Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Romantični delovi Atine, kolevke evropske civilizacije

Podeli

Mnogi od nas često posećuju Grčku, nekadašnjeg južnog suseda. Ipak, mnogi ne stignu do Atine, njene prestonice. Samo 400 km autoputem južno od poznatih "srpskih" letovališta na severu Grčke, ili 1,5 sat leta avionom iz Beograda, nalazi se višemilionski grad koji nosi laskav epitet kolevke evropske civilizacije.

Dva do tri dana boravka u Atini, dovoljna su za obilazak onih najvažnijih i najinteresantnijih mesta, što ovaj grad čini idealnim za city-break tokom produženog vikenda. Osim nezaobilaznih mesta - Akropolja i Agore, u centru Atine postoje neka manje poznata, a zanimljiva mesta.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

U samom podnožju Akropolja, sa severne i istočne strane nalazi se Plaka (Πλάκα), atinski boemski kvart. Ušuškane kafeterije u sporednim uličicama, na samom stepeništu i pogledom na Akropolj visoko na steni, skrivaju taverne i suvenirnice sa maslinama i maslinovim uljem, morskim sunđerima, pistaćima, prelepim srebrnim nakitom i ručno pravljenim kožnim sandalama sa dugačkim kaišićima, nalik nekadašnjoj obući antičke Grčke koja je poslednjih godina doživela naglu popularnost.

Nedaleko od njih, nalazi se Rimska agora (Ρωμαϊκή Αγορά), ostaci centra grada iz vremena kada je antičku Atinu osvojio Rim. Ostaci biblioteke velikog poklonika knjige i putovanja - rimskog cara Hadrijana, i čudesna kamena "Kula vetrova"u kojoj se putem protoka vode merilo proticanje vremena, nekada je u sebi sadržala vodeni sat - klepsidru (od "klepto" - ukrasti i "hidra" - voda), povezan sa prirodnim izvorom vode na vrhu Akropolja.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Mnogo savršenija od sunčevog sata - i noću kad sunca nema, klepsidra je merila vreme u Atini. Sa spoljne strane, na vrhovima kule nalaze se reljefni prikazi 8 različitih vetrova koji tokom godine duvaju Atinom.

Nedaleko od Rimske Agore, tik do malene ulice Vironos nazvane po britanskom pesniku Lordu Bajronu - velikom pokloniku antičke, grčke kulture i zagovorniku grčke nezavisnosti od turske vlasti, smestio se Lisikratov spomenik - jedan od prvih javnih spomenika, na svetu (IV vek p.n.e).

Gospodin Lisikrat, imućni mecena - sponzor pesničkih takmičenja obližnjeg Dionisijevog teatra (najstarijeg pozorišta na svetu), podigao je ovaj spomenik samom sebi nakon što je dobio bronzani tronožac, nagradu za najbolji pesnički tim koji je sponzorisao.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Na samoj kosini akropoljske stene - njenom severoistoku, iznad Plake u podnožju, sredinom XIX veka u Atinu su stigli stanovnici malenog kikladskog ostrva Anafi (blizu Santorinija). Po nalogu prvog grčkog kralja Ota Fridriha Ludviga Grčkog I, ovi ostrvljani - po zanimanju graditelji i kamenoresci, preseljeni su u prestonicu kako bi radili na podizanju nove kraljevske palate - danas grčkog Parlamenta.

Stanovnici Anafija, zidali su svoje nove kuće nalik onim iz njihovog zavičaja - u tipičnom kikladskom stilu - bele, sa vratima i prozorima jarkih boja, zbog čega je čitav kraj po njima prozvan - Anafiotika (Αναφιώτικα).Sredinom XX veka, zbog dodatnih arheoloških iskopavanja Akropolja mnoge kuće Anafiotike su porušene i danas ih je ostalo samo 45.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Malene kuće smeštene strmo iznad Plake, udaljene ne više od nekoliko minuta hoda od centra gradske vreve sa predivnom panoramom na Atinu, vremenom su otkrili i turisti. Šetnjom sokacima na samom obronku stene, između ostarelih belih kuća, krošnji limunova i puzavica cvetnih bugenvilija, uzanim stepeništima i prolazima do kuća, nastale su neke od najromantičnijih fotografija ovog zaboravljenog kraja tako blizu, a tako daleko od centra.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Nadomak Plake, na putu ka centru nalazi se deo grada Monastiraki (Μοναστηράκι). Starinske radnje zaboravljenih zanata pripojene današnjoj buvljoj pijaci - limene džezve i zvona, antikvarnice sa starim nameštajem, ručno izrađene kožne sandale i torbe, prodavnice sa šahovskim figurama ili lutkama (osmanlijskog) pozorišta senki Karađoz, i komadi isečenog kokosa na tezgama za grickanje usput - kao na Istoku.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Kraj Monastiraki, jedno je od mesta u Atini gde u tavernama mogu da se probaju specijaliteti domaće kuhinje - grčka musaka i salate. Nadomak trga Monastiraki, u blizini jedine preživele džamije iz perioda turske okupacije smestila se čuvena Taverna Bajraktaris (Ταβέρνα Mpaïraktarēs). Jedno je od najboljih mesta domaće kuhinje u Atini koje i lokalci preporučuju, sa dugom tradicijom - prvi od nekoliko restorana otvoren je još 1879. godine. U toku dana i večeri, a naročito u vreme praznika, kod Bajraktarisa je prilično živo - uz živu muziku.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Posetu Atini, završavamo daleko od centra. Na rtu Sunion, blizu mesta sa kojeg se prema antičkoj legendi, pre više od dve i po hiljade godina pogrešno protumačivši crna jedra na brodu svog sina - princa Tezeja, u more bacio ožalošćeni kralj Atine, Egej - i more zbog toga nazvano po njemu, nalaze se ostaci Hrama boga Posejdona.

Iako nije od posebnog istorijskog značaja, ovo mesto važi za jedno od najromantičnijih u Atini - i Grčkoj uopšte, jer se po mnogim Grcima, sa rta - kroz stubove hrama može posmatrati jedan od najlepših zalazaka sunca, na svetu. Možda je popularnosti ovog mesta doprinela i činjenica da je na jednom delu hrama, u mermeru pronađen ugraviran potpis za koji se pretpostavlja da pripada najvećem engleskom romantičarskom pesniku Lordu Bajronu, koji je u svojoj poemi "Grčka ostrva“, u tri stiha i sa puno emocija, opisao rt Sunion.

Ivana Dukčević
Ivana Dukčević

Piše: Ivana Dukčević

Izvor: Internet i Facebook stranica "Umetnost putovanja"

Tekst i fotografije deo su internet stranica "Umetnost putovanja", zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje.

strana 1 od 409 idi na stranu