Vlasinsko jezero: Plutajuća ostrva jedinstveni fenomen

Prirodi je bilo potrebno 5.000 godina da stvori naslage treseta koje su se prilikom punjenja Vlasinskog jezera, polovinom prošlog veka, odvojile od dna i isplovile na površinu vode.

Od tada je neverovatan prizor plutajućih ostrva, na kojima je vremenom bujala i druga vegetacija, prava je turistička atarakcija. Breze i vrbe koje rastu na nekima od njih, služe kao jedra, pa ova neobična ostrva, pri visokom vodostaju plutaju po jezeru u zavisnosti od jačine i pravca vetra. Jedinstvena pojava izaziva nevericu svih koji bez predznanja dođu na Vlasinu. Ali i želju da na njima zaplove, pa su zato ostrva pod izuzetnim stepenom zaštite.

Najveće tresetno ostrvo nazvano je Mobi Dik. Široko je 250, a dugo 400 metara. Najčešća su dužine od oko 100 metara. Debljina treseta je od 30 centimetara do jednog metra.

Ukupna površina svih ostrva je oko osam hektara, što je višestruko manje u odnosu na deceniju posle formiranja akumulacije, kada su pokrivala čak trećinu ukupne površine jezera. Veća ostrva su danas uglavnom “nasela” na obale jezera.

- Dolaze nam gosti sa svih strana - priča Zoran Stanojević, koji kraj uređene plaže već sedam godina iznajmljuje pedaline i čamce za obilazak ovog bisera prirode. - Iz cele Srbije i svih zemalja Evrope, pa čak i iz Australije, Amerike i Kanade. Prvo što pitaju je gde mogu da vide plutajuća ostrva. Interesuju se za detalje oko njihovog nastanka. Mnogi su nepoverljivi, traže da se sami uvere.

Njegovom ljubaznošću i mi čamcem odlazimo do jednog od tresetnih ostrva preko puta Hotela “Vlasina”. Ono je delom nasukano na obalu. Dok priča anegdote nastale u susretu sa turistima, Zoran izlazi iz čamca i staje na ovo čudo prirode. Noge mu tek neznatno propadaju u rastinje, ali on potom nastavlja da se kreće tresetom koji pluta na vodi dubokoj na tom mestu najmanje deset metara.

Foto:Jenny Poole / Wikimedia Commons

- Kao da hodate po najmekšem i najlepšem tepihu - potvrđuju i meštani. - Osećaj je čudan, jer koliko god da se trudite, ne možete iz glave da izbacite činjenicu da su ispod vas jezerske dubine. Ostrva je nažalost sve manje, pa ovaj fenomen prirode mora da se štiti.

Najviše su stradala ona ostrva koja je vetar nasukao na obalu i to tako što su nesavesni ribari na njima otvarali okna, pri čemu se gazila vegetacija i seklo šiblje. Nestajanju su doprinele i česte promene nivoa vode jezera, koja ide i do 15 metara.

- Sada se mnogo više brine o ovoj lepoti, ali se bojim da je kasno - priča Dragan Petrović, koji nam se pohvalio da je njegov otac gradio branu na jezeru. I ona je specifična jer je “šuplja” i kroz nju se može doći sa jedne na drugu stranu jezera.

Ranije su se neka od ostrva, koja su smetala hidroelektrani, vezivala sajlama i odvlačili do obale.

- Zloupotrebe ostrva i netaknute prirode je sada sve manje, a briga o tome je podignuta na najviši nivo - objašnjavaju u čuvarskoj službi zaduženoj za brigu o celom jezeru. - Nije problem i ako neko siđe na treset, ali otvaranja ribarskih okana, paljenja i uništavanja rastinja i bacanja smeća više nema.

Nikola Krstić živi u inostranstvu, ali sa ponosom ističe da su jezeru i rodnom kraju ostala verna i njegova deca i unuci.

- Deda mi je pričao da je ovde nekada bilo Vlasinsko blato, sa ševarom i trskom, koje se gomilalo spiranjem rečnih tokova - kazao nam je Nikola. - Rekao mi je da je bilo i živog peska i da su kao deca izbegavali celu kotlinu koja ih je osvojila tek kada je bila napunjena vodom i kada je od bare nastalo jezero. To izranjanje plutajućih ostrva za meštane je bilo pravo čudo koje su, pedesetih godina, posmatrali i krišom se krstili.

On dodaje da bi bilo gde u svetu od plutajućih ostrva, prelepog jezera i netaknute prirode odavno napravili izvanrednu turističku destinaciju, ali i da država decenijama na Vlasini gotovo da nije ništa ulagala.

Čuvari raspolažu katamaranom sa 16 mesta, pa se jezero i plutajuća ostrva obilaze organizovano. Strogo je zabranjena i eksploatacija treseta, koja je, takođe, doprinela uništavanju ovog prirodnog fenomena.

Tresetna ostrva su stanište rosulje - mesožderke koja guta insekte. To je posebna atrakcija za botaničare i samo njima je, radi istraživanja, dozvoljen boravak na ostrvima. Jezero je jedino poznato stanište i maljave breze, barskog ušljivca, kaljužarke, sedmoprsnika i mnogih drugih vrsta biljaka.

Izvor: Novosti.rs