Tragedija i trijumf

Vini Pacijenca, čuveni američki bokser italijanskog porekla ima jednu od najneverovatnijih životnih priča koja će vas sigurno inspirisati.

Stefan Nikolić
Podeli
EPA/WILL OLIVER
EPA/WILL OLIVER

Uvek veruj u sebe i nikada ne dozvoli negativnim komentarima da te sputaju. Velika je greška kada ljudi kažu da ne treba slušati kritike, negativne i ružne stvari – upravo suprotno, slušaj i upijaj.

Možda su za nešto u pravu, a sve i da nisu neka posluži kao motivacija. Niko nikada ne sme da vam kaže da nešto ne možete da uradite, da niste sposobni i da nemate to u sebi.

Ovo je priča koja to dokazuje, priča o živoj legendi boksa koja je tragediju pretvorila u trijumf. Od invalida do svetskog šampiona – Vini Paz iliti Vini Pacijenca.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

"Rođen sam da bih boksovao, a počeo sam da se borim kada sam imao samo pet godina i video njega. Muhameda Alija. Slušao sam ljude koji su po ceo dan govorili o njemu kako je pretukao svakoga i govorio razna sr**a. Bio je neverovatan. Odmah sam znao da to želim da radim, to i ništa drugo. Svoj život sam živeo po uzoru na Muhameda Alija. On nikada nije bio nokautiran, a nisam ni ja. Setite se, uvek sam ustajao. Vini Paz nikada nije bio nokautiran", rekao je Vini Pacijenca.

Iz ove izjave se jasno vidi da je Vini bio opasan bokser, a u svojoj karijeri je imao 50 pobeda i 10 poraza i titulu svetskog šampiona. Njegova titula je jedna od najneverovatnijih ikada, možda i najneverovatnija ikada.

Ne zato što je bio lošiji bokser od ostalih već zato što je od invalidskih kolica do šampionskog pojasa došao za samo nekoliko godina.

Nećemo previše odugovlačiti i idemo direktno u 1987. godinu kada se Vini borio sa čuvenim Gregom Haugenom za titulu svetskog šampiona lake kategorije i uprkos svim izgledima pobedio i prigrlio pojas.

Život je počeo da mu se menja. Postao je slavan, dobio je mnogo više pažnje, ali i novca koji je iskoristio kako bi sebi kupio novi automobil... Haugen je kasnije uspeo da preotme Viniju pojas i Pacijenca se seli se u džunior velter, gde gubi od Rodžera Mejvedera, Hektora Kamača i Loreta Garze.

Tada su govorili da je lud, da niko ne preskače dve kategorije...

Sve vreme je bio ubeđen da njegovi bolji dani dolaze, čak je angažovao i novog trenera čuvenog Kevina Runija koji je radio i sa Majkom Tajsonom i ta saradnja je rezultovala u osvajanju dve šampionske titule:

U lakoj i srednjem velteru, pa je Vini Paz postao prvi bokser u istoriji koji je uspeo to da uradi. Zbog ovog tragičnog događaja i pišem priču o Viniju Pazu, sve se odigralo tog kobnog 12. novembra 1991. godine.

Vini Paz je sa svojim zetom seo u automobil da se provozaju, zapričali su se u toku vožnje i usledio je čeoni sudar, u kom je šampion Pacijenca izvukao deblji kraj – slomio je vrat i kičma mu je pukla.

Doktori su se borili da mu spasu život, a kada su uspeli usledila je druga borba – da Vini Pacijenca ne ostane paralizovan.

Priloženi video snimak nije snimak stvarnog događaja već je scena iz filma "Bleed for this" koji je snimljen po životu našeg današnjeg junaka Vinija Pacijence

"Završio sam trening, dizali smo tegove i seli u mog novog Kamara. Sedeli smo u kolima kada sam razmišljao o svojoj narednoj borbi i odbrani šampionske titule, pa sam video veliki kamionet koji nam ide u susret i držao sam se za vrata dok sam se plašio za svoj život – bum! Udareni smo", objašnjava Vini Paz posle mnogo godina.

Fraktura vrata, ozbiljna povreda kičme i gotovo garantovan invaliditet i kraj lepe sportske karijere bio je već viđeni scenario, ali to onda ne bi bila naša današnja priča i ne bismo se bavili Vinijem Pazom, iskrenim junakom.

"Sećam se samo da mi je bol presekao telo, da mi je vrat goreo kao da sam bio u požaru. Vikao sam i zapomagao, molio sam bolničare da se zaustave jer sam bio ubeđen da mi je vrat slomljen", posle mnogo godina o tome priča "Pazmanian devil".

Doktor mu je rekao da više neće boksovati i da postoji velika verovatnoća da više nikada neće hodati, a Vini mu je odgovorio u svom stilu:

"Ne, doktore, grešite. Boksovaću. I ne krivim vas jer ne razumete kakav sam ja čovek", rekao je Pacijenca sa namerom da ovo obećanje i ispuni.

Ipak, doktori su išli svojim putem i savetovali Vinija i njegovu porodicu da je najbolji način da se ide na operaciju, da se odradi kičmena fuzija i da se na taj način zaleči toliko ozbiljna povreda.

Sa odrađenom fuzijom, Vini će sigurno boksovati, ali neće više moći da boksuje i zbog toga je taj zahtev odbijen, vrat i kičma neće biti "fuzionisani" već je Viniju odrađena ortoza.

Šrafovi su bili toliko duboko zavijeni u njegovo telo da bi ga i blagi pad ostavio u invalidskim kolicima do kraja života i pokidao mu kičmu. Ipak, ukoliko mu organizam dozvoli da sve brzo zaceli, bio bi to pravi potez.

Lud, ali pravi.

Tokom narednih šest meseci Vini nije smeo da napravi nagli pokret, morao je da pazi kako jede, kako ustaje i seda, kako kija čak da se ne bi ozbiljnije povredio.

Mnogima omiljeni 30. rođendan je Vini proveo u kolicima, sa ugrađenom ortozom i šrafovima u lobanji i nažalost su mu baš tog dana menadžeri tražili da se odrekne šampionskog pojasa džunior veltera.

Imao je još tri meseca da odbrani pojas ili mu se zbog neaktivnosti oduzima, surov je taj svet...

Sve to ga je dodatno motivisalo pa je gledao stare snimke svojih mečeva, tražio greške i divio se dobrim potezima, prisećao se kako je život nekada bio lep, a onda je uradio najgluplju stvar koju je mogao.

Krenuo je da diže tegove. Sam. Ne treba ni da vam opisujem koliko je to opasno za čoveka kome bi samo jedan nagli trzaj pokidao kičmu.

"Podigao sam teg i spustio ga dole. Potom sam samo stajao tu i pola sata ga samo gledao, pa podigao još jednom. Počeo sam da plačem od ushićenja i da vičem: Aaaaaaaaaaaaaaaaaaa"
, objašnava Pacijenca

Kevin Runi, Vinijev trener, potpuno se sledio kada mu je naš današnji junak zamolio za pomoć tokom dizanja tegova jer je i sam skapirao koliko je to opasno i sve preneo treneru.

"Odustajanje je nešto što me najviše plaši. Da li znaš zašto? Jer je tako j****o lako", bila je rečenica kojom je Vini Paz šarmirao Kevina Runija i tehnički ga nagovorio da počnu sa laganim treninzima.

U tajnosti su počeli da treniraju dok je Vini još uvek imao ortozu i on je iz dana u dan bivao sve jači i jači i delovalo je da će ubrzo sve da zaceli, pa se na redovnoj kontroli obratio doktoru sa speicifičnom molbom: da mu izvadi šrafove.

Doktor ga je ubeđivao da je to nemoguće uraditi bez anestezije koju je VIni momentalno odbio jer kako kaže "drogu nikada nije uzimao", ali je upozoren da su te stvari neverovatno bolne i to ga nije zanimalo.

"Samo je pomerio šraf i počeo sam da urlam: 'Doktore! Odvrćeš u pogrešnom j****om smeru', a on mi je rekao da sam već upozoren da će boleti i da možemo da prestanemo, ali nisam to želeo. Držao sam se čvrsto za stolicu i molio se Bogu za svoj život dok su mi šrafovi bili uklanjani", priča Vini .

Posle mnogo muka i bola, šrafovi su skinuti i doktor mu je rekao da će biti u redu pa je oduševljeni Vini momentalno pozvao Kevina Runija i krenuli su u teretanu na treninge.

Naravno, prvo su počeli sa jačanjem vrata, a nedugo potom krenuli su i ozbiljniji bokserski treninzi. Nije sve bilo tako idilično, Pacijenca u tim momentima nije mogao da dođe do sparing partnera, a kamoli do protivnika.

Niko nije želeo da ga vrati u bolnicu, pa je pozvao veliku grupu novinara da snime njegov trening i posle toga je usledila jedna "paklena" ponuda, ponuda koju nije mogao ni da sanja:

Roberto Duran

Roberto Duran, čovek sa rukama od kamena, bio je vlasnik šampionskog pojasa super srednje kategorije i čovek koji je trebalo da se bori sa Pacijencom još pre stravične saobraćajne nesreće.

Viniju je ponuđeno 1,6 miliona dolara za ovaj meč i on je to prihvatio. Borba sa jednim od kraljeva srednje kategorije (Roberto Duran, Marvelus Marvin Hegler, Tomi Herns i Šugar Rej Lenard).

"Roberto Duran me je udarao jače od bilo koga ko me je ikada u životu udario", objašnjavao je Vini dvadesetak godina kasnije.

Sparingovao je sa ljudima različitih kategorija kako bi se spremio za jake udarce Roberta Durana, dolazili su čak i teškaši da ga udaraju, a on se spremao da se što više kreće kako ne bi bio statična meta i lak plen "brutalnog" boksera.

"Odmah u prvoj rundi sam skapirao zašto kažu da ima ruke od kamena, a imao je više od 40 godina kada smo se borili. Mogu da zamislim koliko je samo bio jak na vrhuncu karijere",
kaže Vini.

Vini je za ovaj meč bio spremniji nego bilo kada ranije, samo dve godine nakon što je doživeo jezivu povredu vrata i kičme, nakon što su mu govorili da mu je karijera gotova i da verovatno neće hodati uspeo je da uđe u ring i veže nekoliko pobeda pre meča karijere i borbe sa Robertom Duranom.

Vini je imao 31 godinu, a Duran 43 u tom momentu kada su se sreli u MGM Grandu i posle 12 ljutih rundi, jednoglasnom odlukom sudija rečeno je da je pobednik naš današnji junak – Vinsent Pacijenca.

Krv mu je lila sa lica od siline udaraca koje je primio od Roberta Durana, ali je ponosan na sebe što nikada nije pao i još ponosniiji što je impresionirao velikog Roberta Durana.

"Mislio sam da sam pobednik. Ovaj mali je neverovatno čvrst. Pogledajte njegovo lice i onda pogledajte moje, nema šanse da sam izgubio", rekao je Duran kom je je to bio 10. poraz u karijeri i 103. borba...

Zvaničnim spiker nije mogao da dođe sebi od uzbuđenja: "Vini Pacijenca je svetski šampion junior srednje kategorije", a možete misliti kako je zvučalo u Vinijevoj glavi.

"Krvario sam obilno i sudije su htele da prekinu, a ja sam im govorio da to nikako ne rade jer ću pobediti. Znao sam da ću pobediti, čuo sam glas Muhameda Alija koji mi je šaputao šta da radim. Nisam mogao da izgubim", objašnjava Vini.

Bio je tvrdoglav i bio je u pravu, kladio se na sebe i pobedio. Zbog toga je on junak, heroj i to ne samo danas kada ga se prisećamo već svakoga dana, njegova priča bi trebalo da posluži kao inspiracija svima.

"Da sam slušao ljude nikada ne bih bio svetski šampion i možda ne bih bio ovde sa vama sada, možda bih držao neki bar negde ili bih jednostavno odustao. Najveća laž u životu je kada vam kažu da stvari nisu tako jednostavne. Jesu. Recite mi koliko ljudi znate koji bi ušli u ring i borili se na način na koji sam ja to uradio. Bio je to paklen put, neću da lažem, ali nisam bio spreman da se povučem. Boks ti uđe u krv i više ne znaš šta ćeš drugo da radiš"

Dame i gospodo, bio je ovo Vini Paz.

Stefan Nikolić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 3 idi na stranu