Došao je tiho i otišao u legendu VIDEO

Na današnji dan 1985. godine je tadašnji trener Nenad Bjeković prekinuo trening, okupio prvotimce i izgovorio najbolnije reči u istoriji Partizana:

"Momci, maločas je poginuo naš Dragan. Trening je završen!"

Muk i neverica koji su tada nastali i dan danas traju!

"Nije to bilo lako ni izgovoriti ni čuti. Svi su plakali, i igrači, treneri, vrlo brzo i navijači kad se tužna vest raširila nekadašnjom Jugoslavijom. A kako i ne bi kad je Dragan Mance sa svojih nešto manje od 23 godine bio centralna figura u našem timu, neko koga su zbog prepoznatljive energije, požrtvovanosti i odanosti crno-belim bojama pristalice našeg kluba obožavale, a to čine i dan danas.

Mance je toliko poseban u istoriji Partizana, toliko neprevaziđen i toliko unikatan, da niko za ove tri i po decenije nakon njegovog preranog odlaska nije ni pokušao da iskopira njegov način proslave gola. Jer, klizanje na kolenima sa rukama stisnutim u pesnice i visoko podignutim u vazduh nešto je što pripada samo njemu i to se niti može, a još manje sme iskopirati.

Mance je ikona, ličnost koja je neraskidivo vezana za Partizan i fudbaler koji je mogao sve, a nije imao dovoljno vremena da to i dokaže, pa je ostalo zapisano da je u dresu našeg kluba odigrao 279 utakmica i postigao 174 gola. Blistavu karijeru je zauvek zaustavila užasna saobraćajna nezgoda na novosadskom autoputu, gde i danas stoji spomen ploča i poruka koju navijači Partizana zauvek nose u srcu - legenda živi.

I živeće zauvek", podseća FK Partizan na svoju legendu.

Legenda živi

Iako je imao nepune 23 godine, Mance je već bio omiljeni sin "juga", momak kome su se divili i navijači najvećih rivala u SFRJ.

Džejms Din srpskog fudbala, poginuo je u saobraćajnoj nesreći na autoputu Beograd – Novi Sad žurivši da ne zakasni na trening.

Septembar je bio mesec kada se Dragan rodio, prešao u Partizan i nažalost, mesec kada je okončao svoj mladi život. Tada je prešao u legendu.

Dragan Mance je rođen 26. septembra 1962. godine u Beogradu. Fudbal je počeo da igra u Galenici (sadašnji FK Zemun) kao petlić.

Svojom ogromnom voljom, zalaganjem i posebno osećajem za gol, brzo je prelazio iz selekcije u selekciju, tako da je, već sa nepunih 17 godina postao prvotimac tadašnjeg zemunskog drugoligaša.

Nošen snagom svog raskošnog talenta i ljubavlju preama crno-beloj boji, 15. septembra 1980. prelazi u Partizan.

Za Partizan je odigrao 279 utakmica i postigao 174 gola. Igrao je 4 puta za A, 7 puta za mladu i 2 puta za olimpijsku reprezentaciju Jugoslavije.

Živeo je u Zemunu sa ocem Ferdinandom (pokojni), majkom Dušankom i mlađim bratom Goranom. Bio je neoženjen.

Poslednji gol u dresu Partizana je postigao u prvenstvenom meču Partizan – Budućnost 2:1 odigranom na stadionu JNA, 1. septembra, samo tri dana pre svoje smrti.

Gol je postigao iz penala u osmom minutu igre.