Kako da putnik postane i turista

U Srbiju godišnje uđe više od 25 miliona stranaca, ali se kao turisti zadrže i prenoće samo 1,6 miliona njih, što znači da naša zemlja ne koristi ogroman potencijal među tranzitnim putnicima.

Piše: A. Mikata

Izvor: novosti.rs

Naime, prema podacima Uprave granične policije, prošle godine je kroz našu zemlju prošlo 25.049.567 stranaca i većina putnika iz 15 miliona vozila stala je duž auto-puta da se okrepi, natoči gorivo i popije kafu. Nažalost, retko koga smo uspeli da privučemo da tokom napornog putovanja napravi dužu pauzu i prenoći, ode na izlet ili vidi neku turističku atrakciju duž Koridora 10. Šta je razlog što se u Srbiji zadržalo samo 6,6 odsto stranaca od ukupnog broja onih koji su prešli našu granicu?

- Ne treba ubeđivati ljude da skrenu s puta, već im pružiti informaciju da znaju šta sve ovde postoji - kaže Aleksandar Denda, savetnik u Ministarstvu turizma. - Urađena je aplikacija na engleskom jeziku šta se sve nalazi duž Koridora 10 i ostalih važnih putnih pravaca, ali mora da se uradi i na nemačkom, turskom, rumunskom... Moramo da završimo infrastrukturu poput signalizacije, hotela, bazena, a to je najbolje uraditi na investicionoj konferenciji. Ulagačima treba reći da kroz našu zemlju prolazi 25 miliona turista i da smo po frekvenciji na sedmom mestu u Evropi.

Denda ističe da bar pet miliona tranzitnih turista (uglavnom Turaka na radu u EU) provede noć u Srbiji na odmorištima, na koja skrenu sa auto-puta da "dremnu". U zemljama EU policija takve vozače tera u motele.

- I mi ćemo ih odvesti u motele kada osmislimo turistički proizvod - naglašava Denda. - Ako neko dođe u motel u 23 časa i ode u 6 časova ujutro, ne može mu se naplatiti ceo dan. Takva ponuda postoji, recimo, u Francuskoj. Tek kod nas bi to moglo da zaživi, jer turske vozače umor stiže upravo u Srbiji.

Turizam u Srbiji poslednjih godina doživljava pravi procvat. Beleži se rast u svim sektorima. U turističkoj privredi radi 87.244 zaposlena, a kada se tome doda i veliki broj sezonskih radnika, pa i domaćinstava kojima je to dodatni prihod - jasno je da je turizam izuzetno profitabilna grana.

Učešće prihoda od turizma u BDP svake godine raste. Pre tri godine je iznosio više od pet, pre dve godine više od šest odsto, a lane 7,88 odsto. Na osnovu rasta prihoda i sve većeg broja dolazaka stranih turista, ove godine očekuje se da će učešće turizma u BDP biti više od devet odsto.

- Raste prihod, broj firmi i zaposlenih i rezultati poslovanja su odlični, a gubici i kreditno zaduženje sve manje - ističe Denda. - Ne treba se tu zaustavljati, već širiti posao sve više. Uz investicije, mogli bismo da postignemo još bolje rezultate. Moramo da ponudimo nove turističke proizvode poput adrenalinskih sadržaja kao što su paraglajding, kanjoning, jahanje, kvadovi i džipovi. Nedostaje nam mnogo toga što donosi novac, poput vidikovaca i staza za bicikle, rekvizita za zabavu i mobilnih restorana.

Kapitalne investicije odnose se na rekonstrukciju aerodroma (pogotovo u Šumadiji), uređenje pristaništa na Dunavu, železnice, nabavku flote od oko 200 autobusa i rečnih kruzera. Treba uložiti i u rekonstrukciju planinarskih domova, kampova, železničkih stanica, toaleta, biciklističkih staza, parkinga, nabavku mobilnih restorana...

- Ključni problem je dugoročni investicioni kapital, pa se ulaže iz obrtnih sredstava ili zaduživanjem turističke privrede kod banaka pod nepovoljnim uslovima - ističe Denda.