Berlin Foto: Aleksandar Mančić
Berlin Foto: Aleksandar Mančić

Aleksandar svet obilazi bos: Kad se ide bosim nogama, čovek postaje srećniji FOTO

Podeli

Aleksandar Mančić (40) iz Požarevca pre deset godina je odlučio da ulicama svog grada, a onda i svuda po Srbiji i van nje - svetom korača bez ikakvih stega i žuljeva od neudobnih cipela. Odlučio je da hoda bos, svuda i skoro u svakoj prilici. Za B92.net je otkrio kako je došao na ovu ideju, koja je prerasla u njegov stil života, koje zemlje sveta bi ponovo obišao, koji je jedan jedini muzej u koji nije mogao da uđe, kao i koje lepote naše zemlje bi od srca preporučio svima da posete.

Kako je rekao za B92.net, ideja da pokuša da hoda bos mu se javila iz radoznalosti, pa je jednog dana "jednostavno tako odlučio". Od tada skoro svuda hoda bez obuće. I u tome nije usamljen, jer u svetu postoji dosta ljudi koji hodaju bosi, otkrio nam je.

"Sada je lako"

Ermitaž Foto: Aleksandar Mančić
Ermitaž Foto: Aleksandar Mančić

Prvi put mu je bilo najteže. Izašao je u toku noći i krenuo u šetnju ulicama rodnog grada. Međutim, bilo mu je nelagodno – stideo se, skrivao od pogleda ljudi ili bi menjao pravac kretanja kada bi uočio prolaznike.

Ni kada je prvi put izašao tokom dana bez obuće nije mu bilo nimalo lakše – bio je nervozan, preznojavao se i crveneo.

Danas, deset godina kasnije, sve je lakše.

"Sada je lako i mogu bos svuda. Nije me briga šta će ko da kaže", kaže Aleksandar Mančić na početku našeg razgovora.

Mnogo se bolje oseća otkad hoda bos

Pariz Foto: Aleksandar Mančić
Pariz Foto: Aleksandar Mančić

Na početku su reakcije prolaznika bile razne. Ljudi su se čudili kada ga ugledaju na ulici bez obuće, neki bi se nasmejali, a neki ga i odmerili. Međutim, osim začuđenosti kada ga ugledaju bosog, mnogi misle da će time narušiti svoje zdravlje.

Ipak, Aleksandar kaže da u medicini ne postoji podatak koji ukazuje da ovakav stil života ugrožava zdravlje bubrega, bešike i prostate i celog organizma, već da se naprotiv na ovaj način jačaju imunitet i cirkulacija.

Kako kaže, mnogo se bolje oseća otkad hoda bos, a i kondiciju je vremenom izgradio.

"Kad se ide bosim nogama, čovek postaje srećniji i zadovoljniji i nema depresivne misli. Stalno je nasmejan", rekao je Aleksandar.

Njemu je ovo postao stil života, pa tako svuda ide bos od aprila do oktobra, ne samo po rodnom Požarevcu, nego i po drugim gradovima i stranim zemljama. S vremenom je pomerio granice, pa se obuva obično kada je temperatura ispod 10 stepeni Celzijusovih.

Prošlog decembra i januara je pak išao bos i po snegu i ledu.

Proputovao Evropu i Aziju, sledeći cilj – Afrika

Požarevac Foto: Aleksandar Mančić
Požarevac Foto: Aleksandar Mančić

Na ovaj način naš sagovornik je proputovao pola Evrope, Aziju i tu ne namerava da se zaustavi. Naredna destinacija mu je Afrika, a još razmišlja da li da se uputi u Tunis, Maroko ili Egipat.

Uglavnom putuje preko turističkih agencija, pa pre svega mora svoju saputnicima da objašnjava zašto hoda bos, jer "skoro svima je to čudno".

"Stranci ne obraćaju pažnju da li je neko bos ili ne. Pažnju obraćaju ljudi iz nekih južnijih zemalja kao Turska na primer, ali u Istanbulu slabo obraćaju pažnju na to, ali opet ne kao u našoj zemlji. U Zapadnoj Evropi i Rusiji niko ne obraća pažnju ko je bos i zašto. Obišao sam Sankt Peterburg bos i sve je bilo normalno. Niko me nije gledao čudno i nešto pitao. U Severnoj Evropi nikome nije čudno boso hodanje. Dancima i Šveđanima je to normalno", kaže on.

"Tražili su da se obujem u Muzeju Salvadora Dalija"

Luvr Foto: Aleksandar Mančić
Luvr Foto: Aleksandar Mančić

Interesovalo nas je da li je imao problema u inostranstvu kada je želeo da poseti neku znamenitost – muzej, pozorište, crkvu.

"Većinom sam ulazio bos bez problema. Jedino se sećam da su tražili da se obujem u Španiji u Muzeju Salvadora Dalija. U Luvru može da se bude bos, ali zavisi od obezbeđenja. Na jednom spratu dozvole, a u nekom delu ne. Tako je i u Ermitažu. Nije jednobrazno ponašanje. Ja volim da nosim stativ kada se fotografiše i negde dozvole, a negde traže da se javim na info pult da tražim da mi se odobri. U Kremlj nisam mogao da uđem dok kod obezbeđenja nisam predao stativ koji se posle preuzima. To je bio slučaj i u Aja Sofiji u Istanbulu", rekao je.

Za sada – Rusija

Kopenhagen Foto: Aleksandar Manćić
Kopenhagen Foto: Aleksandar Manćić

Od svih zemalja koje je obišao, Rusija mu se najviše dopada.

"Najveći utisak na mene je ostavila Rusija. Možda zato što sam imao devojku iz Moskve. Mada ja sam imao želju da obiđem Moskvu i Sankt Petersburg. Moj otac je to obišao i pričao mi je o tome. Pokazivao mi je i slike iz Sankt Peterburga pošto je kupio neku vrstu 3D projektora. Moskva je ogroman grad, ali Crveni trg mi je nešto najlepše što sam uspeo da obiđem."

Mala zamerka

Sankt Peterburg Foto: Aleksandar Mančić
Sankt Peterburg Foto: Aleksandar Mančić

Kada je bio u poseti Italiji, posetio je i Ćinkve Tere.

"Razočarao sam se kad sam bio u Italiji u mestu Ćinkve Tere ili 5 sela kad se prevede. Nije bilo kao na fotografiji. Na fotografiji su sve kuće bile različitih boja, a uživo iste boje. Obično fotografi obrađuju slike da bi privukli turiste negde. Ja ne volim prevaru i iluziju. Ja bih to realno prikazao, neko bi sigurno tu došao i obišao. Ćinkve tere su prelepa mesta. Išao bih opet nekada", kaže.

Srbija je najlepša – Đavolja varoš, Prolom banja, Zlatibor, Kopanik...

Moskva Foto: Aleksandar Mančić
Moskva Foto: Aleksandar Mančić

Pitali smo ga da nam preporuči koje destinacije bi trebalo da posetimo na šta nam je odgovorio da bi uvek preporučio Letoniju, Dansku, Indiju, Peking i Kineski zid, kao i Pariz i Rim. Ali na prvom mestu je naša zemlja.

"Mada najlepša je naša zemlja. U našoj zemlji ima toliko mnogo toga da se vidi.Ja sam išao sa jednom smederevskom turističkom agencijom 19 puta po Srbiji i nešto sam. To je ukupno 30 puta prošle godine i uvek ima nešto novo da se obiđe. I sve je interesantno", kaže on i dodaje da su na listi obaveznih lokacija u Srbiji po njegovom mišljenju Đavolja varoš, Prolom banja, Zlatibor, Kopaonik, Fruška gora i Drvengrad.

"U mom kraju Braničevskom okrugu ima sedam manastira da se obiđe. Svi su oni na određenoj udaljenosti – na 15 kilometara Rukumija i Zaova, na 30 kilometara Nimnik i Bradača, na 50 kilometara Tumane i 60 kilometara Gornjak, Vitovnica. Tu su i Ramska i Golubačka tvrđava, Srebrno jezero. Tu je i brdo Vranjevac, gde se nalazi spomenik palim borcima iz Prvog svetskog rata. Tu se nalazi krst visok 30 metara", priča Aleksandar Mančić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 455 idi na stranu