Prag: Sto čuda za dva dana

Danas je Prag grad izobilja i to po pristupačnim cenama, čak i za turiste iz Srbije, barem kada su u pitanju one najnužnije potrepštine, za pojesti i popiti. A u Pragu u tom smislu ne sme da se propusti pikantna kobasica i češko pivo.

Brojne su veze između Češke i Srbije, Praga i Beograda. Grad na Vltavi je rodno mesto panslavenske ideje, a na ušću Save u Dunav ta ideja doživela svoje najznačajnije ostvarenje kroz dve Jugoslavije, pokazaće se doduše oba puta – neuspešno.

Veze dve zemlje su bile i kulturne, i privredne, i političke. Stoga ne čudi što se Češka ambasada nalazi možda na najboljem mestu u Beogradu. Vi koji niste znali, evo vam informacija da srpsko predstavništvo u Pragu ima lokaciju kakvu drugi mogu da sanjaju: u Mostovskoj ulici, svega minut hoda od jedne od najvećih praških atrakcija – Karlovog mosta.

Beta/AP Photo/Petr David Josek

Od pre nekoliko dana postoji još jedna veza koja nas spaja. To je svakodnevni let novoosnovane kompanije Er Srbija između Beograda i Praga. Prosto je neverovatno da dve godine nije bilo „nebeske“ konekcije, čak iako se u obzir uzmu problemi doskorašnjeg Jat ervejza, koji je jedva održavao flotu u vazduhu. Nadamo se da firma koja ga je nasledila ambiciozno širi krila prema češkoj prestonici, između ostalog i zato što je to omiljena kontinentalna destinacija naših turista. I ne samo naših: na početku hladnog decembra po Pragu se različiti jezici nesmetano prepliću, kao u savremenom Vavilonu.

Pre samo četvrt veka Pražani su uoči Božića čekali u redovima da bi svojoj deci kupili banane. Potražnja velika, a banana malo, pa su se prodavale na komad – dve po kupcu. Tada je na četiri Čehoslovaka dolazio jedan koji je bio doušnik tajne policije. A onda se dogodila Plišana revolucija 1989, koja je, za razliku od Praškog proleća 21 godinu ranije, konačno razbila hladne lance socrealizma. U međuvremenu, Češka se vratila na mesto koje je bila zaposela još između dva svetska rata: istinska demokratija, stabilna ekonomija, pa još članstvo u Evropskoj uniji, respekt od suseda i širom sveta.

Beta/AP Photo/Petr David Josek

Danas je Prag grad izobilja i to po pristupačnim cenama, čak i za turiste iz Srbije, barem kada su u pitanju one najnužnije potrepštine, za pojesti i popiti. A u Pragu u tom smislu ne sme da se propusti pikantna kobasica i češko pivo. Ovih dana vlada predbožićna atmosfera, gradski trgovi, kako oni najveći Starogradski trg, Vaclavske namjesti ili Trg republike, tako i mali urbani džepovi načičkani su privremenim tezgama na kojima su izložene slatke i slane đakonije. To moderno vašarište i vesela graja ne „ruže“ raskošnu arhitekturu praških zgrada među kojima su predstavnici svih stilova, od hladne gotike (Gradska kuća na Starogradskom trgu) do postmodernizma (zgrada koja pleše uz obalu Vltave).

I dok na desnoj obali reke na kojoj su se razbaškarili brojni turistički brodovi i još brojniji galebovi koji su došli iz daleka vlada vesela pretpraznička atmosfera, s onu stranu Karlovog mosta, na Maloj strani je znatno mirnije. Naročito među zidinama drevnih Hradčana, dvorca koji se nadvio nad gradom i impozantnoj katedrali svetog Vida, koju su Česi počeli da prave pre Kosovskog boja, 1344. I dok smo mi Srbi u potonjim vekovima jadikovali zbog poraza na Vidovdan 1389, Česi su strpljivo gradili da bi 1929. njihova posveta svecu čiji se kult naslanja na staroslovensko božanstvo postala jedna od najlepših građevina u Evropi. Možda je u ovoj maloj paraleli odgovor na pitanje gde smo trenutno mi, a gde oni.

Izvor: Danas.rs