Ostrvo Hidra i pored toga što se nalazi na samo sat vremena vožnje brodom od Atine, predstavlja priličnu nepoznanicu za turiste iz našeg regiona. S druge strane, za mnoge je to i prednost, jer na ovom idiličnom mestu nema gužve na koju smo navikli u Grčkoj.
Takođe, ovo je jedno od retkih ostrva u Sredozemnom moru na kojem, osim kamiona za smeće i ambulantnih kola, nema motornih vozila. Zato su tu konji i magarci, pa ove divne životinje predstavljaju jedino prevozno sredstvo
Do ostrva se prvenstveno dolazi trajektom, a kako je Hidra od najveće grčke luke, udaljena samo sedamdesetak kilometara, oni saobraćaju prilično redovno.
S obzirom na to da na ovom neobičnom ostrvu nije dozvoljen nijedan automobil, ono je ostalo zaustavljeno u vremenu i prilično je netaknuto otrovnom rukom civilizacije.
To, međutim, ne znači da na Hidri nema života. U špicu sezone, u luci sve vrvi od aktivnosti. Putnici, željni da se povuku iz svakodnevne rutine, hrle na ostrvo u nadi da će na Hidri pronaći mir.
Magarci i njihovi vodiči s nestrpljenjem čekaju umorne turiste kojima je potrebna pomoć u prevozu prtljaga i njih samih do hotela.
Prilikom planiranja ovakvog putovanja poželjno je zaključiti polisu putnog osiguranja koje štiti osiguranike od nepredviđenih neprijatnosti, nezgoda ili bolesti.
Pre samo jednog veka sva grčka ostrva su bila slična, međutim danas je malo ovakvih dragulja.
Hidra je uspela da sačuva taj stari šarm u koji su se zaljubili mnogi svetski poznati umetnici poput Henrija Milera, Sofije Loren ili Mika Džegera, ali je verovatno najjaču povezanost i ljubav prema ovom mestu iskazao muzičar Leonard Koen.
Hidra je bila njegov mali raj, a kamena kuća iz 19. veka koju je kupio za 1.500 dolara, postala je neiscrpni izvor inspiracije i mesto gde je najradije živeo i stvarao.
Iako je naizgled tipično turističko grčko ostrvo koje čine plaže, odlična hrana i noćni život, postoji nekoliko jedinstvenih znamenitosti koje možete videti samo na Hidri.
Tradicionalno je Hidra bila mesto na koje su se svojim brodovima iskrcavali veleposednici silno se trudeći da pokažu svoje bogatstvo.
Arhitektura na ostrvu je direktna posledica toga, pa je pedesetih godina prošlog veka, nagnala bogatu elitu da bukvalno okupira ostrvo. Danas posetioce na ostrvu dočekuju mnogobrojne mačke i pelikani, ali i jedinstvene taverne, prodavnice sa brendiranom robom i dovoljno noćnog života za sve ljubitelje ovakvog provoda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
