Empatija: Temperatura “tople duše”

Pravi tekst u pravo vreme! Kada bi vise ovakvih tekstova bilo naucili bismo nesto...Bas je pravo osvezenje obzirom na sve sto se trenutno plasira.

Divno je citati tekstove autora koji zna o cemu pise!

Ovo nam treba. Što se nije više pokazivao i objavljivao ovaj članak??

Nikad potrebniji tekst, koji svako od nas treba da pročita! I sama sam, pre par dana, razmišljala o problemu empatije u našem društvu, čitajući komentare na vest o žrtvama u Siriji koja je propraćena slikom unakaženih leševa, a gde je većina komentara bila usmerena na političku pozadinu, a ne stradanje ljudi. Naše društvo ima ozbiljan problem, a za decu sam najviše zabrinuta, jer se danas svako saosećanje tretira kao slabost, a ne vrlina!

Pa gde je ovo bilo do sada??? Zasto se ovo ne objavljuje, zasto,zasto...Alo ljudi, zasto se sabotira kvalitet a plasira trulez??? Dajte ovakve edukativne tekstove.

Eh, empatija...koliko nam samo fali. šta je sa našom decom, šta je sa svima nama?
Gde su programi po školama, gdeje više ovakvih tekstova, gde nam ode duša...u šta se pretvaramo.

Hvala za divan tekst. Hvala na podsećanje onoga što je najvažnije.

Koje osveženje i opomena, odličan tekst. Dva dana sam kao luda zbog svega što se dešava. Bojim se da smo ozbiljno zaglibili kao pojedinci i društvo. Empatije sve manje...
Mnogo mi je žao što ovakvi tekstovi nemaju više prostora, baš žalosno.

Sad svi pametni, društvene mreže pune palamudanja i praznih priča. Da li nam treba ovakva tragedija da bi se trgli i postavili prava pitanja? Šta ćemo uraditi? Da li ćemo sve za par nedelja zaboraviti?
Jadna nedužna deca i roditelji koji za njima ostaju. Kako se živi nakon ovakvih tragedija?
Dajte prostor stručnim licima da nam pomognu. Oboleli smo i treba nam pomoć. Empatija, šta to beše??
Tekst je osveženje u ovim mračnim danima.

Dugo sam se pitao u kojoj meri je razvijena empatija kod mene !? Sto vise vremena prolazi shavtam da kolicina empaticnosti kod mene je mnogo vise razvijena nego kod ljudi u mojoj okolini.. ili gresim !?
Nabrojacu vam neke stvari koje sam uradio u zadnjih nekoliko godina: Gledao sam emisiju na TVu, sutra sam otisao i uplatio 2000 din na racun, nikom nisam rekao; Zimus sam otisao i kupio 3-4 kutije soli i posipao po ulici jer nisam mogao da gledam kako se ljudi na ledu sudaraju, poslao mail Beograd putu; napravila se guzva na raskrsnici, svi sviraju i psuju, stavio sam se u ulogu policajca na 10 min, smirivao stvari i usmeravao automobile dok se nisu razisli; Na moru sam doplivao do Pakistanca i spasio mu zivot jer sa davio, izljubio me posle; Procitao sam clanak o decku kome treba pomoc, otisao sam i uplatio pare na racun, nikome nisam rekao ( nekoliko puta ); Pomogao devojci u GSP koja se onesvestila; Pomogao decku koji je dobio epilepticni napad i pozvao hitnu; Pomogao x puta ljudima koji su pali na ulici; na NBG sam pomogao devojci koja se bukavlno tukla sa deckom, odveo sam je od njega i suprostavio se njemu dok nije na kraju odustao i otisao.. ne znam ni sam, ima tu jos dosta stvari. Ali uvek imam neku potrebu da pomognem nekom, da kupim, da dam..
I na kraju, da li je to NORMALNO ili ja ipak imam veci nivo empatije od drugih ?!

E moji stručnjaci, pa gde ste po školama više. Ovo je tragedija svih nas šta se desilo. Poučan tekst samo gde ste da više edukujete i pomognete ovom trulom društvu.

Dete nisam pustila u školu, pričamo non stop. Deca su prepadnuta a i ja kao roditelj. Učimo ih pravim vrednostima i šta onda? Ode u školu i na ulicu kad tamo zilion onih u koje nije utkano ono ljudsko...

Volela bih da ovakvi i slični tekstovi budu u udzbenicima, da se podele deci i odraslima da čitaju, da se uvede predmet na ovu temu u škole... I ko mene čuje??? NIKO

ja sam je toliko usavrsio zadnjih 10tak godina, da mi sad predstavlja problem u nekim situacijama tolika empatija, npr stalno mislite kako ce neko drugi da se oseca zbog mog postuka ili sta ce da misli itd maltene mogu na prvi pogled da citam osecanja osobe

Odlican tekst

Prosvedocili smo kako su ljudi sa visokim IQ postigli mnogo ali ima mnogo vise onih koji su mogli i vise, dok su ostali prilicno nesrecni jer imaju IQ prosek a poseduju malo. Naime, drustveni okviri koji podupiru apetit za uspehom novcem i moci, guse neke prirodne stvari u nama kao bicima. Postavlja se pitanje koliko ce jos trebati vremena da prodje da covek shvati, da kada svako od nas bude imao razvijeno saosecanje, altruizam i ljubav prema drugima, tek onda ce ova planeta dostici svoj puni evolutivni klimaks. Kao sto je godpodja/ica navela, emocije ,poput empatije, prema drugim ljudima cesto su tumacene kao slabost. Jer je potrebno danas da covek bude izdrzljiv i da se bori za svoje. Teznja za svojim cijevima ne trazi gasenje topline u svom srcu. To nije ili/ili vec nesto sto moze veoma lepo da ide zajedno. Zato inteligencija sama po sebi ne znaci nista ukoliko je covek ne iskoristi na pravi nacin, dokucivsi da ljudska toplina ce mnogo vise pomoci nekome od kompjuterizovanog frizidera. Isto tako moram reci da tekstovi poput ovoga su divni ali traze pismeno prilagodjavanje obicnom coveku. Dok sto se tice, nekih koji smatraju da su preosetljivi, mozda bi mogli da razumeju razliku izmedju empatije i saosecanja. Dok prvi moze veoma da uznemiri coveka, drugi kvalitet je vise poput mudre empatije, gde covek vlada sa svojim emocijom i daje se za druge. Moderna kognitivna neuronauka govori o saosecanju kao o kvalitetu koji je pozeljno razviti.

Srdacan pozdrav sa osmehom

Gladni smo empatije. Gladni, pregladni.

(nesh_bros, 24. januar 2014 12:36)
To je zapravo altruizam i nemora da znaci da je empatija glavni pokretac, u svakom slucaju imate moje iskreno divljenje za sve te stvari koje cinite, da ima vise ljudi poput Vas, svet bi bio mnogo srecnije mesto.

Sto se tice autorke teksta, obzirom na njenu struku, trebala bi da zna da je Golemanov koncept emocionalne inteligencije pseudonauka (kao i ostale teoretske osnove iste), umesto da pise sve i svasta.

Osećanja, sentiment, emocije... sve to OK, ali je Čovek najpre pozvan da iskorakne van ''sopstvenog bioskopa'' i da prvenstveno razume i obradi duhovna pitanja: Ko je? Ko ga je stvorio? Zašto je ovde? Koje mu je naznačenje? Kakva je svrha događaja u njegovom životu? I sl. Bez potrage za ovim odgovorima Čoveku preti besplodni introventni zatvoreni krug.
.

Empatija naša nasušna

Divan i poučan tekst. Motiviše na promenu. Nešto drugačije u mnoštvu potresnih vesti.

(nesh_bros, 24. januar 2014 12:36)
To je zapravo altruizam i nemora da znaci da je empatija glavni pokretac, u svakom slucaju imate moje iskreno divljenje za sve te stvari koje cinite, da ima vise ljudi poput Vas, svet bi bio mnogo srecnije mesto.

Sto se tice autorke teksta, obzirom na njenu struku, trebala bi da zna da je Golemanov koncept emocionalne inteligencije pseudonauka (kao i ostale teoretske osnove iste), umesto da pise sve i svasta.

Osećanja, sentiment, emocije... sve to OK, ali je Čovek najpre pozvan da iskorakne van ''sopstvenog bioskopa'' i da prvenstveno razume i obradi duhovna pitanja: Ko je? Ko ga je stvorio? Zašto je ovde? Koje mu je naznačenje? Kakva je svrha događaja u njegovom životu? I sl. Bez potrage za ovim odgovorima Čoveku preti besplodni introventni zatvoreni krug.
.

Nikad potrebniji tekst, koji svako od nas treba da pročita! I sama sam, pre par dana, razmišljala o problemu empatije u našem društvu, čitajući komentare na vest o žrtvama u Siriji koja je propraćena slikom unakaženih leševa, a gde je većina komentara bila usmerena na političku pozadinu, a ne stradanje ljudi. Naše društvo ima ozbiljan problem, a za decu sam najviše zabrinuta, jer se danas svako saosećanje tretira kao slabost, a ne vrlina!

Dugo sam se pitao u kojoj meri je razvijena empatija kod mene !? Sto vise vremena prolazi shavtam da kolicina empaticnosti kod mene je mnogo vise razvijena nego kod ljudi u mojoj okolini.. ili gresim !?
Nabrojacu vam neke stvari koje sam uradio u zadnjih nekoliko godina: Gledao sam emisiju na TVu, sutra sam otisao i uplatio 2000 din na racun, nikom nisam rekao; Zimus sam otisao i kupio 3-4 kutije soli i posipao po ulici jer nisam mogao da gledam kako se ljudi na ledu sudaraju, poslao mail Beograd putu; napravila se guzva na raskrsnici, svi sviraju i psuju, stavio sam se u ulogu policajca na 10 min, smirivao stvari i usmeravao automobile dok se nisu razisli; Na moru sam doplivao do Pakistanca i spasio mu zivot jer sa davio, izljubio me posle; Procitao sam clanak o decku kome treba pomoc, otisao sam i uplatio pare na racun, nikome nisam rekao ( nekoliko puta ); Pomogao devojci u GSP koja se onesvestila; Pomogao decku koji je dobio epilepticni napad i pozvao hitnu; Pomogao x puta ljudima koji su pali na ulici; na NBG sam pomogao devojci koja se bukavlno tukla sa deckom, odveo sam je od njega i suprostavio se njemu dok nije na kraju odustao i otisao.. ne znam ni sam, ima tu jos dosta stvari. Ali uvek imam neku potrebu da pomognem nekom, da kupim, da dam..
I na kraju, da li je to NORMALNO ili ja ipak imam veci nivo empatije od drugih ?!

ja sam je toliko usavrsio zadnjih 10tak godina, da mi sad predstavlja problem u nekim situacijama tolika empatija, npr stalno mislite kako ce neko drugi da se oseca zbog mog postuka ili sta ce da misli itd maltene mogu na prvi pogled da citam osecanja osobe

Prosvedocili smo kako su ljudi sa visokim IQ postigli mnogo ali ima mnogo vise onih koji su mogli i vise, dok su ostali prilicno nesrecni jer imaju IQ prosek a poseduju malo. Naime, drustveni okviri koji podupiru apetit za uspehom novcem i moci, guse neke prirodne stvari u nama kao bicima. Postavlja se pitanje koliko ce jos trebati vremena da prodje da covek shvati, da kada svako od nas bude imao razvijeno saosecanje, altruizam i ljubav prema drugima, tek onda ce ova planeta dostici svoj puni evolutivni klimaks. Kao sto je godpodja/ica navela, emocije ,poput empatije, prema drugim ljudima cesto su tumacene kao slabost. Jer je potrebno danas da covek bude izdrzljiv i da se bori za svoje. Teznja za svojim cijevima ne trazi gasenje topline u svom srcu. To nije ili/ili vec nesto sto moze veoma lepo da ide zajedno. Zato inteligencija sama po sebi ne znaci nista ukoliko je covek ne iskoristi na pravi nacin, dokucivsi da ljudska toplina ce mnogo vise pomoci nekome od kompjuterizovanog frizidera. Isto tako moram reci da tekstovi poput ovoga su divni ali traze pismeno prilagodjavanje obicnom coveku. Dok sto se tice, nekih koji smatraju da su preosetljivi, mozda bi mogli da razumeju razliku izmedju empatije i saosecanja. Dok prvi moze veoma da uznemiri coveka, drugi kvalitet je vise poput mudre empatije, gde covek vlada sa svojim emocijom i daje se za druge. Moderna kognitivna neuronauka govori o saosecanju kao o kvalitetu koji je pozeljno razviti.

Srdacan pozdrav sa osmehom

Pravi tekst u pravo vreme! Kada bi vise ovakvih tekstova bilo naucili bismo nesto...Bas je pravo osvezenje obzirom na sve sto se trenutno plasira.

Divno je citati tekstove autora koji zna o cemu pise!

Ovo nam treba. Što se nije više pokazivao i objavljivao ovaj članak??

Pa gde je ovo bilo do sada??? Zasto se ovo ne objavljuje, zasto,zasto...Alo ljudi, zasto se sabotira kvalitet a plasira trulez??? Dajte ovakve edukativne tekstove.

Koje osveženje i opomena, odličan tekst. Dva dana sam kao luda zbog svega što se dešava. Bojim se da smo ozbiljno zaglibili kao pojedinci i društvo. Empatije sve manje...
Mnogo mi je žao što ovakvi tekstovi nemaju više prostora, baš žalosno.

Eh, empatija...koliko nam samo fali. šta je sa našom decom, šta je sa svima nama?
Gde su programi po školama, gdeje više ovakvih tekstova, gde nam ode duša...u šta se pretvaramo.

Hvala za divan tekst. Hvala na podsećanje onoga što je najvažnije.

E moji stručnjaci, pa gde ste po školama više. Ovo je tragedija svih nas šta se desilo. Poučan tekst samo gde ste da više edukujete i pomognete ovom trulom društvu.

Dete nisam pustila u školu, pričamo non stop. Deca su prepadnuta a i ja kao roditelj. Učimo ih pravim vrednostima i šta onda? Ode u školu i na ulicu kad tamo zilion onih u koje nije utkano ono ljudsko...

Volela bih da ovakvi i slični tekstovi budu u udzbenicima, da se podele deci i odraslima da čitaju, da se uvede predmet na ovu temu u škole... I ko mene čuje??? NIKO

Sad svi pametni, društvene mreže pune palamudanja i praznih priča. Da li nam treba ovakva tragedija da bi se trgli i postavili prava pitanja? Šta ćemo uraditi? Da li ćemo sve za par nedelja zaboraviti?
Jadna nedužna deca i roditelji koji za njima ostaju. Kako se živi nakon ovakvih tragedija?
Dajte prostor stručnim licima da nam pomognu. Oboleli smo i treba nam pomoć. Empatija, šta to beše??
Tekst je osveženje u ovim mračnim danima.

Odlican tekst

Gladni smo empatije. Gladni, pregladni.

Empatija naša nasušna

Divan i poučan tekst. Motiviše na promenu. Nešto drugačije u mnoštvu potresnih vesti.