Aleksandar Atanasijević za B92: Ne bih poželeo bolju godinu

Godinu koja je za nama pored mnogobrojnih poznatih ličnosti iz sveta sporta u Srbiji, Dušana Ivkovića, Milorada Čavića, Nađe Higl, fudbalera i vaterpolista, obeležio je i korektor kadetske odbojkaške reprezentacije i Partizana Aleksandar Atanasijević.

18-godišnji Atanasijević je svoj tim predvodio do prve zlatne odbojkaške medalje za Srbiju na Svetskim prvenstvima, a uz to je na tom šampionatu dobio titulu najboljeg igrača. U razgovoru za B92 budući seniorski reprezentativni korektor otkriva kako je počeo da se bavi odbojkom, koliko mu znače komplimenti bivših i sadašnjih reprezentativaca, i koje su mu želje za 2010. godinu...

Jelena Trajković Srbija, Svet
Podeli

Kapiten kadetske reprezentacije Srbije odbojkom je počeo da se bavi slučajno, ali je o njoj imao od koga da nauči jer je njegov otac nekada branio boje Crvene zvezde.

Pre odbojke sam trenirao košarku i rukomet u isto vreme, i nisam razmišljao ni o jednom drugom sportu. Međutim, pošto mi je tata trenirao odbojku u Zvezdi više puta je pokušao da me nagovori da počnem da treniram taj sport. Prilika se pojavila kada je u moju Osnovnu školu došao Partizan i počeo da prikuplja dečake za svoje mlađe kategorije. Pokušao sam i tada sam sve ostale sportove stavio u stranu i posvetio se samo odbojci. I, mislim da nisam pogrešio u izboru“.

Kako su godine prolazile Atanasijević je prvo igrao za kadetski, potom juniorski tim Partizana, u kojima nije postigao velike uspehe, ali je svojim igrama zaslužio poziv u reprezentaciju.

U mlađim kategorijama nisam imao velike rezultate jer nas je Zvezda uvek pobeđivala, jer je imala mnogo jači tim. Međutim, uvek smo bili drugi-treći i to mi je mnogo značilo jer sam uspeo da se izborim i dođem do mesta u mlađim selekcijama reprezentacije. U Partizanu sam mogao da se istaknem jer nije bila toliko jaka konkurencija kao što je bila u Zvezdi ili Vojvodini“.

Posle odličnih partija u mlađim kategorijama crno-belih, ali i reprezentacije, usledio je debi u prvom timu Partizana.

U prvi tim sam ušao pre tri godine. Pre toga sam igrao za kadetsku reprezentaciju i jedno takmičenje sam stvarno dobro odigrao i tada je usledio poziv Milana Žarkovića, tada trenera Partizana. Počeo sam da treniram sa njima i te prve godine nisam bio u startnoj postavi, međutim, ulazio sam sa klupe i igrao sam na poslednjim utakmicama, u plej ofu, i stekao sam veliko iskustvo. Možda mi je ta prva godina bila i najlepša“.

Već posle godinu dana Atanasijević je uspeo da se izbori za mesto u prvoj postavi i od tada je prvi korektor crno-belih.

Prošle sezone sam debitovao u startnoj postavi, a ove godine sam samo nastavio. U prethodnoj sezoni nismo imali mnogo uspeha, ali se nadam da ćemo ove sezone imati bolje rezultate“.

Igre u crno-belom dresu 18-godišnjem korektoru su donele poziv u nacionalni tim, sa kojim je ove godine postigao neverovatan uspeh. Sve je počelo od kvalifikacija za Evropsko prvenstvo početkom januara.

Ova godina je bila fantastična, da poželim ne bi mogla da bude bolja. Sve je krenulo od kvalifikacija u januaru. Tada još uvek nismo znali koliko smo jaki, da li možemo nešto da uradimo na takmičenjima. Te kvalifikacije smo prošli bez poraza, kao prvi u grupi i na Evropskom prvenstvu smo, uslovno rečeno, dobili lakšu grupu. Kvalifikacije su nam pokazale da samo ako budemo dobro radili u svojim klubovima da ćemo napraviti neki veći rezultat na Evropskom prvenstvu“.

Četiri meseca kasnije na Šampionatu ’starog kontinenta’ predvođena Atanasijevićem, koji je tada proglašen za najboljeg napadača prvenstva, kadetska reprezentacija je stigla do drugog mesta.

Pre nas je samo pet-šest generacija uspelo da se plasira na Evropsko prvenstvo, tako da smo već učešćem na njemu napravili veliki uspeh. Kasnije smo u grupi završili kao drugi, jer smo izgubili od Rusije. Bez obzira na taj poraz nastavili smo da igramo odlično, ušli smo u polufinale, što je do tada bilo nezamislivo za mlađe kategorije, a potom smo završili kao drugi, posle nesrećnog poraza od Francuza u finalu“.

Posle Evropskog prvenstva kapiten kadetske reprezentacije je učestvovao i na Univerzijadi, koja je održana u Beogradu. Iako nije mnogo vremena proveo u igri, samo učešće na toj velikoj smotri za donelo mu je veliko iskustvo.

Tada je prvi korektor reprezentacije bio Tomislav Dokić, koji je odličan igrač i odličan momak. Mnogo mi je značilo to što sam trenirao najboljim igračima u našoj zemlji, Miljkovićem, Grbićem, Bjelicom, i to mi je bila odlična priprema za sve što me je očekivalo na Svetskom prvenstvu. Na Univerzijadi sam dobio na iskustvu i na formi, što se kasnije isplatilo“.

Sve naučeno uz Miljkovića, Grbića i ostale reprezentativce Atanasijević je iskoristio na najbolji način i uz pomoć saigrača Srbiji je doneo prvo zlato sa Svetskog prvenstva, kada se uzmu sve kategorije, od kadetske do seniorske.

Mi smo tada bili debitanti na Šampionatu sveta, jer niko pre nas u kadetskoj selekciji nije uspeo da se plasira. Nismo znali koliko smo jaki u odnosu na druge reprezentacije. Samo smo bili spremni da damo svoj maksimum jer smo zaista bili jedna odlična ekipa. Prvo smo se, pre svega, dobro družili. U timu smo imali mnogo igrača iz Superlige i znali smo da možemo do dobrog plasmana, ali ne i do titule svetskog prvaka, jer je bilo mnogo jakih reprezentacija kao što su Italija, Brazil, Iran“.

Malo smo se plašili tog Svetskog prvenstva, međutim, sve se na kraju dobro završilo. Na utakmicama smo imali i puno sreće, posebno u finalu, koje smo dobili sa 3:2, u petom setu smo bili odlični. Osećaj kakav je biti svetski prvak je neponovljiv. Svi smo posle utakmice plakali i to je bio najlepši trenutak u mom životu, zaista. Nadam se samo da ću taj rezultat uspeti da ponovim i u seniorskoj selekciji“.

Po završetku Svetskog prvenstva mladi korektor reprezentacije proglašen je za najboljeg igrača šampionata, a ta nagrada je za njega došla kao pravo iznenađenje.

Kada je počelo takmičenje tu nagradu nisam očekivao. Sve vreme sam želeo samo da mi doguramo do što boljeg plasmana pa nagrada ako dođe, dođe. Sigurno je da mi ta nagrada puno znači. To je isto bio jedan neverovatan trenutak, kada su me proglasili najboljim igračem, i to mi je podstek da radim bolje, da pokušam da tu nagradu opravdam već sledeće godine na takmičenjima koja dolaze“.

Atanasijevića mnogi vide kao legitimnog naslednika Ivana Miljkovića na mestu korektora. Igrači poput Đule Meštera, koji su zaslužni za mnoge medalje, ali i ogromnu popularnost odbojke u Srbiji u poslednjih 15 godina, smatraju da ćemo ovog momka vrlo brzo videti i na velikoj sceni.

Sigurno mi znači kada takve igračke veličine kao što su Ivan Miljković ili Đula Mešter to kažu o meni. To mi je zaista i nezamislivo jer sam ja do pre godinu dana trenirao sa Partizanom i nisam izlazio iz zemlje što se odbojke tiče. Mnogo mi znači kada čujem te priče i voleo bih da opravdam očekivanja ljudi. Daću sve od sebe, a za šta to bude dovoljno videćemo“.

Posle Svetskog prvenstva Atanasijevića su dočekale obaveze u Partizanu, koji od starta sezone, igra evidentno bolje nego prošle godine, a prema rečima prvog korektora crno-belih zasluga za to ide i pojačanjima.

Ove godine je klub doveo puno novih igrača, kao što su Vladan Đorđević, koji je tada bio i seniorski reprezentativac, Kisić, koji je osvajao titule u Vojvodini. Mi smo znali da imamo potencijal da napravimo neki rezultat. Stvarno smo dobro krenuli, svi smo bili u odličnoj formi na početku sezone, čak smo uspeli da pobedimo i Zvezdu, što je do tada bilo nezamislivo“.

Neko vreme smo bili prvi na tabeli, ali kako je vreme odmicalo polako smo padali. Sada se polako vraćamo u formu sa početka sezone, nadam se da ćemo uspeti da izborimo plasman u finale i da se borimo za titulu. Biće teško sigurno, ali je mnogo prijatnije ove godine igrati za visok plasman jer nas protivnici respektuju, za razliku od prethodnih godina kada su svi želeli da igraju protiv Partizana“.

Za razliku od fudbalera i košarkaša Crvene zvezde i Partizana, kod odbojkaša je primetno da podržavaju jedni druge, kao i da se van terena intenzivno druže, a Atanasijević ističe da svim svojim protivnicima želi svu sreću na svim utakmicama, sem kada igraju protiv crno-belih.

Igrače iz drugih klubova ne mogu da gledam kao konkurente. Koliko sebi želim da uđu, na primer, u seniorsku reprezentaciju i da budu što bolji u narednom periodu. Više ih gledam kao nekoga od koga mogu da naučim nešto više“.

Odbojka nije toliko masivan sport kao košarka ili fudbal. Mi se svi dobro poznajemo i svi igrači Zvezde su mi odlični drugovi, tako da ja ne mogu da navijam protiv nekoga ko mi je bio cimer u reprezentaciji. Stvarno Zvezdi želim sve najbolje, da pobede sve utakmice, što želim i drugim klubovima, ali ne i protiv nas“.

Atanasijević se već ustalio u prvom timu Partizana, a 2010. godine ga očekuje prelazak u juniorski nacionali tim. Ova godina će ostati upamćena kao zlatna, a u narednoj mladi odbojkaš bi bio zadovoljan kada bi ostvario makar polovinu onoga što mu je pošlo za rukom u 2009.

Što se tiče naredne godine nadam se da će biti uspešna makar upola kao što je bila 2009. Sa Partizanom želim da igramo u plej ofu, da probamo da se borimo za titulu, jer mislim da imamo tim koji to može. Sa juniorskom reprezentacijom bih želeo da se prvo kvalifikujemo za Evropsko prvenstvo, a kasnije da napravimo zapaženiji rezultat, da pokušamo da ga osvojimo. Rano je prognozirati, međutim, daćemo sve od sebe da probamo da napravimo tu 2010. kao što je bila ova 2009.“, rekao je Aleksandar Atanasijević za B92.

Evropsko prvenstvo za juniore igra se u seprembru u Minsku, dok su kvalifikacije na programu u aprilu u Mađarskoj. Ako nastavi ovim putem, nemojte se iznenaditi ako i naredne godine u ovo vreme, u novogodišnjim intervjuima, ponovo pročitate novu priču o Aleksandru Atanasijeviću.