Pamplona - prestonica Navare i koride

Podeli

Navara je grad raskošnih parkova, prelepih kraljevskih zdanja i jedinstvene koride.

Navara, autonomna oblast na severu Španije, u 10. veku bila je posebna kraljevina, doživela je veliki procvat u 11. veku, ali spletke i raskalašni životi četvorice sinova poslednjeg navarskog kralja odveli su je u propast i pod vlast Francuza. Oni u Navari ostaju sve do 16. veka, kada dolazi do ujedinjenja Španije, pa Navara opet postaje njen deo.

Za razliku od Baskije koja leži na obroncima Pirineja, Navara se prostire nešto niže, tako da za njenu klimu kažu da je podpirinejska i karakteriše je 9 meseci zime i 3 meseca leta sa paklenim vrućinama.

Ova plodna nizija ima 500 hiljada stanovnika, glavni grad je Pamplona i veruje se da je dobio ime po svom osnivaču, rimskom vojskovođi Pompeju koji je ovde podigao prvo rimsko vojno naselje 75. godine pre nove ere.

Danas grad ima 180.000 stanovnika i po mnogo čemu predstavlja jedan od naprednijih u ovom delu Španije. Poznat je po parkovima koji zauzimaju prostor od pet miliona kvadratnih metara!

U ovoj provinciji vetrenjače se mogu videti gotovo na svakom koraku i pomoću njih Navara obezbeđuje čak 60% električne energije, dok se ostatak dobija solarnom energijom.

Navara je moćna industrijska i poljoprivredna provincija Španije koja se još uvek uspešno bori sa nedaćama ekonomske krize.

Korida San Fermin
Stara Pamplona je još u rimsko doba bila opasana zidinama. Naime, Rimljani su stanovnicima Pamplone, iz bezbednosnih razloga, zabranjivali da žive i grade izvan ovih zidina i taj zakon je bio na snazi sve do 1915. godine.

Zato je staro jezgro Pamplone ispresecano uskim uličicama u kojima su, zbog nedostatka prostora, podizane visoke zgrade. Jedna takva ima crepom pokriveni mostić koji povezuje dve kuće na suprotnim stranama ulice. O ovom “visećem hodniku” ispredane su razne priče, a jedna kaže da se nekada tu nalazio ženski manastir, a kako monahinje nisu smele da izlaze na ulicu, koristile su taj tajni prolaz. Po drugoj priči, glavni akter je bogataš koji je želeo da neopaženo prelazi na drugu stranu kod svoje dragane, pa je podigao taj mostić kao tajni prolaz.

Bogata istorija Pamplone najočiglednija je na primeru Katedrale Santa Marija. Izgrađena je u 15. veku u gotskom stilu, ali 1783. dodata su dva tornja, podignuta u neoklasičnom stilu, što sa estetske tačke gledišta mnogi smatraju zaista čudnim spojem. Iz tih razloga čuveni francuski pisac Viktor Igo

Katedralu je uporedio sa "vrlo elegantnom damom sa magarećim ušima". Mada je Pamplona grad sa bogatom istorijom i kulturnom baštinom, širom sveta je najviše postao poznat po koridi za koju se može reći da je zaista jedinstvena. Naime, korida u Pamploni razlikuje se od ostalih po tome što ima jednu veoma neobičnu uvertiru - uličnu trku kada po uskim uličicama masa ljudi bezglavo beži ispred razjarenih bikova.

Trg bikova i stadion gde se održavaju koride srce su Pamplone jer je to veličanstvena građevina sa 19.592 mesta, i po veličini je treća na svetu. Primećuje se iz daleka i zaista je simbol ovog grada koji je postao sinonim za borbe s bikovima. Još od 15. veka, tačno u podne, 6. jula svake godine, na ovom trgu proglašava se početak festivala posvećenog San Ferminu i traje do 14. jula u ponoć. Tih nekoliko dana u Pamplonu stiže mnoštvo turista privučenih trkom bikova kroz uske kamene ulice grada i drugim mnogobrojnim manifestacijama koje se tada organizuju. Na proslavu ovog jedinstvenog događaja, koji nazivaju još i „Trka sa smrću“, u Pamplonu svake godine dođe više od milion posetilaca iz cele Španije, ali i iz različitih krajeva sveta.

Za ime festivala vezana je interesantna priča. Kada je rimski general Firmo boravio u Pamploni, lokalno stanovništvo je počelo da prihvata hrišćanstvo. Rimski general se tome nije protivio i rekao je da se pokrštavaju svi koji žele, ali pod jednim uslovom: da prvom koji bude primio novu veru odrube glavu! Apošto je prvi bio njegov sin Fermin, glava mu je odrubljena.

Užasnuto lokalno stanovništvo Fermina proglašava za sveca, a dan njegovog pogubljenja za praznik.

Posle ovog nesrećnog događaja građani Pamplone su na taj dan prolazili ulicama obučeni u bele odore sa jarko crvenim kapuljačama, što simbolizuje krv, i na taj dan se uvek održava korida.

Bikovi za koridu obučavaju se na posebnim farmama, pa svaki bik na glavi nosi zastavicu ergele iz koje dolazi. Trka započinje od Trga Gradske kuće i traje 12 minuta. Osobenost ove koride je što se odigrava na ulici i što publika učestvuje u trci zajedno sa bikovima.

Zanimljivo je da su u ovoj trci nekada učestvovali i sveštenici, ali od 18. veka njima je to zabranjeno jer su se zbog svojih dugih mantija često saplitali, padali i bivali pregaženi. Prema zvaničnim statističkim podacima, svakih 16 godina ova trka sa bikovima odnese po jedan ljudski život, dok svake godine imamnogo povređenih, najčešće od uboda i probadanja rogovima.

Na velikom platou nalazi se impozantan spomenik posvećen koridi, koji je 1991. podigao Rafael Kosta.

Umetnik je izvajao skulpture bikova u trku, a veoma veliku sugestivnost donosi ta izvajana napetost na licu životinje i strah u očima posrnulog učesnika. U jednom od likova Rafael Kosta je izvajao i sebe.

HEMINGVEJ U PAMPLONI
Slavni Ernest Hemingvej prvi put je boravio u Pamploni 1923. godine i tada je i prisustvovao ovoj jedinstvenoj koridi, a žitelji grada smatraju da je upravo ovaj veliki pisac zaslužan što je Pamplona postavljena na sve turističke mape sveta.

Čuveni američki pisac u ovom gradu bio je čak devet puta, a jedan od svojih romana, „Fiestu”, posvetio je festivalu u Pamploni. Odsedao je na centralnom trgu u hotelu „La perla“ i boravio uvek u istoj sobi u kojoj je do danas ostalo sve autentično. Ukoliko neko poželi da prenoći u Hemingvejevoj sobi, moraće da plati 1700 evra, i zainteresovanih uvek ima, posebno među slavnim i bogatim.

Ulica u kojoj se trka održava duga je 400 metara. Sa obe njene strane stisle su se visoke uzane zgrade sa rešetkastim balkonima, poput ukrasa, ali i najekskluzivnijim i najtraženijim mestima u vremečuvenog festivala.

Naime, sva mesta za stajanje na balkonima (koja nazivaju i Hemingvejeva) odavno su rasprodata i slobodnih nema, a cenovnik izgleda ovako: 3 minuta pogleda na trku sa balkona prvog sprata košta 200 evra, dok je cena mesta na drugom spratu 150, a na trećem 100 evra! Pogled sa viših spratova je jeftiniji pa i doživljaj daleko oskudniji. Jer, kada se održava fijesta Pamplonom zavlada radost, uzbuđenje, strast i ko zna koje još osećanje koje ispunjava uzavreli vazduh između starih gradskih zidina i širi se plodnom nizijom španske provincije Navara...

KOLIKO JOŠ SEKUNDI, MOLIM?
U podne, na dan trke, sve prodavnice su zatvorene, pa čak i one sa suvenirima među kojima su najbrojnije majice najrazličitijih boja sa printovima bikova u hiljadu poza. Tu su i kišobrani ili suncobrani koji umesto šiljka na vrhu imaju rogove! Zatim različiti privesci, nožići, tanjiri... Iznad dovratka jedne prodavnice nalazi se neka vrsta semafora sa brojkama koje pokazuju koliko je preostalo meseci, nedelja, dana, sati, minuta i sekundi do početka festivala San Fermin!

ČESMA ZA AUSTRALIJANCE
Na malom skveru je visoka česma. Obična česma, a neobična priča: Kada su 2008. godine Australijanci počeli da dolaze u Pamplonu bili su toliko impresionirani hrabrošću učesnika festivala San Fermin, da su poželeli da i sami pokažu sličnu hrabrost ili možda ludost. Umesto trčanja pred bikovima oni su odlučili da se popnu na vrh česme i skaču u njeno betonsko korito. Naravno, mnogi su zadobili teže povrede, ali nisu odustajali od ove sulude ideje.
Pošto nikakvi razgovori i ubeđivanja španskih vlasti nisu pomogli, doneta je odluka da se česma ukloni sa tog mesta, ali uporni i nepokolebani Australijanci nisu odustali, već su nastavili da skaču sa balkonasusednih kuća. Česma je vraćena na staro mesto, ali sada su, tik uz nju, postavljena kola hitnepomoći.

STATISTIKA SMRTI
Od osnivanja trke sa bikovima do 1910. uopšte nije vođena evidencija o broju poginulih ili povređenih učesnika jer one na početku i nisu bile tako opasne. Naime, prvobitno to i nije bila trka sa bikovima kroz uske ulice Pamplone, već su ove moćne i opasne životinje precizno određenom maršrutom kroz grad sprovodili do stadiona gde su organizovane uzbudljive borbe sa bikovima.

Masa je ovu neobičnu povorku pratila sve do stadiona, a tamo se događao onaj čuveni ples smrti koji su plesali torro i matador. Međutim, krajem 19. veka taj običaj je promenjen i umesto da prati bikove do stadiona, masa je počela da trči ispred njih. Te 1910. tokom trke teško je povređen mladić iz susednogmesta i šest meseci kasnije umro je od povreda koje mu je razjareni bik naneo.

Od tada do danas 14 učesnika trke izdahnulo je na hladnim kamenim pločama Pamplone, pod kopitama bikova. Jedna od najtragičnijih trka u ovoj jezivoj statistici održana je 1947. kada je bik po imenu Semiljero tokom iste trke do smrti izgazio dve osobe.

Etiketu dvostrukog ubice poneo je 1980. i bik Antiokio koji je na samom početku trke, ispred Gradske većnice, usmrtio svoju prvu žrtvu, a kasnije i drugu. Broj ranjenih u trci raste iz godine u godinu, ali većinu tih povreda ne nanose im bikovi, teški i preko pola tone, već najčešće povrede nastaju kada učesnik padne i bude pregažen! Ipak, na listu "slavnih" dospevaju samo oni koji, nekim čudom, prežive povrede od oštrih rogova i teških kopita.

Trka sa najvećim brojem povređenih odigrala se 1988. kada je povređeno ukupno 33 osobe, ali i 2007. kada je bik po imenu Univerzal, što rogovima, što kopitama, povredio 7 osoba.

Pratite 92Putovanja na Instagramu!
strana 1 od 1899 idi na stranu