Da li imate simptome kućoreksije?

Koliko ste puta, dok ste brisali prašinu sa polica, usisavali tepih i kuvali ručak, sanjarili o tome da imate spremačicu i kuvaricu koje bi umesto vas odrađivale sve te prljave i ponekad zahtevne poslove?

Ali, pogled na punu korpu veša koji treba oprati, zagorele šerpe i otiske dečjih prstića na frižideru vraćaju vas u stvarnost, a maštanje o idiličnom domu pukne kao mehur od sapunice. I dok neke žene priznaju da, preopterećene obavezama, jedva uspevaju da održe čistoću u životnom prostoru, druge ne mogu da obuzdaju fanatičnu strast za čišćenjem.

Tako je nedavno za jedan američki magazin glumica Šerliz Teron izjavila kako ne može da funkcioniše ako sve nije besprekorno čisto. Ta oskarovka, osim prašine u kući, ne podnosi ni neurednost prijatelja i kolega, a nečiji „haos“, kako to naziva Šerliz, dovodi je do ludila.

Besprekoran dom je mit

Zašto su neke pripadnice lepšeg pola zaluđene čišćenjem? Odgovor na to pitanje dala je Paula Jung u knjizi „Kako izbegavati kućne poslove“. „Televizijske sapunice, časopisi, čak i crtani filmovi, održavaju mit o besprekorno čistom domu“, smatra ova američka publicistkinja i majka dvoje dece. Pepeljuga je ribanjem podova razvila dopadljivu skromnost, a Snežana je svoju sigurnost održavala čisteći metlom sa sedmoricom patuljaka. I u TV sapunicama divimo se raskošno uređenim i čistim životnim prostorima bez mrvica na kuhinjskim površinama i gomile zadataka njihovih školaraca na trpezarijskom stolu. U takvoj kući nema razbacanih novina i pošte niti prljavih sudova u sudoperi. Ali, da li ste ih ikada videli kako spremaju kuću?

Preterana urednost

„Upoređivanje nesavršenog životnog prostora sa onima iz TV serija isto je kao i upoređivanje naših nesavršenih tela sa telima manekenki. Kad bismo gladovale i svakodevno vežbale, možda bismo počele da ličimo na vrhunske modele, a kad bismo se lancima vezale za usisivač, a krpu za brisanje prašine pričvrstile za rukav, možda bismo imale savršeno čiste domove“, smatra Paula. Kao što anoreksija - izbegavanje hrane - uzrokuje teške zdravstvene probleme, tako i „kućoreksija“ - opsesivno čišćenje ili sklonost preteranoj urednosti - može biti signal za anksioznost, depresiju i druge psihičke poremećaje. Osim toga, potreba za savršenom čistoćom i naša težnja da sve mikrobe izbacimo iz kuće doveli su do toga da postajemo preosetljivi na sve iz okoline, pa je i pojava alergija u porastu.

•„Kućni poslovi nikada nisu bili laki, ali su bili izvodljivi - dok je otac odlazio na posao, mama se držala metle. Kad je mama ostavila metlu i pridružila se redovima zaposlenih, kućni poslovi postali su gotovo preteški“, otkriva Paula.

• Što se više vraćate u prošlost, to su kućni poslovi bili lakši. Stare Rimljanke imale su robove koji su čistili, a srednjovekovne domaćice su probleme sa prašinom i neprijatnim mirisima rešavale bacajući nekoliko stabljika trstike i mirisne trave po prostoru u kojem su živele. Tehnologija 20. veka povećala je obim kućnih poslova.

• Umesto da poput svojih prabaka tepihe istresate dvaput godišnje, osećate obavezu da usisavate barem jednom u nedelju dana. Umesto da stolove prekrivate stolnjacima (kao što se radilo nekad), smatrate da morate redovno da ih glancate do visokog sjaja. Ponekad se presvlačite čak dva ili tri puta dnevno, tako da imate gomilu veša za pranje.

• Anketa koju je sproveo američki magazin Special Report, a u kojoj je učestvovalo 555 bračnih parova, pokazala je sledeće: 42 % žena je izjavilo da im je čistija kuća draža od vođenja ljubavi, a na pitanje da li bi se radije udale za muškarca koji izgleda kao glumac Robert Redford, ali ne obavlja kućne poslove, ili za onog koji izgleda kao Deni de Vito, ali obavlja polovinu kućnih poslova, 46 % izabralo je Redforda a 43 % De Vita.

• Neka istraživanja govore da na kućne poslove nedeljno potrošimo 26 do 50 sati, pa nam preostaje malo slobodnog vremena.

• U razgovorima sa svojim prijateljicama - poslovnim ženama, majkama i domaćicama, Paula Jung saznala je kako prerevnosno čišćenje može izazvati i neke zdravstvene probleme. Sindrom karpalnog tunela (javlja se kao posledica pritiska na živac ručnog zgloba) ne mora nužno nastati zbog kucanja po tastaturi, već i zbog brisanja prašine. Upala tetive lakta može biti prouzrokovana glancanjem, a grčevi u mišićima mogu biti posledica pranja tepiha.

Voda u kolenu nije karakteristična samo za sportiste, već su joj sklone i domaćice koje mnogo vremena provedu klečeći kako bi što bolje oribale podove. Ni pranje prozora nije bezazleno, ono može prouzrokovati bol u ručnim zglobovima, što je vrlo neprijatno.

• Prema nekim studijama, 80 % prljavštine u domove uđe na cipelama. Zato, kako biste imali što manje posla, izuvajte se već pred vratima i obuvajte papuče. Naime, naučnici sa američkog istraživačkog instituta u San Antoniju ustanovili su da na potplati obuće u kuću unesemo 6 različitih toksina, uključujući pesticide i olovnu prašinu. Pesticidi mogu godinama da ostanu aktivni, a olovna prašina oštećuje naš nervni sistem. Deca su izložena najvećem riziku, jer se njihova tela još razvijaju, a i bliže su podu.

• Urednost je vrlina, ali ako pređe granice dobrog ukusa i osoba postane opsednuta čistoćom do te mere da oseća neprijatnost i frustraciju zbog „nereda“, moguće je da pati od jednog oblika opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Mnoge osobe koje pate od tog poremećaja ne traže pomoć i dugo negiraju problem. Stručnjaci ga smatraju oblikom anksioznosti za koji je karakteristično stalno ponavljanje istih radnji. Čišćenje doma samo je jedna od njih. Još je češća stalna potreba osobe na primer za pranjem ruku, brojanjem, ponavljanjem reči... a sve zato da bi se izbeglo „zlo“ koje se može dogoditi.

• „Osoba ima snažnu potrebu da napravi određenu radnju jer u suprotnom oseća neprijatnost i strah. Tek kad to uradi, oseti olakšanje. Bolesnik je u većini slučajeva svestan da je takvo ponašanje besmisleno i pokušava da mu se odupre, ali bez uspeha“, objašnjava psihijatar Mirjana Orban. Iako je klinička slika poremećaja jasna, ponekad ga je dijagnostički teško razlikovati od depresije, psihoze ili raznih fobija. Lečenje se sprovodi tako što se osoba suoči sa strahovima i smanji se neprijatan osećaj vezan za nadražaje koji izazivaju opsesiju.

• Opsednutost čistoćom krivac je i za sve veći porast alergičnih osoba. Zbog težnje da živimo u maltene sterilnim uslovima, postajemo preosetljivi, a zaboravljamo na sledeće: kad bismo se očistili od svih mikroba, vrlo brzo bismo umrli.

• Stil uređenja doma u velikoj meri određuje koliko ćemo vremena ulagati u održavanje. Svaki stil ima svoje prednosti i mane. „Ako izaberete dobru kombinaciju, nećete imati onaj dosadan izgled stana koji je danas savršeno usklađen, a sutra već zastareo. Postići ćete bezvremenski izgled“, kaže Vendy Livesej Grume, poznata američka dizajnerka enterijera.

• U vašem domu dominiraju izlizan tišleraj, stari ormani i kutije, tople i prigušene boje, aranžmani sa suvim cvećem, mnogo sitnica i ukrasnih predmeta? Prednost takvog uređenja su višenamenski komadi nameštaja kao što su klupe-sanduci ili stočići sa fiokama ili trajne pamučne tkanine. Nedostaci su što police prepune vama dragim stvarima, suvo cveće i mnogo podnih prostirki privlače prašinu.

• Pobornici jednostavnog stila ponose se minimalnom količinom nameštaja kao i ravnim i glatkim površinama. Ipak na lakiranim površinama i hromu, koji obično dominiraju takvim prostorima, vidi se svaki otisak prsta, a na svetlim bojama, kao i na potpuno beloj i crnoj ističe se prljavština. Zato je najbolje odabrati površine niskog sjaja, kontrastne teksture i jasne tonove ili tople, neutralne zemljane boje.

MAGAZIN LISA U NOVOM BROJU DONOSI:

Jesenja elegancija
+ italijanska jednostavnost

Leontina Vukmanović
Ne volim da polemišem

Puderi
Baršunasta „krinka“ nikad se nije mogla lakše i brže odabrati

Da li učite iz svojih grešaka?

42% žena više voli čist dom nego seks