Novak Đoković: Tenis više neće biti moj prioritet

Novak Đoković rekao je da mu prioritet više nije tenis već zdravlje buduće supruge Jelene i bebe koju će dobiti. Srpski teniser, koji je nedavno saznao da će postati otac, istakao je da će to promeniti njegov život. Đoković je u intervjuu za „Vanity Fair“ otvoreno govorio o planovima za budućnosti, odnosu sa Rafaelom Nadalom, svom odrastanju, ali i o autobiografiji Andrea Agasija.

Aleksa GutovićIzvor: Vanity Fair Amerika
Podeli

Zbog čega ste odlučili da sada postanete otac?

„Jelena i ja smo zajedno već skoro devet godina. U septembru smo se verili i sada je ova beba znak života od Boga. Razgovarali smo o tome u prošlosti, ali nikada nismo odlučno rekli: ’Ok, hajde da napravimo bebu’. Prvi put kada smo pokušali smo i uspeli, sjajna preciznost, uradio sam to kako treba (smeh)“.

Da li već znate pol bebe?

„Za dve nedelje, radoznao sam... Ja dolazim iz porodice dečaka tako da moja mama i Jelena žele devojčicu. Ali to je tek prva beba, ja želim mnogo dece.“

Šta za tebe znači činjenica da ćeš postati otac?

„Mislim da je najlepša stvar na svetu kada ste u mogućnosti da prenesete iskustva na decu, dete je najveća sreća. Za nas se sada sve menja. Nastaviću da igram tenis, ali moj prioritet više neće biti udaranje loptice već zdravlje Jelene i bebe.“

To je čudno jer ste žrtvovali mnogo da biste došli do vrha.

„Nije tenis ceo moj život. Već razmišljam šta ću raditi kada završim karijeru, imam mnogo projekata u planu.“

"Agasi me razočarao"

Agasi je u svojoj autobiografiji rekao da teniseri pate. Da li igranje na najvišem nivou znači i patnja?

„Za mene je tenis oduvek bio ljubav. Srećan sam kada ga igram. Svi nešto žrtvujemo, da se nisam žrtvovao ne bih bio ovde, već bih verovatno sedeo na terasi u Monte Karlu i jeo rižoto od morskih plodova na terasi hotela sa pet zvezdica. Možda je razlika između Agasija i mene što je njemu tenis bio jedini vid satisfakcije. Čitajući njegovu knjigu bio sam veoma razočaran kada je priznao da je uzimao ilegalne supstance tokom karijere. To je u suprotnosti sa mojim idejama: žrtva, disciplina, iskrenost.“

Agasija je otac terao da udara 2.500 loptica dnevno. Kakav je bio tvoj otac?

„Veoma jak, uvek je verovao u mene i podržavao me. Bilo je naravno i perioda kada smo se sukobljavali. Kada sam napunio 18 godina počeo sam da putujem, da imam devojku, prijatelje... On je morao da prihvati da moja porodica nije jedeini izvor ljubavi za mene. Nije bilo lako, naša kultura je veoma slična italijanskoj. Na sreću nije uticao na moju igru u tehničkom smislu jer nikada nije igrao tenis. On je bio veoma dobar skijaš.“

Stalno ističeš da je tvoj idol u detinjstvu bio Sampras, Agasijev veliki rival.

„Da, ali moja igra je sličnija Agasijevoj. Andre je šampion, ali je uspeo da napravi i revoluciju što se tiče frizure, oblačenja, nekonvencionalnog ponašanja i mnogi ljudi su ga voleli.“

Kako si došao na ideju da imitiraš kolege?

„Kada sam bio dete obožavao sam da gledam šampione i počeo sam da ih imitiram. Na terenu sam imitirao Šarapovu i Nadala, ali sam kasnije pomislio da će se neko naljutiti zbog toga.“

Da li se neko i naljutio?

„U početku im je bilo ok. Radio sam to na terenu, ali ne i van. Ja nisam najbolji imitator već Andrea Karasko, momak koji govori španski. Morate da ga vidite.“

"Nadal je važna osoba u mom životu"

Da li bi pre otišao na večeru sa Federerom ili Nadalom?

„Sa Nadalom i to smo već radili. Ne možemo baš da budemo prijatelji jer smo veliki rivali. Odigrali smo 40 međusobnih mečeva i podelili neke od najboljih momenata. On je veoma važna osoba u mom životu.“

Da li je tačno da ti je Fabio Fonjini dobar prijatelj?

„Da, njega svi u Srbiji vole. Napredovao je dosta u tenisu u poslednjih 15 meseci. Još mora puno da nauči, mora da nauči kako da kontroliše svoju ličnost, ali ne postoji mnogo igrača sa harizmom kakvu on ima.“

Kada si bio mali, preživeo si bombardovanje...

„Dok sam proslavljao svoj 12. rođendan u Beogradu i slušao prijatelje koji su mi pevali pesmu čuli su se avioni. Te stvari nikada neću zabooraviti. Uništili su veći deo moje zemlje. Srbija je još uvek veoma siromašna zemlja, ja sam napravio fondaciju kako bih mogao da deci pružim šansu da imaju obrazovanje, da imaju priliku da promene svoje živote.“