"Struka mora da se posluša"; "Videćemo kako će se Alimpijević izboriti"

Iza nas je leto u kom košarkaši Srbije, predvođeni trenerom Svetislavom Pešičem, nisu uspeli da osvoje medalju na Evrobasketu u Rigi, iako su važili za prvog favorita na takmičenju. 

Kraj septembra doneo i kraj Pešićevog mandata po isteku ugovora, a na njegovu poziciju imenovan je Dušan Alimpijević, koji će ovo subote biti zvanično promovisan kao novi selektor A reprezentacije.

Novo poglavlje sa sobom nosi i nove izazove, ali i prilike da se uvedu novine ili bar obnove pojedine ideje koje su nekada bile zaštitini znak KSS i naše košarke.

• Zvanično: Alimpijević novi selektor Srbije!
• Oglasio se novi selektor Srbije
• Kakva će biti nova uloga Svetislava Pešića u KSS?
   

S tim u vezi, pre nekoliko dana došla je i izjava predsednika KSS Nebojše Čovića, koji je najavio formiranje stručnog saveta, na čije formiranje ima pravo po statutu KSS.

"U toj grupi bih voleo da bude Pešić i da on sa svojim kolegama proširi tu grupu. Da bude i profesor Koprivica. Alimpijević se složio", kazao je Čović.

Pominjani Vladimir Koprivica, jedan od najistaknutijih stručnjaka iz sveta košarke, pozdravio je ideju Košarkaškog saveza Srbije (KSS) o stvaranju stručnog saveta.

"Ne bi Čović, predsednik KSS rekao da može odlučiti da formira stručni savet da nema pravo na to. Nisam čuo šta je tačno rekao, ali je ideja odlična i oduševljeno je pozdravljam", rekao je Koprivica za B92.sport.

• Čović o odlasku iz KSS: "Gde da se povučem?"
• KSS ubacio klauzulu – evo kad može da raskine ugovor sa Alimpijevićem
• Čović: "Neću da komentarišem Zvezdu – domaći igrači su blago"
   

Profesor Koprivica, koji je više od 30 godina u košarci i koji slovi za jednog od najboljih stručnjaka za fizičku pripremu i teoriju sportskog treninga, u razgovoru za B92.sport, objasnio je kako bi prema njegovom mišljenju trebalo da izgleda stručni savet i koje bi njegove ingerencije trebalo da budu.

"Stručni saveti, koji su nekada postojali u sportskim savezima, skoro su nestali. Stručni savet Košarkaškog saveza je bilo jedno od najozbiljnijih tela u našem sportu, koje je usmeravalo košarku i služilo kao uzor drugima. Malo po malo stvari su se otele kontroli i otišle u drugom pravcu u onom trenutku kada je rukovodstvo KSS prestalo da sluša stručni savet, koji su činili naši najveći  košarkaški stručnjaci. Prvi veći sukobi počeli su kada se postavilo pitanje angažovanja stranaca u našoj košarci. Stručni savet nije bio za strance, ali su drugi dozvolili  jednog, pa dva, tri, pa sad ih ima skoro ceo tim. U kasnijem periodu bio sam član stručnog saveta koji je značajno proširen, ali i on je prestao da postoji".

"Struka mora da se posluša"

Kako kaže Koprivica, nije dobro za sport da savezi nemaju stručne savete.

"Postoji samo nekoliko sportskih saveza koji imaju stručni savet. Jedna od mojih ideja, kad smo napravili Nacionalni savet za sport, koji ne funkcioniše iz ne znam kojih razloga, bila je da se nateraju svi savezi da formiraju stručne savete. Mislim da je to odlična ideja, ali je njihovo konstituisanje samo jedno pitanje. Drugo pitanje je ko treba da bude u sastavu stručnog saveta. Savet treba da sačinjavaju ljudi od struke, ali nisu to samo treneri, već i specijalisti drugih struka koji rade u sportu, košarci. Ideja je bila da njime rukovode tri čoveka, koji bi napravili lepezu stručnog saveta kad je reč o trenerskom delu za seniore, za mlađe kategorije, za žene, za medicinu, za baze podataka i tako dalje.... On treba lepezasto da se širi. Sledeće pitanje je ingerencija stručnog saveta", rekao je Koprivica i dodao:

"Svojevremeno, kada smo diskutovali u jednom savezu (nije KSS) šta činiti za razvoj te sportske grane, ispalo je da sve što mi predlažemo može biti samo pomoć tom savezu, koju rukovodeći ljudi mogu, a ne moraju, da uzmu u obzir. To nije dobro. Struka mora da se posluša, i ako struka nešto kaže, predloži, ona treba za to i da odgovara. Stručni saveti su potrebni, treba da imaju veće ingerencije, treba da imaju i savetodavnu ulogu, da predlažu rešenja i nove ideje u skladu sa aktuelnim zbivanjima u struci  nauci. Nekada kada je naša košarka napredovala i bila po idejama ispred ostalih, odluke stručnog saveta su sprovodili oni koji su upravljali košarkom. Drugim rečima, zalažem se za meritokratiju u sportu".

"Košarka je uvek bila sport na koji se svi ugledaju"

KSS

Ideja o formiranju stručnog saveta pri KSS došla je nakon imenovanja 39-godišnjeg trenera Bešiktaša za selektora seniorske reprezentacije Srbije, a sve sa ciljem da se uspostavi dugoročna stabilnosti nacionalnih timova i u muškoj i u ženskoj kategoriji, ali i mlađim uzrastima.

"Košarka je uvek bila sport na koji se svi ugledaju i pomno prate šta košarka radi, zato što je po organizaciji i svežim idejama, uvek bila ispred ostalih. Ljudi iz košarke su mnogo toga započeli što su drugi usvajali. Nezavisno od toga ko je sad selektor, da li je to neko stariji, iskusniji ili mlađi, to je jedno posebno pitanje. Potreba da postoji stručni savet, nije samo radi A reprezentacije. Igrači se stvaraju i dolaze iz mlađih kategorija, što je važna problematika Stručnog saveta", jasan je Koprivica.

• Čović: "Nisam ja smenio Pešića"
• KSS se oprostio od Pešića
• Poslednji Pešićev dan
• Pomoćnik Svetislava Pešića objasnio šta se desilo sa Srbijom na Evrobasketu
• Svetislav Pešić novi član Kuće slavnih
   

Ispričao je Koprivica i na koji način su takva stručnog tela radila u prošlosti. 

"Sećam se, svojevremeno, treneri mlađih kategorija su davali svoje planove stručnom savetu na uvid kada su počinjali da rade sa selekcijom. Kad se završi neko prvenstvo ili priprema, podnosio se ozbiljan izveštaj stručnom savetu u kome su bili postignuti rezultati, način kako je selektirana reprezentacija i stručni štab, rezultati različitih testiranja igrača, šta se dešavalo na prvenstvu i na kraju kakva je perspektiva igrača sa kojima su treneri radili.

Izveštaje je stručni savet analizirao, pratio razvoj igrača i njihovih trenera, korigovao, predlagao.... Mislim da smo mi sada na mnogo nižem nivou nego što smo bili pre mnogo godina. Izveštaji su često bili na 40 strana, a članovi stručnog saveta su dolazili spremni na sastanke sa svojim analizama. U tome je prednjačio pokojni Ranko Žeravica. Diskusija sa različitih stanovišta davala je novi kvalitet u radu. Stručni savet treba da unapređuje struku i da pomogne ne samo A reprezentaciji, nego i mlađim kategorijama, da pomogne trenerima i drugim stručnjacima koji rade u košarci".

"Nadajmo se da je izbor učinjen promišljeno"

ahmetozkanphotography / Alamy / Profimedia

Problema može da bude ako se ne definiše status stručnog saveta, njegov sastav, kako treba da radi i na koji način treba da pomaže drugima.

Na pitanje šta misli o svom potencijalnom angažovanju, odgovorio je:

"Iznenađen sam, jer nisam čuo da me je predsednik Čović pomenuo, a niko me o tome nije obavestio. Čovek sam u poodmaklim godinama i pitanje je kako mogu biti od koristi. Ako se računa na mene, razmisliću da li mogu pomoći kada budem video šta se od mene očekuje. Jedno je pitanje Alimpijevićevog stručnog štaba, koji treba sa njim zajedno da radi, a drugo pitanje je rad u stručnom savetu koji treba da se bavi celinom košarke. Meni nije mesto u stručnom štabu, u praktičnom radu, jer to treba da rade mlađi".

Priča se potom nadovezala na temu dolaska Alimpijevića na čelo seniorske reprezentacije, a profesor Koprivica nije iznenađen odlukom KSS da mladom treneru poveri najužareniju stolicu u srpskom sportu.

"Nisam iznenađen, jer košarka je uvek brzo reagovala čim se pojavi problem. Ona je po tome specifična u našem sportu. Pokazivala je moć da brzo i uspešno sebe popravi i ponovo krene putevima uspeha. I da pruži šansu mladom treneru. To je njen veliki kvalitet tokom brojnih decenija. Zbog toga nisam iznenađen brzinom traženja rešenja u trenutnoj situaciji, niti izborom selektora. Naslućivali smo da je Alimpijević kandidat za tu funkciju. Nadajmo se da je njegov izbor učinjen promišljeno. Ljudi znaju njegove kvalitete, verovatno znaju i probleme sa kojima se može susresti, ali dobro je što je reakcija bila odlučna posle neuspeha na evropskom prvenstvu. Traži se nešto drugačije".

"Alimpijević? Može u rasponu fenomenalnog do katastrofalnog, kao i svi"

Nameće se pitanje kako će se Alimpijević snaći na toj poziciji, jer će prvi put u svojoj karijeri voditi neku nacionalnu selekciju.

"Vaga ne sme unapred da zna. O bilo kome da je reč, njegovo snalaženje može biti u rasponu od fenomenalnog do katastrofalnog. Kako će biti, to niko sada ne može znati. Tako da te procene šta i kako će biti, ne mogu biti realne, jer nisu zasnovane na činjenicama, već na slobodnim  procenama. Tek kada se upoznamo sa idejama Alimpijevića, sastavom njegovog stručnog štaba, načinom rada, nivoom podrške koju će imati u radu, kako će igrači reagovati na mladog trenera, kako će igrati reprezentacija, prvim rezultatima i drugo, moći ćemo objektivnije da sudimo o vrlinama i greškama... Sada ne možemo i ne smemo unapred da znamo".

Godinama unazad Alimpijević se dokazao na klupskom nivou, vodeći prvo klubove u Srbiji (Vojvodina, Spartak, FMP, Crvena zvezda), a potom i u inostranstvu (Avtodor, Bursa i Bešiktaš).

"Nije uopšte sporno da je on dobar trener, samo treba znati da je svako iskustvo različito. Jedan trener plivača, svetskog rekordera na 100 metara kraulom, dobio je ponudu da trenira plivača, četvrtog na svetu, ali koji pliva 50 metara istim stilom. Odbio je jer je to po njegovom mišljenju sasvim drugačija metodologija! Postoje poznati treneri, veoma poznati, koji su osvajali velike klupske titule, a koji nikad nisu radili u reprezentaciji ili su radili a nisu bili uspešni. Neki treneri su bili značajno uspešniji u radu sa reprezentacijom nego u klubu. To su dva, ne potpuno, ali značajno drugačiji tip rada. Treba da vidimo kako će se Alimpijević sa tim izboriti. Ovo je njemu prva A selekcija, prvo iskustvo. A sada kada je određen da radi ovaj težak i odgovoran posao, svi ga moramo podržati. Đorđević se u svoje vreme izvanredno snašao, iako je to prvi put radio. Neki su propali", kaže Koprivica.

"Ako je mogao da vodi Zvezdu..."

Epizoda u Zvezdi i iskustvo stečeno na klupi crveno-beli svakako je nešto što može da pomogne Alimpijeviću i u nacionalnom timu, smarta Koprivica.

"Ako je Alimpijević, kao mlad trener mogao uspešno da vodi Zvezdu, koja uvek ima ekstremno velike zahteve, da radi uspešno u inostranstvu, verovatno da ima kapacitet za reprezentaciju. Reprezentacija, to je kao neka vrsta nacionalne vojske, vrsta specijalaca. Pre svega, ekipa mora da bude dobro struktuirana i uigrana, da ima unutrašnju čvrstinu i harmoniju i da je spremna da se bori za domovinu kako to čine prave patriote".

Važan zadatak selektora biće da probudi patriotizam u igračima.

"Ta vrsta patriotizma i nacionalnog ponosa izuzetno je važna. Saša Đorđević je to imao. Kada je igrao ljubio je dres i grb, a njegova energija i ljubav prema nacionalnom dresu, kao igrača, a potom i trenera, prenosila se na ekipu. To je svima bilo vidljivo. Koliko će to Alimpijević uspeti, videćemo. Neki veliki trener, može biti i najbolji na svetu, možda to ne može da uradi. To se često dešava sa trenerima strancima u našim reprezentacijama. Ne verujem u njih i  nisam za njihov angažman. Izuzetak su sportovi koji nemaju odgovarajući stručni kadar, a koji mogu obučiti, osposobiti, dobri strani treneri. Stranci ne poznaju dovoljno naš mentalitet i nadam se da nikada neće biti selektori naše košarkaške reprezentacije. 

Oni kao profesionalci dođu da rade za novac i teško mogu da razvijaju i podstiču patriotizam kod igrača. Kad je sve isto, kad je sve ravnopravno na sportskom borilištu, onda odlučuje patriotizam, osećaj pripadnosti državi, košarci, klubu, saigraču u ekipi. Vojska koja ima veći patriotizam - pobediće. Tako je i sa reprezentacijom. Posebna veština trenera A reprezentacije, ali i bilo koje druge reprezentativne selekcije, jeste da igračima usadi tu vrstu patriotizma, odgovornosti i ponosa što su izabrani kao najbolji predstavnici košarke. Zadatak selektora je da stalno komunicira se igračima, da ih dobro međusobno uklopi, da zajednički odrede i prihvate ciljeve. Isto takav mora biti i stručni štab, koji mora disati kao jedan čovek. Svaka pukotina u stručnom štabu stvoriće pukotine u timu. Znači, u ekipi mora biti veliko jedinstvo u trouglu trener – igrači – stručni štab".

"To samo govori da se nikada nećemo odreći najvećih ciljeva"

ahmetozkanphotography / Alamy / Profimedia

Alimpijević u ugovoru sa KSS već ima klauzulu (potpisan do 2028), pa ukoliko se ne prođe kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2027. godine, Savez će mu se zahvaliti na saradnji. Ako se košarkaši Srbije ne kvalifikuju za Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine, takođe može da se raskine ugovor.

"To je naša košarka. Mi ne volimo kad smo četvrti, a to je odličan rezultat na velikom takmičenju. Mi smo veoma mala zemlja u odnosu na druge. Ali, navikli smo ljude na uspehe. Drugi su išli napred, razvijali se, stvarali bazu, obučavali stručnjake, napredovali... Sve je teže bilo koga pobediti. Trener mora da se školuje kroz reprezentaciju, da stiče tu vrstu iskustva i da nastavlja to da radi. Ranije, pomoćni treneri su vremenom postajali glavni. I sastav stručnog štaba ne treba stalno menjati, naročito ne u celini".

Čovek koji je radio u najvećim klubovima i reprezentativnim selekcijama u Srbiji i regionu, koji je sarađivao sa vrhunskim trenerima i gotovo svi mu uvek dodeljuju jedan prefiks za ono čime se bavi – najbolji, ističe da je najvažnije da se uspostavi sistem i da selektor dobije podršku u prilici koja mu je data.

"Mi smo imali uspešan sistem, ali odrekli smo ga se. Nadam se da će u budućnosti ponovo biti uspostavljen. Pritisaka na trenera je uvek bilo, stajalo to u ugovoru ili ne. Selektor naše reprezentacije već unapred zna da mora osvojiti medalju, inače neće biti tu gde je sada. Čak i ako je osvoji neće biti siguran. To govori da se nikada nećemo odreći najvećih ciljeva, ali i da imamo dovoljno vrhunskih trenera koje možemo menjati. Ipak, voleo bih da to bude u jasno definisanom sistemu. Nekada treba dati mladom, talentovanom treneru šansu koja traje. Ne može niko odmah imati uspeha, jer uspeh je sačinjen od mnogo faktora kojima trener mora uspešno upravljati. A to se uči kroz praksu", jasna je poruka profesora Korpivice.

"Pešića smo do nedavno dizali u nebesa, a onda ..."

U svemu onom što se izdešavalo u srpskoj košarci u poslednja dva meseca, profesoru Koprivici zasmetala je jedna stvar, a to je način na koji se košarkaška javnost ponela prema Svetislavu Pešiću nakon neuspeha na Evrobasketu u Rigi.

"Ono što je ružno, jeste to što smo svi Pešića odmah odbacili. Velikog trenera, možda i najuspešnijeg u radu sa reprezentativnim selekcijama. Čoveka koga smo do nedavno dizali u nebesa, koji je praktično pobedio "drim tim" na OI u Parizu, da sudije nisu drugačije odlučile. Pobedio ih je i u Indijanapolisu, i to su najveći dometi naše košarke. Udruženje košarkaških trenera objavilo je na Instagramu da je ušao u košarkašku kuću slavnih Španije. Za mesec dana trajanje objave, dobio je samo jednu pisanu čestitiku. Jednu! I to od mene. To je stvarno loše. Ne govorim o onima koji upravljaju košarkom, već o navijačima, običnim ljudima, koji Pešiću nisu skloni ni da čestitaju to što je u kući slavnih španske košarke. Može on da se nekome sviđa ili ne, da misli da je grešio ili da je radio genijalne stvari, ali tako se ne treba odnositi prema trenerskoj legendi. E, na to unapred mora i Alimpijević da računa", zaključio je Vladimir Koprivica.

Dejana Popović