20% u 2020. godini, i postale su najpopularniji alat za komunikaciju. Rezultati i straživanja takođe pokazuju da je 2020. godine broj korisnika ovih aplikacija na globalnom nivou dostigao 2,7 milijardil judi, a do 2023. godine se očekuje da će taj broj porasti na 3,1 milijardu. To je gotovo 40% svetske populacije.

Rešenje Kaspersky Internet Security for Android poseduje i opcijuSafe Messaging, koja sprečava korisnike od otvaranjamalicioznih linkova koje dobijaju u aplikacijama za dopisivanje (WhatsApp, Viber, Telegram, Hangouts) i putem SMS-a. Kao rezultat toga, kompanija Kaspersky je analizirala anonimne klikove na fišing linkove u tim aplikacijama i otkrila da je između decembra 2020. i maja 2021. godine zabeleženo 91.242detekcija na globalnom nivou.

“Statistika pokazuje da je fišing u instant aplikacijama za dopisivanje i dalje jedan od najpopularnijih alata među prevarantima. Ovo je delom zbog velike popularnosti ovih aplikacija među korisnicima, ali i usled mogućnosti korišćenja ugrađenih funkcionalnosti u aplikacijama pomoću kojih se napadi izvršavaju. Ponekad može biti teško utvrditi da li je reč o fišing napadu, s obzirom na to da samo jedan znak ili minorna greška mogu da čine razliku. Opreznost u kombinaciji sa tehnologijama protiv fišinga su pouzdani alati u borbi protiv fišinga u aplikacijama za dopisivanje", komentarište Tatjana Ščerbakova (Tatyana Shcherbakova), glavni analitičar veb sadržaja u kompaniji Kaspersky.

Kako ne biste postali žrtva prevara i dobili maliciozne linkove kroz aplikacije za dopisivanje, pratite ove jednostavne savete:

· – Budite oprezni i tražite pogrešno napisane reči ili ostale nepravilnosti u linkovima

· – ‘Lančana šema’ je česta pojava, u kojoj prevarant od korisnika traži da podeli maliciozni link sa svojim kontaktima koji će onda njima izgledati legitimno, s obzirom na to da dolazi od osobe koju poznaju. Budite na oprezu i nemojte da delite sumnjive linkove sa svojim kontaktima

· – Prevaranti često koriste WhatsApp i ostale mesindžere kako bi komunicirali sa korisnicima nakoje su naišli na legitimnim lokacijama (na primer, različite onlajn prodavnice i servisi za rezervisanje smeštaja) i takođe ih koriste kao metodu komunikacije u malicioznim porukama. Čak i ako poruke i veb-sajtovi izgledaju stvarno, hiperlinkovi najverovatnije neće biti napisani ispravno, ili mogu da vas preusmere na drugo mesto

· – Čak i ukoliko su poruka ili pismo došli od jednog od vaših najboljih prijatelja, zapamtite da i njihovi nalozi mogu da budu hakovani. Budite na oprezu u svakoj situaciji. Čak i ako se poruka čini bezopasnom, obratite pažnju na linkove i ono što je priloženo

· Instalirajte pouzdano bezbednosnor ešenje i pratite njegove preporuke. Bezbednosna rešenja će automatski rešiti većinu problema i upozoriti vas ukoliko je to neophodno