Put oko sveta započela je sa jednim evrom i 120 dinara: Dala je otkaz i obišla pola planete

Podeli

U nameri da obiđe svaki kutak planete, Miljana Žutić, dala je otkaz na mestu kuvara u poznatom lancu hotela, sašila kostim pantomimičara i krenula u avanturu.

Preko hotela u kojem je radila kao kuvarica otišla je na odmor u Istanbul, i tamo igrom slučaja naletela na "Kaučsurfing" sastanak.

"Ušla sam u obližnji kafin kako bih popila kafu u kojem sam primetila da svako priča sa svakim. Ušla sam u konverzaciju i pojašnjeno mi je da je 'kaučsurfing' socijalna mreža čiji je cilj da približi članove koji nude smeštaj putnicima kojima to treba, pod uslovom da su obe grupe ljudi članovi mreže. Sastanak u kafiću je zapravo bio skup ljudi koji putuju po celom svetu i to me je ohrabrilo. Oduvek sam imala želju da uradim isto, da proputujem svet", počinje priču mlada Pančevka za 92putovanja.

Iz kuće je, kako kaže, 2015. godine izašla sa jednim evrom i 120 dinara, a ni prevoz nije ličio na svakodnevna putovanja. Naime, njen put se sastoji od stopiranja do željene destinacije. Za prvi put kupila je jedan ranac, vreću za spavanje i nešto od stvari koje joj trebaju.

"Od prvih 120 dinara platila sam kartu od Pančeva do Beograda i uspela da dođem da autoputa koji vodi za Budimpeštu. Tamo nije bilo lako, jer nisam izašla na dobroj lokaciji za stopiranje. Čovek koji je želeo da mi pomogne odvezao me je do obližnjeg mesta, van grada, gde sam tek nakon nekog vremena našla gradski prevoz do centra grada", priseća se Žutić.

Za taj prevoz autobusom bio joj potreban novac, pa je evro koji je nosila sa sobom pomogao da započne svoju neverovatnu avanturu. Dodaje i da joj je prvobitni cilj bio da putuje godinu dana, pa da stane, ali putovanja su joj "ušla u krv" i nov cilj koji je sebi zadala jeste da obiđe sve zemlje sveta.

"Kada sam stigla do Budimpešte, na tom mom prvom putovanju, bila sam iscrpljena, i otišla sam pravo kod ljudi kod kojih sam prethodni dan preko kaučsurfinga našla smeštaj. Sutradan sam obukla kostim Peiere Statue (Pjera Statue) i od prvih zarađenih forinti kupila sebi hranu. Moja pantomima se sastoji od kostima, imam neke pokrete, koreografiju, poklonim se na početku u znak zahvalnosti, a ljudima se to dopada", priča Miljana.

Da bi nastavila putovanja ona izvodi uličnu pantomimu dok je lice prekriveno monohromatskom šminkom kojom iscrtava zagonetni lik koji zadržava pažnju prolaznika. Nosi kostim i izvodi pokrete kada neko od publike ubaci novac u njenu kutiju na kojoj piše da putuje celim svetom, kao i njeni kontakti na društvenim mrežama.

Miljanino iskustvo je više nego odlično, ona je šator koji nosi sa sobom prvi put otvorila tek nakon godinu i nešto dana, i to kada je bila u poseti Jordanu. Od tada do sada Miljana je posetila više od 40 zemalja. Obilazeći svet stekla je prijatelje, ali ponekad je imala i manje probleme.

"Boravim u mestima po principu ako nema para, napustim grad pre nego što pojedem sve zalihe hrane, a dok imam zalihe posetim ono najosnovnije. Kada ljudi ubacuju novac i kada u nekom gradu ide bolje, onda ostajem da upoznajem grad temeljnije", iskrena je ona.

Omiljene zemlje su joj, kako kaže, Grčka, Gruzija i Iran i to najviše zbog veoma prijatnih ljudi. U Azerbejdžanu nije imala prijatno iskustvo s obzirom na to da su joj dok je stopirala svuda tražili novac, a kada im kaže da novca nema oni bi samo davali gas i odlazili.

"Ima i tamo dobrih ljudi, ali kada se ne osećaš sigurno u razgovoru sa nekom osobom gledaš da je izbegneš i to je to. Najbitnije je samopouzdanje i da znas samoodbranu, onda ćeš znati da se snađeš u svakoj situaciji.", rekla je ona, te dodala:

"Volela bih da jednog dana napravim muzej u kojem će se naći svi oni predmeti koje sam donosila sa putovanja. To su tradicionalni predmeti koji su specifični za tu neku određenu zemlju ručni radovi, odeća, obuća ili neki predmeti koji postoje samo u toj državi. Htela bih jednog dana da otvorim muzej sa svim tradicionalnim stvarima iz svih država. To bi pospešilo i naš domaći turizam. To bi bio prvi muzej u svetu koji se bavi celim svetom. Želela bih da omogućim onima koji nemaju mogućnosti da putuju da osete duh drugih kultura i naroda", zamišlja Miljana.

Na pitanje da li se pokajala i koliko joj nedostaje Srbija, ona kaže da joj često nedostaje naša zemlja dok putuje, ali kada je ovde dobija poriv za putovanjem, pa kako kaže, gleda da balansira:

"Pre par meseci, dok sam bila u Kini i razgovarala sa lokalnim ljudima, pokušala sam da im objasnim gde se nalazi Srbija. Prvo su mislili da je to Rusija, onda su rekli Sibir, da bi zatim ukucali naziv naše zemlje i u tom trenutku puštaju video sa gugla. Kreće neka muzika, a u pozadini pejzaži i prirodne lepote Srbije. U tom trenutku suze su počele same da padaju i ja sam se spakovala, i kroz Kazahstan, stigla kući za 13 dana, a na tom putu sam obišla i tu zemlju".

Evropu, Aziju, Afriku, Južnu i Centralnu Ameriku "prešla" je stopiranjem, a za ovakvu avanturu najbitnije je, navodi da "znaš dobro da proceniš ljude i da se ne plašiš".

Kaže da trenutno uživa u životu u Srbiji, gde se nedugo pre proglašenja globalne pandemije vratila. Pošto joj je želja bila da ode u vojsku, a zbog putovanja nije imala vremena, trenutno je na služenju vojnog roka, a plan joj je da nakon ponovnog otvaranja granica nastavi svoj put oko sveta. Naglašava i to da ne planira još u koju će sledeću zemlju da otputuje, jer se planovi obično izjalove, kao i to da trenutno objavljuje svoje priče na Jutjubu koje su titlovane na engleskom, srpskom, arapskom nemačkom i španskom.

Višnja Jukić

strana 1 od 391 idi na stranu