Empatija: Temperatura “tople duše”

Osoba koja je empatična neće ostati ravnodušna pred bolom i patnjom drugih ljudi. Empatičnost ne podrazumeva samo da nas pogađa tuđa nesreća već i da umemo da se radujemo tuđoj sreći.)

Kako je sve počelo?

Pojam empatije prenesen je u psihologiju iz estetike u 19. veku. Najpre je pod terminom „einfühlung“ („uosećavanje“) u oblasti estetskog opažanja označavao proces projekcije ljudskih osećanja i stavova u nežive predmete i oblike. Najveći broj objašnjenja i definicija empatije sadrži osnovni problem da objasni da li je empatija pretežno kognitivni (saznajni) ili emocionalni fenomen.

Definicije koje kao suštinu empatije vide u „deljenje afekata“ (emocija) sa drugom osobom kažu da empatija uključuje kako poistovećivanje sa drugom osobom, tako i svest o osećanjima druge osobe nakon poistovećivanja s njom. Takodje, našu osetljivost za potrebe i stanja drugih osoba, kao i osećanje brige za druge. Naučnik koji se najvise bavio empatijom, Hofman, kaže da je empatija sposobnost osobe da oseća ono što je odgovarajuće za situaciju druge osobe, a ne za sopstvenu.

Premeštanje naglaska sa emotivnih na kognitivne (saznajne) komponente vezuje empatiju za procese socijalne komunikacije, gde je za komunikaciju neophodno preuzimanje uloge drugog. Ovi autori gledaju na empatiju kao na sposobnost stavljanja na tuđe mesto i razumevanja stanovišta druge osobe (njenih misli, namera, procena, a ne samo emocionalnog stanja). Empatija se, u tom smislu, shvata kao sposobnost da se razumeju i protumače emocionalne reakcije drugih u skladu sa kontekstom (određenim socijalnim okolnostima), pri čemu postoji jasna razlika između nas i druge osobe. Danas su najprihvaćenije definicije koje pridaju podjednaku važnost i kognitivnim i afektivnim (emocionalnim) komponentama empatije.

Foto: kodomut / Flickr.com

Osnovna područja emocionalne inteligencije:

· Samosvesnost emocija - shvatanje svojih osjećanja i njihovih posledica, shvatanje načina na koji naše emocije utiču na rad i sposobnost da vrednosti usmeravaju naše odluke.

· Samokontrola - razvoj samokontrole u raznim situacijama, povećanje broja odgovora na emocionalno nabijene situacije.

· Samomotivacija- razmišljanje, planiranje i rešavanje problema uz korišćenje kontrole impulsa, pojačanje tolerancije na frustraciju i razvoj odložene nagrade dok se ne dostigne zadati cilj, s druge strane razvoj nade i optimizma.

· Empatija - prepoznavanje i razumevanje emocija kod drugih.

· Socijalne veštine - razvoj dobrih odnosa sa drugima, razvoj senzibiliteta za tuđe potrebe i želje, razvoj aktivnog slušanja i razvoj onih osobina koje volimo pripisati "dobrom" čoveku.

Možemo li uticati na razvoj empatije?

Zajedno sa razvojem deteta razvija se i empatija i to u dve povezane faze.
U prvoj fazi ,oko prve godine života, dete uči da uočava emocije drugih i da ih doživi odvojeno od sebe samoga.U drugoj fazi dete porod toga nastoji da reaguje na emocije drugoga, a nakon završetka druge faze ide ka tome da konkretno pomogne određenoj osobi čije emocije percipira.

Često se pitamo da li možemo utiati na razvoj empatije? Empatija ne prestaje sa razvojem u detinjstvu. Možemo podsticati njen rast tokom čitavog života, a možemo je i upotrebiti za promenu nepovoljnih društvenih okolnosti. Razvijanje spontanih dela nežnosti, uključivanje u rad humanitarnih organizacija, podsticanje na iskrenost... Najbolji način da utičemo pozitivno na razvoj empatije kod dece jeste pozitivana empatska atmosfera u porodici , u kojoj roditelji saosećaju sa osećanjma svoje dece i razumeju ih.

Ukoliko dete ne zadovolji svoje potrebe za empatijom u porodici može se razviti agresivnost ili u drugom slučaju projektivna identifikacija.Takvi poremećaji se kroz savetodavni rad uspešno tretiraju u radionicama za nenasilnu komunikaciju.

Empatija je sastavni deo emocionalne inteligencije, kao sposobnost da prepoznamo i razumemo vlastita osećanja i osećanja drugih. Pri tome može doći do znatnih poremećaja u odnosu prema emocijama, a jedan od njih je i alistemija (nemogucnost da se osete emocije), emotivno slepilo, ili ljudi poznatiji kao „ledene duše“ a krajnji oblik neobaziranja na osjećanja drugih bio bi narcizam.

Šta kažu istraživanja?

Foto: ChodHound / Flickr.com

Najveći broj istraživanja empatije odnosi se na ispitivanje odnosa između empatije i prosocijalnog, odnosno altruističkog, pomagačkog ponašanja. Kada ljudi vide nekoga u nevolji tipično reaguju empatijski ili nekim ponašanjem pomaganja.

Istrazivanja su pokazala da su empatični studenti u većoj meri volontirali i veći broj volonterskih sati posvećivali beskućnicima i njihovim porodicama u skloništima za beskućnike. Takodje, dokazano je da empatija prethodi pomagačkom ponašanju i motiviše ga. Naime, fiziološka uznemirenost posmatrača (puls, krvni pritisak) se znatno povećava u situacijama kad je drugom biću potrebna pomoć.

Takođe, u toku pružanja pomoći drugima, osobe koje nisu pružile pomoć, nastavile su da budu uznemirene i nervozne, što se videlo po tremoru ruku i znojenju dlanova; osobe koje su pružile pomoć pokazivali su manji broj signala uznemirenosti. Istraživanja su pokazala da osoba ne pomaže da bi se sama osećala bolje (ili smanjila sopstvenu uznemirenost) već je glavni cilj tog ponašanja smanjivanje uznemirenosti osobe kojoj se pomaže. I ovde su pomagači nastavljali da budu uznemireni, kada nisu uspevali da umanje žrtvinu uznemirenost i patnju. Značajnija istraživanja emaptije mladih kod nas su potvrdila da kod adolescenata postoji veza između osetljivosti (brige) za druge i altruističkog ponašanja. Postoje istraživanja koja su pokazala da je empatija u stanju da smanji agresivno ponašanje, kao i da razvijajući empatiju, altruizam i druga humana ponašanja kod dece mogu da se smanje agresivnost i destruktivne tendencije.

Istrazivanja objašnjavaju i da se previsok nivo empatije može doživeti kao averzivan, što dovodi do personalnog distresa (usmerenosti na sebe), koji dalje inhibira ponašanje koje bismo okarakterisali kao socijalno kompetentno. Međutim, ako dete ima razvijene emocionalno regulatorne strategije, biće u stanju da prevaziđe personalni distres, i time poboljša kvalitet socijalne interakcije. Na osnovu istraživanja, empatija je pozitivno povezana sa emocionalnalnom stabilnošću, visokim stepenom kognitivnih i jezičkih sposobnosti, a sa druge strane negativno je povezana sa stereotipima, netrpeljivošću i predrasudama.

Magnetnom rezonancom se takođe došlo do podataka o tome koji delovi mozga se aktiviraju prilikom javljanja empatije. Tako je nađeno da ogromnu ulogu pri javljanju empatije igra limbički sistem, ali se pored njega aktiviraju oblasti koje su važne u planiranju akcija; prefrontalne kortikalne oblasti.

U odnosu prema emocijama ljudi se mogu podeliti u sledeće grupe:

Svesni sebe – Ovakve su osobe svesne svojih emocija u trenutku u kojima ih doživljavaju, poseduju određenu emocionalnu profinjenost. Samostalni su, svesni svojih granica, dobrog su psihičkog zdravlja, uglavnom vedri i optimistični. Ne odaju se mračnim mislima, žaljenju za učinjenim i osećaju krivice.

Utopljeni - Osobe iz ove grupe osećaju se preplavljene emocijama i nemoćne da im izmaknu, kao da su ta raspoloženja u potpunosti preuzela vlast nad njima. Ne poseduju potpunu svest o svojim osećajima, pa su u njima izgubljeni jer ne znaju kako se postaviti. Mračna stanja ih potpuno obuzimaju i imaju utisak da su emocionalno totalno izvan kontrole.

Pomireni – Ove osobe uglavnom nemaju problema sa razumevanjem svojih osećaja, ali budući su po prirodi skloni prihvatanju, svoje osećaje, ma kakvi bili, i ne pokušavaju izmeniti.

Praktični saveti

Foto: Jetske19 / Flickr.com

Empatija počinje sa slušanjem, aktivnim slušanjem, što predstavlja uspostavljanje odnosa sa drugima. Ono što aktivno slušanje čini aktivnim je razumevanje između glagola „slušati“ i „čuti“. Ljudi koji imaju manjak empatije više su fokusirani na sopstvene potrebe i obraćaju malo ili nimalo pažnje na druge. Empatija je „lepak“ koji će povezati neku grupu ljudi. Da biste razvijali sposobnost empatije, fokusirajte se na neverbalne signale isto kao i na verbalne.

- Pomažite drugima (Istrazivanja su potvrdila povezanost empatije i altruistickog, pomagačkog, ponasanja. To je dobra prilika da pokažete ljubav na delu i da za trenutak „obujete cipele drugih“)

- Praštajte (Ako želimo da ispitamo svoju zrelost, onda to najbolje možemo da dobijemo kroz samosagledavanje sebe, kroz to koliko smo spremni da oprostimo)

- Upoznajte nove ljude (Radoznalost proširuje našu empatiju kroz razgovor sa ljudima izvan našeg uobičajenog društvenog kruga u čijem se okviru krećemo, kroz susrete sa životima i gledištima koji su različiti od naših)

- Vežbajte „tuđu perspektivu“ (Mislite da su penjanje uz najviše planine, letenje zmajem ili skakanje iz padobrana ekstremni sportovi? Onda biste trebali da isprobate "eksperimentalnu" empatiju – najizazovniji i potencijalno najplodonosniji "sport" od svih ekstremnih. Ljudi sa visoko izraženom empatijom stiču direktna iskustva iz života drugih ljudi, praktikujući staru izreku Indijanaca – "Prošetaj milju u mokasinama drugog čoveka, pre nego što ga iskritikuješ".)

- Negujte prijateljstva (Negovanje prijateljskih odnosa zahteva razumevanje, podršku, saosećanje, aktivno slušanje, praštanje...mnoge komponente koje su „utisnute“ u empatiju)

- Kupite kućnog ljubimca (Istraživanja su potvrdila da briga o kućnim ljubimcima pozitivno utiče na razvijanje i negovanje emocija, pogotovo empatije)

- Zapisujte svoja osećanja, razgovarajte o svojim osećanjima (Samospoznaja podrazumeva razumevanje samoga sebe i onoga što osećamo i doživljavamo. Prepoznavanje i razumevanje sopstvenih emocija podrazumeva prepoznavanje i razumevanje emocija drugih)

- Idite na edukacije o emocionalnim kompetencijama (Edukacije iz ove oblasti od velike su pomoći kako za lični tako i za profesionalni razvoj. Istraživanja potvrđuju važnost razvijanja emocionalne inteligencije koja svakako zauzima prednost nad kognitivnom IQ. Emocionalna inteligencija je alat koji naš mozak koristi da bismo se samodefinisali i da bismo uoblićili značenje glavnih životnih pojmova kao što su svrha, ljubav, uspeh i sreća.)

- Razvijajte se duhovno (Duhovni razvoj neophodan je i predstavlja imperativ za mentalno zdravlje. Vera, nada, ljubav su vrednosti koje duhovno zrela osoba razume, prihvata i živi veoma praktično u svom svakodnevnom životu)

Autorka Tanja Ilijazović je psihološkinja, OLI savetnica i kouč u treningu.

Izvor: Danas.rs