B92.sport intervju – Miloš Karišik: "Partizan neostvarena želja – drugar me vratio iz penzije"

U to vreme je zajedno sa Markom Jovanovićem činio bedem na štoperskim pozicijama, međutim, posle kaljenja u Teleoptiku je izostala šansa u prvom timu crno-belih.

Teško je doći do odgovora zašto se to dogodilo, ali život ide dalje. Karišika je put odveo u Češku, gde je izgradio svoje ime i osvajao trofeje, te na kraju napravio respektabilnu karijeru.

• Njukasl i Marsej zovu: Ugrešić napušta Partizan?
• Blagojević: "Da odamo počast Duletu"; Lalatović: "Izgubili smo velikog čoveka"
• Poznat datum "večitog" derbija u plej-ofu

Odlučio je pre nekoliko godina sasvim tiho da se vrati u srpski fudbal, gde polako privodi kraju poslednje igračke dane na terenu i priprema se za ulogu trenera.

U opširnom razgovoru za B92.sport, 37-godišnji štoper, koji sada nastupa za Rušanj, premotao je film o svojoj karijeri, neizbežna tema je bio Partizan, ali i Igor Spasić, koji je predvodio čuvenu generaciju crno-belih u omladinskoj školi.

"Došao sam s nekih 13 godina. Tad sam bio reprezentativac još uvek Jugoslavije. Imao sam ponude Partizana i Zvezde. Odlučio sam se za Partizan, tu sam imao drugare koji su mi bili saigrači u reprezentaciji i na neki njihov nagovor sam došao. Mislim da su to bile onako najlepše, bezbrižne dečačke godine, koje su ispratile i rezultat i kvalitet koji smo imali od pionira do prvog tima. Ta generacija '88. godište: od golmana Marka Kneževića, Brane Miloševića, Marka Jovanovića, Nenada Marinkovića, Miralema Sulejmanija, Ivana Obradovića, Ivana Radovanovića, Bosančića… Bila je stvarno vrhunska generacija", počeo je razgovor Karišik za B92.sport i nastavio:

"Osvojili smo sve moguće turnire po Evropi. Tada je bila konkurencija mi i Ajaks, samo se pitalo ko će osvojiti. Ima jedna situacija gde smo mi kao mlađi kadeti, igrali za starije kadete, jer su rasformirali celu generaciju, pošto su izgubili prvih pet kola. Prebacili su nas da igramo za njih i bilo je: 'Samo da ostanete u ligi, bila bi bruka da ispadne Partizan'. I mi malo po malo, mic po mic, završili prvi na tabeli! Osvojili smo kadetsku ligu Srbije i Crne Gore pobedom nad Zetom na JNA. Ta generacija je bila predvođena Igorom Spasićem, koji nam je bio neverovatan trener, psiholog, otac i majka, posebno meni koji sam došao iz manje sredine. Svi su napravili karijere iz te generacije."

Imao je iskusni štoper ozbiljan staž Teleoptiku, gde je bio standardan kao centralni defanzivac, a mnogi iz tog perioda pamte okršaje sa Zemunom.

"Preko pet godina sam bio u Teleoptiku i odigrao preko 150 zvaničnih utakmica. Onaj pravi period pamtim kad su nam treneri bili Blagoje Paunović i Zvonko Varga. Blagoje je bio jedan fenomenalan čovek i trener, kod njega je bilo: kako treniraš, toliko igraš. Mi smo sa njim osvojili turnir u Cirihu gde su bili Sporting Lisabon, Mančester Junajted, Real Madrid i Juventus, i mi smo bili prvaci! Posle ga je preuzeo Zvonko Varga, iz Srpske lige smo ušli u drugu. Izbacili smo u Kupu OFK Beograd koji je bio prejak, Smederevo, a od Zvezde smo izgubili na Marakani 2:1 u 92. minutu. Varga je neverovatno znao sa napadačima – on je najzaslužniji za karijere Marka Šćepovića, Nemanje Tomića, Petra Škuletića... Sećam se i tih derbija Ugrinovačke ulice protiv Zemuna za ulazak u drugu ligu. Oni su imali fenomenalnu ekipu, Vujoševića, Lekića, Kirovskog na golu, Nemanju Zlatkovića. Bilo je puno naboja, pune tribine, jedan lep period."

Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

Iako je trenirao sa prvim timom Partizana, igrao i prijateljske, prava šansa nikada nije došla.

"Bilo je priče stalno. Ja sam trenirao s prvim timom, odigrao nekih pet-šest prijateljskih utakmica, ali nikad zvaničnu. U novinama je izašla priča o 30 najtalentovanijih igrača koji nisu dobili priliku, novinar je stavio i mene. Stalno su mi govorili da ću sad da dobijem šansu. Nažalost, taj trenutak nikad nije došao. Konkurencija je bila žestoka – vratio se Mladen Krstajić, tu su bili Goran Gavrančić, Nenad Đorđević, došao Stefan Savić, pa Marko Jovanović. Ja sam bio uvek tu, kapiten Teleoptika. Ali ne žalim. Partizan mi je druga kuća posle porodice, to me je izgradilo kao čoveka, prošao sam najbolju omladinsku školu i to će uvek ostati u mom sećanju."

Posle kratke epizode u Smederevu, usledio je korak koji mu je obeležio karijeru - Slovan Liberec. I odmah prve sezone osvojena šampionska titula. Tamo ga je dočekao klasić iz škole crno-belih Miloš Bosančić.

"Razmišljao sam da ostanem u Superligi, čak sam se ranije dogovorio sa Smederevom, ali sam na nagovor Varge ostao u Teleoptiku, pa tek onda otišao u Smederevo na šest meseci. Odlazak u Slovan je došao zahvaljujući Milošu Bosančiću. Otišao sam na probu od 21 dan! Istog dana kad i ja, došao je i trener Jaroslav Šilhavi. Prošao sam probu i ostao. Ta prva godina – fantazija. Igrali su veliki češki igrači: Jan Nezmar, Jirži Štajner, Teo Gebre Selasije, Renato Kelić i Miloš Bosančić, koji je sigurno bio najbolji igrač tamo. Osvojili smo titulu pored Slavije, Sparte i Viktorije Plzenj! Do poslednjeg kola je bilo napeto, nama je odgovarao remi protiv Plzenja na dva boda razlike, što smo i ostvarili."

Kada su se vodile bitke za opstanak, Karišik je dao važan gol u toj borbi. Ispostaviće se i jedini za pet godina u Češkoj. Te sezone je uspeo da se sa svojom ekipom domogne i Kupa.

"To je neverovatna priča. Nije bilo više naših, pošto su otišli Renato Kelić i Bosančić, igrali smo Evropu a u prvenstvu nam je išlo slabo – borba za opstanak! I ja u toj borbi dam odlučujući gol za opstanak protiv Hradec Kralovea kući, moj jedini gol u Slovanu! To je bio vikend, a u sredu/četvrtak igramo finale Kupa protiv Jabloneca. Bili su apsolutni favoriti… Mi opušteni jer smo opstali u ligi, igramo u Boleslavi. Regularni deo 0:0, i mi ih pobedimo na penale i osvojimo Kup! Možda draži trofej nego prvenstvo, jer smo obezbedili opet Evropu. Po jedna titula i Kup, dva puta Liga Evrope, sve što sam zamislio, tamo se ostvarilo."

Opisao je iz prve ruke kako je tada izgledalo češko prvenstvo, kao i njegovo celokupno iskustvo iz Slovana.

"Česi su rezervisani prema strancima, moraš da budeš duplo bolji od njihovog igrača da bi igrao. Ja sam opstao isključivo zahvaljujući svom profesionalizmu, jer sam tako naučen od pionira Partizana. Liga je fizički neuporedivo teža, puna kontakta. Ali u Slovanu sam se osećao kao pravi fudbaler – na evropska gostovanja leteli smo privatnim avionima, opreme u nenormalnim količinama. Ekonom, kondicioni i fizio su ostajali sa mnom uvek do poslednjeg trenutka posle treninga, u sauni i teretani, nikad mi nisu rekli: 'Hajde požuri, idemo kući'. Po intezitetu je najbliže Nemačkoj i Poljskoj, odatle i igrači mahom mogu da odu u Bundesligu."

Petrášek Radek / ČTK / Profimedia

U tom periodu mu je saigrač bio i Vladimir Cufal, desni bek Hofenhajma, standardni češki reprezentativac i bivši fudbaler Vest Hema, sa ozbiljnim stažom u Premijer ligi.

"Cufal je prvih godinu dana bio povređen, imao je problema sa kolenom, sedeo je pored mene u svlačionici tada. Ali neverovatan profesionalac, majka mu ima olimpijsku medalju u atletici, ako se ne varam. Visio je u teretani, bio je izuzetno uporan. Kasnije je zaigrao standardno, otišao u Slaviju, pa u Vest Hem. Radnik kome se sve vratilo."

Usledio je odlazak u Javor, a tamo ga je dočekao Miloš Veselinović, koji je u to vreme važio za perspektivnog stručnjaka. Sada radi kao prvi asistent Vladimira Ivića u Al Ainu.

"Imao sam još godinu ugovora, ali supruga je bila trudna, hteo sam pod svaku cenu u Srbiju. Nisu hteli da me puste, tražile su me Teplice. Na kraju su me pustili ali stavili ugovor da mogu samo u Srbiji da igram. Otišao sam u Javor kod Miloša Veselinovića. Neverovatan trener, disciplina… Da trener tako čita protivnika, da tako analizira! Pred svaki trening teretana, prevencija povreda, pazio šta se jede. Nismo izgubili nijednu utakmicu osim od Zvezde, Partizana u toj polusezoni. Voleo bih apsolutno da ga vidim opet u Superligi, takav stručnjak zaslužuje da bude u prvih 4-5 klubova u Srbiji."

U Ivanjici je imao priliku da sarađuje i sa Srđanom Blagojevićem.

"Bio je i tada moderan trener. Novine koje je uneo i dalje pamtim u tom periodu. Imali smo super saradnju. Treninzi su bili na vrhunskom nivou. Ti noviteti koji su sada moderni, on je to uveo još pre 8-9 godina. Stvarno je bilo sve za svaku pohvalu."

Posle Javora i Superlige, otisnuo se u Premijer ligu Bosne i Hercegovine, gde je igrao za Krupu i Slobodu iz Tuzle. U potonjem je imao priliku da sarađuje sa pokojnim Mladenom Žižovićem.

"Krupa je vrhunski privatan klub koji vode braća iz Banjaluke, uslovi su bili neverovatni. Skoro sam ostao tamo da živim sa porodicom. Posle toga odlazim u Slobodu iz Tuzle gde me je doveo Mladen Žižović. Dao mi je priliku u 34. godini da igram za jedan od najvećih klubova u bivšoj Jugoslaviji. Vrhunski čovek i stručnjak, uživao sam tih godinu dana s njim. Nažalost, to što mu se nedavno desilo me je baš teško pogodilo."

Između Krupe i Slobode, Karišik je proveo nekoliko meseci u Srpskoj ligi Vojvodina, gde je nosio dres Dinama iz Pančeva. Tada je u prvom timu pored sebe imao 18-godišnjeg Petra Stanića, sadašnjeg A reprezentativca i vezistu Ludogoreca.

"Već na prvim treninzima se videlo da je vrhunski talenat. Zvali su me u tom periodu ljudi iz inostranstva da me pitaju za njega. Pravi profesionalac, kulturan dečko. Drago mi je da je posle Zvezde i pozajmice u Spartak postao još bolji – mnogi bi tu klonuli i izgubili se, ali on je izvukao maksimum. Nastavio je da ide uzlaznom putanjom i vidimo dokle je dogurao."

Iako je mogao da odigra još koju sezonu u Superligi, Karišik je prelomio da je vreme da karijeru privodi kraju. Zato je prihvatio poziv BASK-a i spustio se u treći rang.

"U Slobodi me je Žižović zvao da produžim ugovor, ali to je već bila 35. godina. Bio sam odvojen od porodice, to me je psihički uništavalo. Imao sam ponude iz Superlige, ali hteo sam samo u Beograd. Imao sam sreće da je BASK tada preuzeo Brano Mirković. Iako smo bili treći rang, imali smo uslove iznad Superlige. Čovek je ulagao svoje pare, postavio se kao brat i roditelj. Tu je bio trener Zoran Ljubinković, igrali smo dobar fudbal, osvojili Kup. Imali smo neverovatne treninge kod Ljubinkovića, zaista perspektivan trener i imao je sjajnu viziju. Izašlo je i dosta mladih igrača iz te ekipe."

Sada za svoju dušu igra u Rušnju, koji se takmiči u beogradskoj Zoni, i deli prvo mesto sa Bežanijom. Nedavno su baš slavili protiv popularnih Lavova sa 1:0, a ko je imao priliku da gleda, mogao je da vidi sa kojom lakoćom i iskustvom Karišik rešava probleme protiv mnogo mlađeg i bržeg rivala.

"Posle dve i po godine odlazim u Brodarac kod Dragana Lite Ilića, koji me je tražio neko vreme. Hteo sam da završim karijeru kao fudbaler, od uslova za trening do ekipe, koja je bila mlada. Imam 37 godina, ne prijaju mi toliko promene podloge. Odlučio sam da završim karijeruposle Brodarca, ali sam na nagovor drugara Stefana Milojevića otišao u Rušanj. Igramo zonu, iako sam prvo mislio da su u još nižem rangu takmičenja. U vrhu smo tabele, imamo pravo drugarstvo. Tu su još i Darko Matejić, Srđan Skols Ivanović, Miljan Tošković, Luka Đokić... Dobro poznata lica sa naših terena. Polako sam već u glavi prelomio da je ovo kraj karijere."

Počeo je već da se bavi trenerskim poslom, a uporedo sa radom u školi Rakovice, ima obaveze i u akademiji Partizana, tačnije u bazi, gde su Partizanove bebe.

"Završio sam B licencu, sad sam na A. Treniram petliće već tri godine u Rakovici, a od pre par meseci sam u 'Partizanovim bebama' gde je Zvonko Varga koordinator. Omladinska škola se dosta podigla, Marinković i Sulejmani su je vratili na viši nivo. Trude se da donesu ono što je bila odlika škole Partizana kada smo mi bili u njoj. Tu su i Ivan Radovanović, koji vodi omladince, Marko Jovanović je trener Teleoptika... Okuplja se polako naša generacija u školi. Nastavio je Partizan sa praksom da gura svoju decu u prvi tim i to će tako biti uvek. Sigurno da su na putu da vrate školi sjaj kada je bila jedna od najboljih u Evropi. Napravljena je veštačka trava iza juga gde je nekad bila čuvena 'blatuša'. Škola ima sve – uloženo je u opremu, infrastrukturu, parametre, ishranu, individualni rad... Jako je bitno što su vraćeni bivši igrači da rade s decom", objasnio je Karišik i nastavio:

"Setimo se kakva su imena radila sve u školi Partizana... Igor Spasić, Slobodan Krčmarević, čuveni Dušan Trbojević, Nikica Klinčarski, Zvonko Živković... Svi su oni prošli kroz Partizan kao igrači i osećaju taj klub. Sve su oni to prenosili na nas. Sadašnji funkcioneri se trude da vrate što više bivših igrača da svoje iskustvo prenose na decu. Onaj koji je prošao školu, dobro zna šta je to. Partizan je hram i svetinja!"

Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

Prokomentarisao je i Nikolu Simića, koji bez dileme nosi oreol jednog od najvećih potencijala u aktuelnom igračkom kadru.

"Igra na jednoj odgovornoj poziciji sa toliko godina. Ako jednom pogreši, svi znamo da će svi skočiti na njega. Izneo je to na pravi način, pokazao je karakter. Na njemu je da nastavi da radi, bude uporan i sluša trenere. Dete je Partizana i dobro zna šta znači taj klub, što se vidi kroz njegove igre. Tek će doći mladi igrači, kako iz omladinaca, tako iz Teleoptika. Treba sreće u životu, ali i raditi i biti uporan. Uvek se to negde vrati u životu."

Pominjalo se u jednom periodu da bi Karišik mogao da se vrati u Partizan, ali je sve ostalo samo na priči.

"Bilo je kontakta kada je osvojena titula 2013. godine. Pisalo se o tome, dolazile su i informacije do mene. Ipak, bio sam pod jakim ugovorom sa Slovanom i nisu hteli da me puste. Neostvarena mi je želja ostala da debitujem za Partizan, ali sve ostalo što sam prošao u školi i u treninzima, ostali su upisani u sećanju."

Odlučili su u Partizanu da vrate Srđana Blagojevića na mesto trenera, te im sada predstoji borba za drugo mesto u domaćem prvenstvu. Mnogi i dalje smatraju da je njegov odlazak bio najveća greška ove sezone.

"Napravio je ekipu u prvom delu sezone, dosta mladih igrača je dobilo šansu, imali su identitet i igrali su dobro. Došla je kriza rezultata, pa smo videli kako je uprava reagovala. Drago mi je da vidim dosta dece. Pokazali su da imaju kvalitet, sada su pojačani iskustvom Zdjelara i Mitrovića, pa kada prođu letnje pripreme zajedno, imaju velike šanse za izlazak u Evropu. To bi bio ogroman plus za sve. Nije lako, ali imaju viziju kako Partizan treba da izgleda. Nadam se da će se Partizan vratiti na stare staze uspeha."

Kroz razgovor se videlo koliko je zahvalan na uticaju Igora Spasića, pa bi želeo da nastavi njegovim putem u Humskoj.

"Iskren da budem, seniorski fudbal me uopšte ne zanima. Moja želja je isključivo rad sa decom. Voleo bih u Partizanu, kako sam prošao celu školu, da prenosim to iskustvo na njih – i pubertet, i odljubljivanja, sve sam to prošao tu. Stalno zapitkujem Vargu, svaki trening i dalje zapisujem. Želim da uzmem jednu generaciju, da od njih pre svega napravim dobre ljude, a onda i fudbalere, kao što je Igor Spasić to uradio sa mojom generacijom", poentirao je Karišik u razgovoru za naš portal.