Filozofija kao lek

Prvi napad panike nikada se ne zaboravlja. Meni se to dogodilo sa 18 godina na jednoj zabavi. Kad sam se našla u centru pažnje, to je zbog nekog razloga u meni podiglo adrenalin, što je opet izazvalo da prebledim i da dobijem lupanje srca.

Uplašila sam se da će moj strah svi primetiti, što je još više pojačalo paniku. Osetila sam se kao krpena lutka, podignuta i prodrmana protiv svoje volje.

Učenje opuštanju

To je bio prvi od mnogih sledećih sličnih napada. Našla sam se u situaciji da se plašim društvenih okupljanja. Izbegavala sam ih, a ako je to bilo nemoguće, onda sam se opijala. Nisam razumela šta mi se dešava niti znala da li će mi biti bolje. Bila sam prognanik ljudske rase. Međutim, moj mir nisu mi vratile skupe terapije ili antidepresivi već filozofija stara 2.000 godina.

Stoicizam je i danas uticajan i uvlači se u mnoge aspekte kognitivne terapije. Stoici i njihova razmišljanja prvi put su se pojavili u Atini, oko 350 godina pre nove ere. Njihovo praktično učenje imalo je za cilj da leči dušu od emotivnih patnji. Danas, kada pomislimo da postanemo stoici, vidimo sebe kao nekoga sa stisnutim usnama ko izbegava emocije. Međutim, stoička filozofija nešto je sasvim drugo.

Stoicizam nas uči da, umesto što suzbijamo svoje emocije, pokušamo da ih razumemo i kontrolišemo. To će nam dati snagu da, u slučaju kada nam zaprete negativne emocije, kao meni na zabavi, uspemo da ih obuzdamo. Još uvek se sećam tog talasa panike koji je obuzimao moje telo dok sam razmišljala: „Bože, svi me gledaju. Ako primete da sam uznemirena, neće me ceniti i napraviću potpunu budalu od sebe!“ Ali nije mene uznemiravala soba puna ljudi koji zure u mene već moja uobrazilja.

Stoici nas uče da negativne emocije često nastaju zato što se mentalno vežemo za nešto spoljašnje kao što je, na primer, mišljenje drugih ljudi o nama, ili biti popularan, bogat, mlad, lep. Kada se Tanja, koja sada ima 37 godina, vrati u period kada je imala 20, seti se da se osećala baš jadno. „Bila sam veoma takmičarski nastrojena i rešena da u svemu uspem. Mnogo sam radila i bila veoma nefer igrač. Radila sam više sati nego iko i non-stop upoređivala sebe sa drugima.“

„Ako je kolega dobio unapređenje ili mi prijatelj saopšti neku radosnu vest o sebi, umesto da budem srećna, ja prvo pomislim kako, eto, svi napreduju samo ja stagniram. Tako mi ceo vikend prođe u agoniji i na kraju zaključim da sam gubitnik i da su toga svi svesni.“

Stvari su se promenile kada su njenoj prijateljici dijagnostikovali rak. „Odjednom sam svoj svet videla potpuno drugim očima. Bila sam zdrava, u dobroj vezi i jakom krugu prijatelja. Uvek su me podržavali, a ja sam stalno bila pod fiksacijom da se poredim s njima, pa to nisam ni primećivala. Oslobađajući se tih fiksacija, osetila sam se slobodnom.“

Preživljavanje neizvesnosti

Kako je Tanja otkrila, spoljašnje stvari uvek su, do određenog stepena, izvan naše kontrole i uzrok promena: partner nas ostavlja, tržište propadne, deca odrastu. Ako gradimo svoju sreću na spoljašnjim stvarima, nikada nećemo naći sigurnost ili zadovoljstvo.

Naše uznemirenosti u isto vreme su i bezvremene i jedinstvene. Uprkos tome što je bio najmoćniji čovek u drevnom svetu pre 1.800 godina, rimski imperator i stoik Marko Aurelije brinuo je i o tome šta drugi misle o njemu i pokušavao da prevaziđe tu uznemirenost tako što je sebi stalno ponavljao da ljudi koje pokušavamo da zadivimo u stvari i nisu vredni toga. Jednom je zapisao: „Kako jadna bića su ljudi, koje narod zadiviti žudi!“ Umesto da stalno zadivljuje druge, odlučio je da bude iskren prema sebi pokušavajući da se drži svojih principa.

Govorio je da svačiji um treba da bude „unutrašnja tvrđava“ zaštićena od nastranih misli spoljnog sveta. Stoicizam se razvio u vreme velikih političkih preokreta kada je život svakim danom bio nesiguran i brutalan. Pružio je ljudima način da prežive nesigurna vremena. Ako bi gradove-države zarobili strani osvajači, mogli biste povratiti mirnoću duše zbog toga što niste samo bili građani Atine ili Sparte već i građani univerzuma, kosmopolite.

Stoička terapija, da ili ne

Univerzumom, kako smatraju stoici, vlada univerzalni zakon: logos, tj. razumno, logično razmišljanje. Kada razvijemo prihvatanje promena i indiferentnost od spoljašnjosti, onda ćemo biti u skladu s tim božanskim zakonom.

Buda je takođe pominjao um kao unutrašnju tvrđavu tako da su se neki akademici pitali da li je na stoicizam možda uticala indijska filozofija u vreme pošto je Aleksandar Veliki osvojio Indiju. Stoicizam je potom uticao na hrišćanstvo. Isus je logos od krvi i mesa.

Stoicizam je na zapadu uvek imao uticaj na psihologiju i metode kako pomoći sam sebi. Dale Carnegie, autor knjige Kako osvojiti prijatelje i uticati na ljude, rekao je da je rečenica Marka Aurelija Sam život je baš ono u šta verujete, osam reči koje vam mogu promeniti život. Najistrajniji uticaj stoicizam ima na psihoterapiju, i to posebno kada je reč o kognitivno-bihevioralnoj terapiji (KBT, eng. Cognitive Behavioral Therapy), trenutno najprihvatljivijoj formi psihoterapije kod emotivnih poremećaja.

Zabeležen je razgovor sa jednim od osnivača KBT-a Albertom Ellisom neposredno pre nego što je 2007. preminuo u ’93. godini. Rekao je: „Glavna inspiracija za moju terapiju bila je poznata izreka stoika Epikteta: ’Nije sam događaj ono što čini da patimo, već naša interpretacija tog događaja.’ To je neverovatno moćno oruđe za razumevanje ljudskog uma.“

KBT koristi mnoge tehnike koje su prvi predložili stoici pre 2.000 godina. Oba predlažu zapisivanje misli da bi se pratile mentalne navike. Oni koji rade to, treniraju sebe da njihova mentalna pažnja ostane u sadašnjosti, a ne da luta po prošlosti i budućnosti.

KBT je za sebe dokazao da još uvek možete koristiti stoičke tehnike čak i ako ne prihvatate u potpunosti sve njene principe. Stoicizam vam može pomoći da prevaziđete snažne i strašne emotivne nesređenosti. U mraku bespomoćnosti mentalnih bolesti stoicizam nam može vratiti našu snagu, naš suverenitet i naše zdravlje.

3 stoička koraka koja već danas možete da preduzmete

Postavite stvari u perspektivu

Vizuelizacija pomaže da se oslobodite naklonosti i da se izdignete od svojih poteškoća. Zamislite da gledate iz svemira na Zemlju. Kada uzmete u obzir svoje brige nasuprot beskonačnosti koja vas okružuje, jedino što vam pada na pamet jeste to da su one male i besmislene.

Beležite svoje misli

U Shakespeareovoj drami, Hamlet govori: „Ništa nije tako loše ili dobro, ali razmišljanje o tome čini ga takvim.“ Pazite se svojih interpretacija događaja i vidite kako emocije rastu pisanjem dnevnika svaki dan, poput Marka Aurelija.

Prihvatite stvari koje ne možete da promenite

Setite se stare stoičke mudre izreke: „Daj mi snage da promenim stvari koje se mogu promeniti, strpljenje da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim i mudrost da pravim razliku između ta dva“.

MAGAZIN SENSA U DECEMBARSKOM BROJU DONOSI:

- Svaki kraj je i novi početak

- Pobedite strah od života

- Šminka i kozmetika za hladnije dane

- Tajni lekovi iz kuhinje

- Kako raste ljubav