Kada životinja može da bude uspavana?

Član 15. Zakona o dobrobiti životinja kaže: “Životinja se može lišiti života na human način, ako:

1) je povređena, neizlečivo bolesna, telesno deformisana ili na drugi način patološki onesposobljena tako da oporavak nije moguć, a život za nju predstavlja bol, patnju, strah i stres;
2) je dostigla starost pa joj otkazuju osnovne životne funkcije;
3) se koristi za ishranu ljudi;
4) se koristi u načunoistraživačke i biomedicinske svrhe, u skladu sa ovim zakonom;
5) se lišavanjem života sprečava širenje, odnosno ako se suzbijaju i iskorenjuju zarazne bolesti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo;
6) životinja ne može da se prilagodi uslovima smeštaja, a njeno puštanje na slobodu predstavlja opasnost za ljude, druge životinje i životnu sredinu;
7) je u pitanju uništavanje štetnih glodara; je neophodno kontrolisati brojnost populacije određene vrste divljih životinja, u skladu sa posebnim propisima;
9) je lišavanje životinje života od veće koristi za njenu dobrobit nego što su patnje od daljeg života, u skladu sa mišljenjem veterinara.

Pas je doveden zato što je navodno ujeo nekog, ali veterinarka nije ispoštovala proceduru koja postoji da bi se stalo na put samovoljnom i ponekad bezrazložnom eutanaziranju pasa.

Predsednik Regionalnog odbora Veterinarske komore Srbije Saša Stokić rekao je da je veterinar po zakonu obavezan da psa koji ujede nekoga prvo stavi pod nadzor, a tek potom, ako je to nužno, da ga eventualno uspava.

Stokić je rekao da se nadzor psa obavlja prvog, petog i desetog dana.

Potom se, kako je naveo, daje izveštaj i ako je nalaz pozitivan, traže se dodatne analize koje treba da upotpune sliku o zdravstvenom stanju psa.

Stokić je dodao da je vlasnik psa Ivan Đ. iz Vrbovca tražio od veterinara da uspava psa što je veterinar i uradio protivno Zakonu o dobrobiti životinja.

Prijava zastupnika udruženja "Ljudi za životinje" usledila je posle saopštenja Republičke veterinarske inspekcije za Podunavski okrug da nije izdala rešenje za uspavljivanje psa.

U prijavi je navedeno da pas nije ispunjavao nijedan od devet uslova iz Krivičnog zakonika i Zakona o dobrobiti životinja po kojima bi bilo neophodno da se usmrti.

U prijavi je navedeno da je doktor veterine učinio krivično delo i zatražena je istraga.

Isti dopis upućen je Etičkom komitetu Veterinarske komore Srbije i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Upravi za veterinu i Republičkoj veterinarskoj inspekciji.