Kangal sačuvao geparde od istrebljenja

Prema proceni stručnjaka, u Namibiji danas živi trećina ukupne populacije geparda, koja bi već bila desetkovana da na scenu nisu stupili odvažni psi. Pre razjašnjenja ove enigme, treba znati i nekoliko osnovnih činjenica o gepardu.

Reč je o životinji iz porodice velikih mačaka, koja važi za najbrže kopneno stvorenje na svetu: za samo nekolikio sekundi može da postigne ubrazanje od preko sto kilometara na čas.

Međutim, pre tridesetak godina, njihov životni prostor počeo je naglo da se sužava. Ljudi su počeli da im za stočarske farme i plantaže oduzimaju deo po deo lovišta, a gepardi su - da ne bi izumrli od gladi - počeli da napadaju ljudska naselja i da farmerima kolju sitnu stoku i živinu.

Nastao je začaran krug, jer su namibijski farmeri tamanili geparde, istrebljujući ih ponajviše kljusama i otrovom. Rezultat je bio dramatičan. Samo do 1980. godine, u Namibiji je ubijeno ni manje ni više nego 10 hiljada geparda! Statistika je nastavljena geometrijskom progresijom, pa je samo šest godina kasnije ustanovljeno da je broj geparda u ovoj zemlji prepolovljen.
Godišnja stopa istrebljivanja od po hiljadu primeraka imala je tendenciju daljeg porasta, čime je ovim divljim životinjama, koje u normalnim uslovima izbegavaju ljudska naselja, zapretila opasnost biološkog nestanka!Anadolski lav
Husein Jildiz, upravnik jedne od najvećih odgajivačnica kangala u Turskoj, koja se nalazi u Merakim Tepsiju, kaže da je kangal veoma pouzdan, hrabar i ponosan pas i da odlično čuva ono što mu je povereno, zbog čega ga u narodu od milošte zovu anadolski lav. Uz to, izuzetno je odan i inteligentan, što pokazuje praksa da tri do četiri kangala mogu bez bilo kakvih problema da čuvaju stado od 500 ovaca.

U trenutku kad niko nije znao kako i na koji način da zaustavi ovakav pogrom, na scenu je, pre dvadeset godina, stupio "ludi" Amerikanac Lauro Marker, koji je osmislio da geparde spasi tako što će doneti turskog kangala u Namibiju! Tako je, zahvaljujući njemu započeo nesvakidašnji projekat, ali ne preko Turske, već preko SAD. Pošto šverc ne priznaje granice, kangal se u SAD odavno odomaćio, što pokazuju i brojni kinološki klubovi i društva u kojima se okupljaju ljubitelji i odgajivači ove autohtone, ali međunarodno još zvanično nepriznate rase pasa. U Namibiju je, po nekim procenama, iz SAD dopremljeno na stotine što štenadi odraslih primeraka kangala koji su podeljeni farmerima uz amanet da ih dobro čuvaju i razmnožavaju.

Kangal kojem su prava postojbina surovi anadolski pašnjaci i planine, stupio je na dužnost bez bilo kakve obuke i privikavanja. Kao što je u Anadoliji čuvao ovce, tako je u Namibiji počeo da čuva goveda i koze, jednako efikasno i nepodmitljivo i sa autoritetom koji je gepardima do te mere ulio strahopoštovanje da se od tada drže daleko od stočarskih farmi i ljudskih naselja. Sada su i gepard i ovce na broju: gepardi više ne napadaju farmerima stoku, a ovi pak, zbog toga što više ne trpe nikakve štete, ne ubijaju geparde. To je pokazala i sasvim drugačija statistika: procenjuje se da je od vremena stupanja kangala na dužnost, "smrtnost" geparda u Namibiji smanjena za 80 posto!

Autoritet

Stočar iz Namibije Reta Džubert nabavio je prvog kangala pre pet godina. Kaže da je od tada miran, jer gepardi više ne smeju ni da se približe farmi. U međuvremenu je broj ovih čuvara povećao za još pet, ali mu je jedan po imenu Bonzo ostao najmiliji. Opisujući radni dan svog Bonza, Džubert objašnjava da on, u stvari, uopšte i ne juri za gepardima. Dovoljno je da znaju kako je on tu i da su mu ovce i goveda na miru - i na broju.

Pomoć srpskih stručnjaka

Kada je pisac ovih redova, koji se svojevremeno bavio kinologijom i uzgajanjem pasa 1995. godine kao dopisnik "Novosti", prvi put kročio u Tursku, primetio je da je kinologija u ovoj zemlji tek u povoju. Bilo je tu i tamo klubova ljubitelja pasa, ali ne i pravih kinoloških društava i jedne nacionalne kinološke federacije. Vlasnicima, čak i najboljih rasnih primeraka pasa, koji su bili uvezeni sa Zapada, u Turskoj nisu važili njihovi "teški" rodovnici, ali je zato u Istanbulu na svakom koraku bilo pet-šopova i veterinarskih ambulanti, a veliki broj četvoronožnih ljubimaca je imao urednu "ličnu kartu" sa zdravstvenom knjižicom. Stvari su se, međutim, u poslednjih 20 godina promenile nabolje. Turska sada ima svoj Kinološki savez, pred kojim se nalazi ozbiljan posao da standardizuje veliki broj svojih autohtonih rasa pasa. Počeli su najpre sa kangalom, u čemu im pomažu i veterinarski stručnjaci iz Srbije, dr sci Milivoje Urošević i izvršni direktor beogradskog Centra za očuvanje autohtonih rasa dr vet. Darko Drobnjak. Izvršili su potrebna merenja i analize reprezentativnog broja primeraka kangala, što je doprinelo da turski kinološki savez 2011. godine prizna ovu rasu kao prvu autohtonu rasu. Sada se ulažu napori da se za kangala izdejstvuje i priznavanje koje će dati Međunarodna kinološka federacija (FCI).