Nikad prisnije sa "posvađanim" Novakom

Proslavljeni trener koji je donedavno sarađivao sa Novakom samo je naglas izgovorio ono što bilo ko kome je posao bio da se negde nađe sa njim već zna.

Ono što je najsigurnije kada pričamo o Novaku je da – kasni. Uvek. Dobro, gotovo uvek.

Istini za volju, koliko god to frustrirajuće bilo u nekim trenucima – pogotovo kada se zbog toga radni dan oduži na 14 sati i sat po prelasku kućnog praga pređe u naredni dan – niko mu to ne zamera.

Jer, pod jedan – mi kao novinari smo tu zbog njega, a pod dva – to kašnjenje je (gotovo) uvek opravdano.

Ako ste pratili Novakove konferencije na B92, onda ste na ovogodišnjem Rolan Garosu imali šta da vidite...

Konferencija pred turnir je pomerena – i to za ceo dan. Verovatno prvi put ikada. I konferencija posle prvog meča je kasnila, a sada i posle drugog.

Novak dolazi u 22.00 je bila prva informacija, a oko 22.05 je rečeno – ne znamo kad će, javljamo.

Došao je oko 50 minuta kasnije, a razlog kašnjenja je bio jasan – većinu tog vremena dok smo mi čekali, on je proveo oporavljajući se od žuljeva koje je zadobio u meču protiv Mutea, a koji su prokrvarili i moraju su da mu ubrizgaju neke injekcije kako bi se to saniralo.

U prevodu, na fin način nam je – uz kulturno izvinjenje što je kasnio – poručio da se dovedemo u red i da ne kukamo mnogo, već da ćutimo i čekamo. Što ti uvek radimo, jelte.

Ova konferencija za medije je imala i još nekoliko zanimljivih momenata.

Prvi je vezan za srpski deo konferencije koji, za one koji ne znaju, uvek sledi nakon što kolege iz drugih govornih područja završe sa svojim pitanjima.

Iz razloga tehničke prirode, ovaj razgovor Đokovića i srpskih medija odvio s u sobici ispred konferencijske sale, a izgledao je tako što je on seo u fotelju, a mi smo se poređali oko njega kao deca pored učitelja.

Ko je seo na stolicu – seo je, ostali smo se poređali po podu. I opet ćemo ako bude trebalo!

Tanjug/AP Photo/Christophe Ena

Što se mene lično tiče, ako vas zanima, uradio sam nešto što nikada nisam – pokloni sam nešto Novaku (prvo sam pitao organizaciju za dozvolu, jer za takve stvari, pa i traženje slike ili autograma, može da vas dovede do momentalnog oduzimanja akreditacije).

Nisam nikada voleo, a ne volim i dalje, da bilo šta od ikoga tražim, pa i da ulazim u neprijatne situacije poklanjanja nečega poznatim ličnostima. Tako mu, iako ga godinama pratim na raznim turnirima, nikada nisam tražio autogram ni sliku (sem par grupnih, tradicionalnih nakon osvajanja turnira).

Nikada mu nisam ništa ni poklonio – iako tu nema ničega lošeg ili pogrešnog – jer se jednostavno osećam neprijatno radeći te stvari.

Međutim, to svoje "pravilo" sam morao da prekršim kako bi mu poklonio knjigu svog tate. Toliko mu barem dugujem...

• Đoković objasnio zašto je falio član tima: "U bolnici je – svi smo zabrinuti"