Pink Panteri - od legende do lisica

Nije lepo krasti. To pod jedan. Čisto da to razjasnimo odmah, na početku, kako posle ne bi bilo zabune.

Zabava

Nego, postoji li neko u bivšoj Jugoslaviji kome ne zaigra osmeh na licu kad čuje da su Pink Panteri opljačkali još jednu prodavnicu nakita u nekoj od svetskih metropola? Makar mali? Teško. Jednima zbog slatke osvete za sva zla koja misle da im je Zapad naneo, drugima zato što ih smatraju „svojima“, pa navijaju za njih u igri žandara i lopova, trećima prosto zbog klasne borbe protiv svih zala kapitalizma – jer na kraju ipak sve to pokriju osiguravajuća društva, zar ne? A i nije baš da su nekog ubili... Došlo se dotle da je na sajtu Hrvatske radio-televizije vest o hapšenju Rifata Hadžiahmetovića, koji se povezuje s Pink Panterima, objavljena na stranici zabave (28. mart 2009). Nešto ranije, u beogradskoj Reviji 92

Ljudi u državama bivše Jugoslavije (bez Slovenije) očigledno su veoma ponosni na poslednje rezultate džeparoške dijaspore. Iako im se imena i neobrijana lica mogu videti u svim evropskim policijskim stanicama, na Most Wanted posterima uz sve Albance, Turke, Moldavce i njima slične – Pink Panteri su heroji u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Zato, valjda, ne čudi što smo poslednji u redu za EU.

Kriza vrednosti.

Šaneri

Tokom poslednje decenije i malko više, džeparoška dijaspora dosta je uznapredovala. Naročito u poslednjih nekoliko godina. Zaređali su pljačku veka za pljačkom veka, pa dokle stignu. Tradicija je na njihovoj strani. Još su sveži tragovi balkanskih šićardžija – Ž. R. Arkan i sl. – još se prepričavaju njihove anegdote (lopov s ružom, beše), pa mu ovo dođe kao logičan nastavak iste priče.

Nova generacija balkanskih transnacionalnih kriminalaca – šanera – tako je nastavila tamo gde je stala prethodna, nakratko ometena razmiricama kod kuće.

Istovremeno, vratili su se i u legendu – narativnu formu koja uspeva u svakom kutku svemira, ali nekako posebno na Balkanu.

Ovoj poslednjoj legendi o Ružičastima, duhovito-cinični Britanci u Skotland Jardu samo su smislili efektno ime. Mediji su odradili sve ostalo. Britanski, američki i francuski novinari o pljačkama u režiji Pink Pantera izveštavaju kao o gledanju filma uživo, a balkanski kao o vicu o pametnom našem i glupim njihovim, kome god... Još kad se uključe i dramatici skloniji policajci, pa o pljačkama počnu da govore kao o umetničkim delima, dobije se fantastično-romantična priča o modernim hajducima koju javnost lako guta.

„Operišući od Londona do Tokija Panteri... kombinuju ingenioznost ekipe Okeanovih jedanaest, s nemilosrdnošću Uličnih pasa i snobovskim lokacijama francuske rivijere Inspektora Kluzoa“, nadahnuto piše novinar britanskog Telegrafa, dok upoređuje Vladimira Lekića, uhapšenog tokom leta na Cetinju, s crnogorskom ekipom s kojom se Džems Bond kockao u filmu Kazino Rojal.

Ljudi su izgleda gladni takvih priča. Kriza je.

Projekat

– Nema nijednog dokaza da organizovana kriminalna grupa „Pink Panteri“ uopšte postoji – kaže za pišu kako grupu „vode mudre srpsko-crnogorske glave”. Playboy jedan od srpskih tužilaca upućen u te stvari.

U Interpolu međutim još nisu sigurni sa čim imaju posla. Mada, sudeći po dopisu koji su poslali Playboyu, tretiraju ih upravo kao organizovanu kriminalnu grupu. Bez obzira na nedostatak dokaza. Mada bi se o njima pre moglo govoriti kao o kartelu nego jasno strukturisanoj grupi s definisanom subordinacijom. Inspirisani nazivom smišljenim u Skotland Jardu, Interpol je otvorio Projekat :Pink Panteri – kao poslednji od pet ključnih projekata suzbijanja organizovanog kriminala na kojima rade u bliskoj saradnji s policijama zemalja članica – pored projekata kojima se bore s piraterijom na otvorenom moru, serijskim ubicama, silovateljima i drugim problemima transnacionalnog kriminala.

- Projekat Pink Panteri bavi se istragom oružanih pljački prodavnica nakita koje su počinili pripadnici naroda bivše Jugoslavije - navode iz Interpola. Prema istom dopisu, projektom je obuhvaćeno najmanje 200 osumnjičenih za više od 160 razbojništava u 26 zemalja od 1999. godine naovamo. Njihov ukupan plen, bolje rečeno naneta šteta, procenjuje se na više od 230 miliona evra.

Projekat je otvoren jula 2007. čim su u Interpolu shvatili da je problem razbojnika iz bivše Jugoslavije prešao granice Evrope.

Policija Ujedinjenih Arapskih Emirata 19. aprila 2007. poslala je Interpolu 14 DNK profila povezivanih s oružanom pljačkom prodavnice nakita u Dubaiju. Dva profila podudarila su se s DNK profilima dvojice od četvorice osumnjičenih za pljačku prodavnice nakita u Lihtenštajnu 31. januara 2006. Jedan profil podudario se sa DNK tragovima pronađenim nakon pljačke u Švajcarskoj 22. aprila 2005.

Tada im se upalila lampica, pa su osnovali radnu grupu za razmenu informacija o Pink Panterima. U grupu su ušli istražitelji iz Belgije, Francuske, Nemačke, Monaka, Crne Gore i Švajcarske. Posle dve godine rada, tek u poslednje vreme rezultati su postali vidljiviji.

Sporadična hapšenja

Dragan Mikić, za kog su mediji izveštavali da je bivši vojnik, taksista i prodavac polovnih automobila i za kog se verovalo da je jedan od vođa grupe još pre nego što su zvanično prozvani Pink Panterima, uhapšen je januara 2003. dan nakon pljačke na francuskom skijalištu Kurševel. Pobegao je iz zgrade suda, potom ponovo uhapšen, da bi ga dve godine kasnije uz dosta pucnjave iz kalašnjikova, iz zatvora izvukla dvojica za koje se veruje da su takođe pripadnici Pink Pantera. U odsustvu je 2008. osuđen zbog pljački u Kurševelu, Sen Tropeu, Kanu i Bjaricu.

Hapšenja članova Pink Pantera u tom periodu bila su vrlo sporadična. Gotovo bez ikakve pompe prošlo je, recimo, hapšenje Petra Radonjića, 45-godišnjaka na aerodromu u Beogradu 2006. godine. Čudno za čoveka kog su svi novinari od Velike Britanije do Crne Gore, bez ijednog opipljivog dokaza ili zvanične izjave, proglasili glavnim arhitektom grupe Pink Panter. “Skinut” s aviona za Bejrut, po poternici iz Japana. Na teret mu je stavljano 13 krađa počinjenih u osam dana maja 2000. godine. Plen je, sve zajedno, vredeo nekih 57 zarez nešto hiljada evra, plus, naravno, pokušaj krađe dijamantskog prstena vrednog gotovo 7.000 evra.

Iza njegovog imena u stvari se krio Nikšićanin Zdravko Radonjić, čovek zbog kog se početkom 2001. godine pola civilizovanog sveta diglo protiv japanskog zatvorskog sistema. Radonjić je štrajkovao glađu u pritvoru u Osaki, protestujući što mu ne dozvoljavaju da pošalje pismo porodici. Amnesty International i sve ostale organizacije za zaštitu ljudskih prava saopštile su kako je Radonjić na ivici smrti, kako je izgubio 30 kilograma, kako ne može da se kreće, kako moraju da ga hrane preko nozdrva i kako se na njegovom primeru vidi sva okrutnost japanskog pravosuđa. Na kraju su ga prebacili u bolnicu, odakle je pobegao čim je video sunca.

Razgledanje

Niko, međutim, ne može da odgovori na pitanje šta je radio pet godina između bekstva iz Japana i hapšenja u Beogradu – pet godina u kojima su Pink Panteri izveli svoje najvažnije pljačke. I kakvog je to važnog posla imao u Bejrutu marta/aprila 2006. godine.

Činjenica je da je potpuno legalno promenio ime rešenjem Odeljenja za opštu upravu Opštine Novi Beograd pod brojem IV-201-2/04 od 13. februara 2004. u vreme kad je japanska poternica i te kako bila na snazi. Tako je od Nikšićanina Zdravka Radonjića, osumnjičenog organizatora grupe za krađe po prodavnicama luksuzne robe u Osaki i šire, mesec dana pre čuvene tokijske pljačke u izvedbi Pink Pantera, postao Novobeograđanin Petar Radonjić, razvedeni trgovac, otac troje dece s adresom na Bulevaru Arsenija Čarnojevića.

Dok se još zvao Zdravko, Radonjić je uhapšen 14. maja 2000. nakon pokušaja krađe dijamantskog prstena u gradu Ikeda. Bio je to kraj njegovog osmodnevnog razgledanja japanskih zlatara i luksuznih prodavnica u društvu Mitra Boškovića, Đurđice Đurić i Slavice Radovanović. Razgledanja u kom su uspeli da uzmu 20 dijamanata, šest skupocenih satova i 47 prstenova s dragim kamenjem. “Pali” su na 48. prstenu, kog je vlasnik video u Boškovićevoj ruci.

Za Radonjića, i u tome se slažu svi sagovornici Playboya, važi da je krajnje inteligentan čovek, koji neće dizati prašinu tamo gde ne treba. Nije dizao prašinu kad su ga u Japanu uhvatili na izlaznim vratima iz zlatare, niti je dizao prašinu kad su ga sedam godina kasnije uhvatili na ulaznim vratima u avion na beogradskom aerodromu. Nije dizao prašinu ni tokom suđenja po optužnici koja ga je teretila da je 1999. (godine za koje se vezuje početak Pink Pantera) s Mitrom oformio “organizovanu kriminalnu grupu” koja je sa Đurđicom i Slavicom i “pored više NN lica” oduzimala sitan nakit velike vrednosti. Priznao je sve što su mu stavili na teret. Ni novinari nisu dizali prašinu. Tako je nezapaženo prošla presuda na četiri godine zatvora na koje ga je osudilo Veće za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu. Nije se žalio. This time next year biće na slobodi.

Ubrzavanje

Za razliku od Radonjića, Milan Ljepoja diže prašinu gde god stigne. Za njega se takođe veruje da je jedan od šefova Pink Pantera, a ako Interpol

U junu 2008. ponovo je uhapšen nakon što je francuska policija kod njega pronašla falsifikovani pasoš. Interpolov Projekat: Pink Panteri do tada je već prilično narastao. Podaci su se ubrzano skupljali i prosleđivali zemljama članicama. Sve to je rezultiralo ubrzanim hapšenjima.

Oktobra 2008. policajac iz Monaka došao je u bolnicu Princeza Grejs kako bi uzeo izjavu od čoveka koji je nekoliko sati ranije povređen u saobraćajnoj nesreći u kvartu poznatom po nazivu Zlatni trougao zbog brojnih zlatara i prodavnica nakita.

U osobi koja bi više ličila na iscrpljenog studenta elektrotehnike izmučenog danonoćnim učenjem nego na svetskog lopova, prepoznao je lik s fotografije koju je Interpol postavio na Crvenu poternicu. Bio je to Duško Poznan, rodom iz Bihaća u Bosni i Hercegovini, osumnjičeni za pljačku nakita u Dubajiu. S Poznanom je bio i neimenovani 27-godišnjak iz Srbije, koji je takođe uhapšen pod sumnjom da je povezan s pljačkama. Pojedini mediji (Le Parisien i sl.) navode da se radi o Branku Ilinčiću.

Kraj karijere

Pet meseci kasnije, u martu 2009. održan je ključni sastanak Interpolove grupe za obračun s Pink Panterima. Učestvovali su predstavnici policija 16 zemalja direktno pogođenih delovanjem grupe. Nakon razmene svih podataka, Panterima je počelo loše da se piše.

Do prvog hapšenja došlo je naizgled slučajno. Istog meseca na kiparskom aerodromu policija je zaustavila čoveka s lažnim pasošem. Kad su mu otiske provukli kroz Interpolovu bazu podataka, imali su šta i da vide. U rukama im je bio 41-godišnji Rifat Hadžiahmetović, Crnogorac za kojim su tragale policije Bahreina, Japana, Španije i Ujedinjenih Arapskih Emirata zbog višemilionskih oružanih pljački. Istog meseca u Parizu su uhapšeni Miško Janković, Momir Latković, i Duško Martinović. Dva meseca kasnije, maja 2009. saradnjom Švajcarske i Francuske policije u pariskom kvartu crvenih fenjera uhapšeni su Hrvat Nikola Ivanović (36) i Crnogorac Zoran Kostić (38) nedelju dana nakon krađe luksuznih ručnih satova u Lozani.

To je označilo kraj karijere Pink Pantera.

Kostić je osumnjičen da je s Predragom Vujošovićem, poznatim i kao Marko Vujošević iz Bijele i Vladimirom Lekićem sa Cetinja, mnogo godina ranije u Frankfurtu “digao” 18 satova vrednih 390.000 evra. Vujošević, za kog se smatra da je učestvovao i u pljački Graffa u Londonu 2003., već je bio uhapšen i osuđen u Frankfurtu na tri godine zatvora. Kao poslednji u nizu “šefova” grupe, ovog leta na Cetinju je uhapšen i Vladimir Lekić, kome će se suditi u Crnoj Gori.

Delići

Iako od krađe onih satova u Lozanu nijedno krivično delo nije povezano s grupom, u Interpolu smatraju da se hapšenjem ovih desetak osoba posao oko Pink Pantera se nije završio. Procene su da je još 190 osoba na slobodi.

– Kroz razmenu informacija i koordinaciju preko Interpolovih kanala, spajamo deliće i nadamo se da će policija uskoro biti u stanju da razbije ovu opasnu grupu kriminalaca – navode u Interpolu.

NAJVEĆE PLJAČKE

London, Velika Britanija, 20 maj 2003. – 45 miliona evra

Pljačka u londonskom Graffu tako nastavi s imenovanjem šefova, biće ih više nego članova grupe. Policija u Lihtenštajnu uhapsila ga je u maju 2006, tri meseca nakon tamošnje pljačke. Dva meseca po hapšenju navodno se požalio na bolove, pa su ga odveli u bolnicu. Na putu nazad ka zatvoru, dvojica naoružanih muškaraca napali su policijsko vozilo i izvukli ga. , iako nije prva, najvažnija je za mit o Pink Panterima, pošto je mit nastao nakon nje. Kako je utvrdio britanski sud, pljačku su izveli Nebojša Denić i Milan Jovetić, po planu izvesnog Marka, za kog će kasnije pretpostavljati da je u stvari Peđa Vujošević, kasnije uhapšen u Parizu.

Denić, poreklom s Kosova, tada je imao 32 godine. Živeo je u Švajcarskoj sa suprugom i dvoje dece. Radio je u lokalnoj bolnici kao čistač. Jovetić je za to vreme živeo u Londonu kao ilegalni imigrant s devojkom Anom M., koja će takođe biti obuhvaćena istragom, ali bez podizanja optužnice.

Dotični Marko i Jovetić su desetak dana pre pljačke kupili polovan skuter. Već tada je sve bilo isplanirano. Denić, obučen u odelo, s ogromnom perikom na glavi i kišobranom u ruci, ušao je u prodavnicu i zatražio da vidi 12-karatni prsten vredan 330.000 evra. U tom momentu obezbeđenje je u prodavnicu pustilo i Marka. Čim ga je video, Denić je izvukao Magnum .357 i počeo da viče na osoblje, s naglašenim slovenskim akcentom. U roku od tri minuta, razvalili su dve vitrine, uzeli 47 komada nakita ukupne vrednosti 45 miliona evra i krenuli da beže. Radnik obezbeđenja, međutim, sustigao ih je i srušio Denića na zemlju. Marko je pobegao s plenom.

Policiju je istraga dovela do Jovetićevog stana, pa je i ovaj uhapšen. Tamo su pronašli plavi dijamant vredan 550.000 evra skriven u kutiji s kremom. Jovetićev deo plena. Način na koji je sakriven, podsetio je bobije na film Blejka Edvardsa iz 1963. s Piterom Selersom u glavnoj ulozi. I eto imena.

Denić je 2004. osuđen na 15, a Jovetić na pet i po godina zatvora. Od čitavog plena, samo deset odsto je pronađeno. Jedan deo kamenja otkriven je u Njujorku, gde je poslat iz Tel Aviva. Do pre nekoliko meseci, ovo je bila najveća pljačka dijamanata u istoriji Velike Britanije.

Tokio, Japan, 5. mart 2004. – 21 milion evra

Snimak pljačke u Tokijskoj Ginzi može se videti na sajtu Interpola. Po značaju jednog od ukradenih komada nakita, ovo bi mogla biti najveća pljačka u portfoliju Pink Pantera. U svakom slučaju, najveća je u istoriji Japana.

Muškarac u odelu ulazi u radnju i počinje da razgleda robu. Odmah za njim na automatska vrata staje drugi muškarac s hirurškom maskom na licu (čest prizor u Tokiju) i otvorenim kišobranom u zatvorenom prostoru (ne baš tako čest prizor, čak ni u Tokiju).

Prvi počinje da razbija vitrine, dok drugi iz kese izvlači suzavac u spreju kojim prska jednog od radnika i zadržava vrata. Nakon manje od minuta izlaze s plenom: ogrlicom Grofica od Vendoma, koja je sama vredna preko 18 miliona evra i još nekoliko manje vrednih komada nakita. Uslovno rečeno. Pobegli su biciklima. Ukupan plen iznosio je preko 21 milion evra.

Za pljačku su osumnjičeni Aleksandar Radulović, Đorđije Rašović, Snežana Panajotović (strani novinari vole da je zovu Snowy) i britanska državljanka Doroti Fasoli Mej – žena s podebelim dosijeom i privatnim poslom trgovine ribom, a za koju se pretpostavlja da je bila naručilac i organizator pljačke.

Radulović, Rašović i Snowy uhapšeni su u Srbiji i osuđeni prvostepenom presudom krivičnog veća Odeljenja za organizovani kriminal na, redom, sedam, šest i po i tri godine i dva meseca zatvora. Po njihovoj žalbi, Vrhovni sud Srbije ukinuo je presudu i predmet vratio na ponovni postupak koji je još uvek u toku. Iako se predmet i u Beogradu vodi kao Grupa Pink Panteri, niko još nije uspeo da poveže optužene za pljačku u Tokiju sa osumnjičenima u ostalim pljačkama koje se pripisuju Pink Panterima.

Doroti Fasoli Mej nije suđeno. Sudeći po britanskim medijima, ni Srbija ni Japan nisu zvanično tražili njeno izručenje. Ali zato jeste Italija zbog serije prevara s kojima se povezuje. „Grofica od Vendoma“ još nije pronađena.

Vaduz, Lihtenštajn, 31. januar 2006. – 620.000 evra

Razbojništvo ne toliko bitno po plenu, niti po nekoj naročitoj spektakularnosti, koliko po značaju za policijsku istragu o Pink Panterima. Negde posle 18 sati, kada se ispraznila prodavnica nakita u ulici Huber broj 34, plavi Audi A4 karavan parkirao se ispred radnje. Trojica maskiranih i naoružanih muškaraca, koji su vikali na poprilično lošem nemačkom, odneli su nakit, keš i skupocene satove vrednosti oko 620.000 evra.

Audi je pronađen istog dana. Ispostavilo se, naravno, da je ukraden, s tablicama ukradenih s nekog drugog automobila.

Brutalnost je dosta uznemirila i stanovnike i policiju mirnog Lihtenštajna, sudeći po novinskim izveštajima iz tog vremena. Ipak, pedantni policajci uspeli su da se saberu i pronađu tragove DNK, koje će pohraniti u bazi podataka Interpola. Korak koji će se kasnije ispostaviti kao ključan u istrazi o grupi.

Milan Ljepoja, za kog se veruje da je organizovao pljačku, uhapšen je u aprilu. Dva meseca kasnije povrediće ruku u zatvorskoj teretani, odakle će ga prebaciti u bolnicu. Dana 19. jula, na povratku ka pritvorskoj jedinici, dvojica naoružanih muškaraca, od kojih se za jednog veruje da je učestvovao i u razbojništvu, napali su policijski automobil u kom je Ljepoja prevožen i izvukli ga.

(Uz jedan mali, bizarni detalj: kad se otvori internet stranica lihtenštajnskih novina www.vaterland.li za 3. februar 2006. kad se opisuje pljačka, inteligentni Google Ad, nepogrešivo čitajući sadržaj stranice i birajući ciljane oglase, posetiocu nudi kupovinu Audi A4 karavana kod najbližeg švajcarskog dilera Superagenta CC7, čiji je slogan: “SAMO JEDNOM SE ŽIVI”…)

Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati, 15. april 2007. – 2,7 miliona evra

Drugi ključni momenat u istrazi o Pink Panterima. I jedna od “najslikovitijih” pljački istovremeno, s obzirom na to da se na YouTubeu mogu naći najmanje tri različita snimka – dva iz šoping centra Waffi City Mall, koje su snimili posetioci, i jedan iz same prodavnice nakita Graff (opet), skinut s bezbednosne kamere.

Sve se odigralo za dva minuta i deset sekundi. Najmanje četvorica maskiranih i naoružanih razbojnika uletelo je u šoping mol vozeći dva iznajmljena Audija, jedan crni, drugi beli. Ta fasciniranost balkanskih lopova Audijima izgleda nepokolebljiva… Crnim su razlupali izlog prodavnice i parkirali se tako da mogu brzo da pobegnu. U belom je ostao vozač, a ostali su uleteli u radnju. Kako su ovi ušli, tako su prodavci pobegli u dno prodavnice, zatvorili se i nisu izlazili. Za to vreme, vidi se na snimku, razbojnici su razbijali vitrine i vadili sve što su zatekli u njima. U jednom momentu onaj što je ostao u kolima sirenom je signalizirao da je vreme isteklo. Istrčali su, sve proklizavajući po mermeru tržnog centra, uleteli u kola i pobegli.

Automobile su zapalili, zajedno s maskama. Međutim, forenzičari su s jedne maske uspeli da izvuku DNK uzorak koji će se kasnije navodno podudariti s DNK uzorkom Milana Ljepoje iz pljačke u Lihtenštajnu. Pored toga, otkrili su i da je Audije iznajmila Bojana Mitić. Oboje su, međutim, još isto veče odleteli iz Emirata za Evropu. Dve nedelje nakon pljačke, u Dubaiju su uhapšena dvojica Srba osumnjičenih za logističku podršku Pink Panterima. Jedan je osuđen na deset godina zatvora, drugi je oslobođen. Ujedinjeni Arapski Emirati još uvek čekaju da im izruče preostale osumnjičene.

Policija u Dubajiu otkrila je, između ostalog, i da pripadnici Pink Pantera uglavnom koriste lažne pasoše na ime osoba poginulih u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Informacija koja će biti od ključne važnosti u narednim hapšenjima. PLJAČKE KOJE NEMAJU VEZE S PANTERIMA

U poslednje vreme postalo je pravilo da se svaka veća pljačka nakita povezuje s Pink Panterima. Medijima kao da su nedostajali. Neki novi razbojnici, ipak, popunili su prazninu.

Harry Winston, Pariz, Francuska, 4. decembar 2008. – 85 miliona evra

Grupa razbojnika, od kojih su neki bili obučeni u žensku odeću, s perikama na glavama i veštačkim grudima, pokupili su skoro svaki kamenčić koji su našli u Harry Winstonovoj prodavnici nakita u Parizu. Sve to za nekoliko minuta. Kad su istražitelji počeli da sabiraju plen, zaustavili su se na cifri od 85 miliona evra. Time su oboreni svi dotadašnji rekordi u Francuskoj, pa i neki svetski rekordi u pljačkama dijamanata. Svi su odmah pomislili na Pink Pantere, naravno, pogotovo što su sve to povezali s izricanjem presude Bobanu Stojkoviću, Goranu Dražiću i Draganu Mikiću, dan pre pljačke. Nekoliko meseci kasnije policija je pronašla veći deo plena i uhapsila 26 osoba, uglavnom Parižana i Parižanki rođenih daleko od Balkanskog poluostrva.

Israel Diamond Center, Beograd, Srbija, 12. jun 2009. – milion evra

Četvorica razbojnika presrela su radnika prodavnice nakita Israel Diamond Center u Beogradu, uvukli ga u Mercedesov kombi i naterali da otvori prodavnicu, iz koje su uzeli nakit vrednosti oko milion evra. Većina medija odmah je pljačku pripisala Pink Panterima. Mesec dana kasnije uhapšeno je jedanaest osoba za koje se sumnja da su podeljeni u dve organizovane grupe.

Na teret im se, pored ove pljačke, stavlja još nekoliko razbojništava u Beogradu. Nemaju veze s Pink Panterima.

Graff, London, Velika Britanija, 6. avgust 2009. – 44 miliona evra

Dvojica, kako se u prvi mah činilo, nemaskiranih razbojnika došla su londonskim taksijem do Graffove prodavnice, iste one u kojoj su se šest godina ranije “proslavili” Pink Panteri. Pozvonili su, ušli i izašli s dijamantima vrednosti 44 miliona evra i radnicom kao taocem. Doveli su je do BMW-a koji ih je čekao u blizini i pustili je. Pri tom su ispalili i jedan hitac iz pištolja kako bi odbili pripadnike obezbeđenja koji su krenuli na njih. Iz BMW-a su ušli u mercedes i potom nestali u londonskoj gužvi. Negde u međuvremenu plen su navodno dodali motociklisti koji ga je odneo u drugom pravcu.

Iako je jedan od razbojnika bio tamnoput, i ovde se prvo pomislilo na Pink Pantere. Ovi razbojnici, međutim, govorili su engleski s jakim EastEnders-kim akcentom koji nijedan Balkanac ne bi mogao da iskopira. Ne samo da su snimljeni sigurnosnom kamerom kako ulaze u prodavnicu, već ih je i jedan prolaznik snimio mobilnim telefonom kako izlaze iz Graffa. Ali, ispostavilo se da su nosili maske od lateksa koje izgledaju kao prava koža, pa po svemu sudeći nisu ni nalik na osobe za koje se mislilo da su ušle u prodavnicu.

Britanska policija još uvek nema ni jedan jedini trag koji bi ukazao na razbojnike.

MAGAZIN PLAYBOY U NOVEMBARSKOM IZDANJU DONOSI:

Gola Mardž Simpson!
Najpoznatija žena, posle Merilin Monro, koja je pozirala za Playboy!

Slavna srpska gej istorija:
Istoričar dr Dr Predrag Marković ekskluzivno u Playboyu objavljuje imena čuvenih Srba koji su bili homoseksualci i podseća na našu junačku gej tradiciju opevanu i u epskim ciklusima.

Hju Hefner:
Otvoreno govori kako je stvorio Gospodina Playboya i o svojoj karijeri najvećeg ljubavnika 20. veka.

Miloš Krasić i Milan Jovanović:
Udarne igle napareprezentativnog napada, u paralelnom intervjuu otkrivaju koji su im omiljeni političari.

Pink Pantersi:
Sve o najpoznatijoj grupi kradljivaca dijamanata u svetu.

Aston Martin Rapide:
Playboy je pre zvaničnog predstavljanja kroz pustinju vozio najvećeg Aston Martina, maskiranog u kupe