Sem Kveri - nikuda bez "Samuraja"

Sem je tenisom počeo da se bavi sa četiri godine, a sa ’belim sportom’ upoznali su ga roditelji Majk i Kris. Još kao junior pokazao je veliki talenat i u SAD-u se od njega očekivalo da bude naslednik Endija Rodika i Top10 teniser u doglednoj budućnosti.

Napredak možda nije išao meteorskom brzinom kako su mnogi priželjkivali, ali malo po malo Kveri izrasta u ozbiljnog i svestranog tenisera. Uz svog najboljeg prijatelja Džona Iznera (1985. godište), Sem je među predvodnicima mlađeg talasa američkog tenisa.

Kveri je visok 198cm i njegova osnovna snaga jeste snažni servis. Veoma je agresivan, voli da igra napadački, a inicijativu u poenu gradi prevashodno forhendom. Shodno tome, više voli kratke poene od dugih.

To su odlike tipične za manje-više sve tenisere njegove konstitucije. Međustim, ono što Kverija izdvaja, naročito u poslednje vreme, jeste sposobnost da sa nadigrava sa osnovne linije i sa mnogo boljim trkačima. Tome je doprineo znatno stabiliniji bekhend, ali i poboljšano kretanje.

Igru je unapredio vrednim treningom, a odlični rezultati došli su kao nagrada – na početku sezone slavio je u Memfisu (beton), zatim na Srbija openu (šljaka), a nedavno je trijumfom na Kvinsu došao i do trofeja na travnatoj podlozi.

Sem uživa vernu podršku navijačke grupe „Samuraji“, koja je dobila na popularnosti sa njegovim ulaskom u sami vrh.

„Članovi Samuraja su moji najbolji prijatelji iz srednje škole i cela ta priča počela je na turniru u Los Anđelesu pre nekoliko godina. Oni farbaju svoje grudi, ’luduju’, nose interesantnu odeću i muzičke instrumente, sve to na stadionu. Definitivno su najbolja navijačka grupa“, objašnjava Kveri.

Ipak, i na Australijan openu i Rolan Garosu ispadao je već na startu takmičenja, tako da je Vimbldon idealna prilika da ostvari zapaženiji rezultat i na nekom od Gren slem turnira. Do sada je samo jednom igrao u četvrtom kolu (US open 2008. godine), a na terenima Ol Ingland Klaba prošle sezone je eliminisan u drugoj rundi.

Međutim, sada Kveri na Vimbldon dolazi kao neuporedivo zreliji i bolji teniser, a viši plasmana na ATP listi trebalo bi da mu obezbedi lakše rivale u uvodnim rundama.

Naravno, prostora za napredak u Kverijevoj igri ima još dosta. Iako je vidno poboljšao kretanje u odnosu na raniji period, Sem je u intervjuu za B92 pred Rolan Garos rekao da želi još da uanpredi rad nogu i dodao:

„Takođe, radim na popravljanju voleja i na tome da ostanem siguran tokom celog meča. Uvek postoji mnogo mogućnosti za progres i pokušavam da nađem način da poboljšam svoju igru”.

Kao što je i sam Kveri naveo, voleji su mu slaba tačka. Osećaj za volej mu je solidan, ali često mu se desi da izabere pogrešan trenutak za juriš napred ili da propusti očiglednu priliku.

Teniser sa tako dobrim servisom i ofanzivnom igrom morao bi češće da se oslanja na igru na mreži, to bi mu zasigurno štedelo energiju za naporna nadigravanja sa bazne linije, a i generalno bi postao opasniji i nepredvidljiviji igrač. Naznake napretka viđene su na Kvinsu, ali Kverija čeka još dosta rada na tom polju.

Istina je da je Kveri tokom karijere imao poteškoća sa koncentracijom i da su ga oscilacije u igri često koštale trijumfa. Međutim, uspone i padove u poslednje vreme sveo je na najmanju moguću meru i ima dosta razloga za optimizam pred Vimbldon i ostatak sezone koji se igra na betonu, njegovoj omiljenog podlozi.