Baklava zaštićena kao deo turskog kulturnog nasleđa

TSE je odredio standard za tursku baklavu koja mora biti zlatno-žute boje, debljine od najmanje 35 milimetara i treba da se topi u ustima. Prema ovoj odluci, preliv za tursku baklavu ne treba da bude jak i gust, prenosi list Parizijen.

Kao jedan od razloga standardizacije navodi se da je u poslednje vreme uočeno niz nepravilnosti kada je u pitanju proizvodnja baklave, odnosno pokušaj obmane potrošača tako što su u njenoj proizvodnji korišćeni nepropisni sastojci.

Neki proizvođači su umesto zelenih pistaća koristili sušeni grašak u prahu ili druge biljne proizvode, a maslac zamenjivali trans mastima i njima sličnim sastojcima.

Usvajanjem standarda TSE-a jasno je definisan pravilnik u korišćenju namirnica za pravljenje baklave, kao i načini njenog pripremanja jer se baklava u turskim regijama priprema na različite načine.

Poreklo baklave je predmet dugogodišnjeg ozbiljnog sporenja između Turske, Grčke i Kipra i većine zemalja Bliskog istoka gde se ova poslastica od tanko razvijenog testa složenog u desetak slojeva, između kojih se dodaje smesa mlevanih oraha i pistaća, pravi pod istim imenom. U prilog tome da je reč o turskoj poslastici, TSE navodi da reč baklava vodi poreklo od reči iz staroturskog jezika - "baklagu" ili "baklagi".