Persijske mačke: Ljubimci za odabrane

izvor: LePetit

Poreklo

O persijskim mačkama postoje mnoge priče i legende od davnina, ali ni do danas nije sasvim sigurno odakle vode istorijsko poreklo. Smatra se da potiču iz srednje Azije, s tla prostranog Persijskog carstva. Jedna od najstarijih poetičnih legendi nam govori da je persijsku mačku stvorio „čarobnjak u Maloj Aziji od malenog plamena vatre, bleska dveju udaljenih zvezda i uskovitlanog pramena sivog dima”. Na Istoku se persijanka naziva i širas maca (Shiraz).

Prve dugodlake persijanke su dovedene u Evropu oko 1620. godine. Priča se da je za to bio zaslužan italijanski putnik Pjetro dela Vale (Pietro della Valle). Podaci o dugodlakim mačkama iz Persije i Angore (danas Ankara, Mala Azija) nalaze se u njegovim zapisima s putovanja. Persijsku mačku je opisao kao plavu (sivu), s veoma dugom, svilenkastom i sjajnom dlakom, dok su mačke iz Angore bile bele i kraće dlake. Osim ove dve rase, u Evropu su zatim stizale i dugodlake mačke iz Avganistana, Burme, Kine i Rusije. Ukrštanje ovih rasa je bilo veoma često, posebno angora s izvornim persijankama. Persijanke su kao rasa zvanično predstavljene već na prvoj zabeleženoj izložbi mačaka, 1871. godine, u Kristalnoj dvorani u Londonu. Skorašnja genetska istraživanja su dovela do zaključka da današnje persijanke vode poreklo od mačaka ukrštanih u zapadnoj Evropi. Iako su rane persijanke nastale u staroj Persiji, moderna persijanka je sasvim izgubila svoje geografske osobenosti.

Miljenice vladara

Persijske mace su brzo sticale popularnost, a zbog lepote i raskošne pojave oduvek su bile ljubimci kraljevskih porodica. U njihovoj pradomovini Persiji (današnjem Iranu) vladao je običaj da se izabranici vladarevog srca, budućoj princezi, na dan venčanja pokloni mačka. Zlato i dijamanti su se podrazumevali, ali mačka je bila posebno važan dar. Naravno, mačka je morala da bude najlepša na svetu! Kad se sredinom prošlog veka iranski šah Reza Pahlavi ženio lepom Sorajom, pomoć u potrazi za najlepšim svadbenim darom potražio je od izvesne Aneliz Hakman. Aneliz je tada bila mladi evropski felinolog i odgajivač mačaka, širom sveta već na dobrom glasu, te je priča o njoj dospela sve do Irana. Jednog dana delegacija iz ambasade u velikim crnim automobilima sa svečanim zastavama i zastavicama stigla je pred Anelizin dom. Gostima su predstavljane razne rase mačaka, jedna po jedna, da bi šah na kraju ipak odabrao persijsku mačku. Anelizi je zatim povereno da pronađe najlepše mače za novu princezu! Napravila je veliku potragu širom Nemačke i Evrope, i izabrala divno belo persijsko mače koje je isporučeno na dan šahovog venčanja – 12. februara 1951. Šah se potom razveo, ali nije zaboravio Aneliz Hakman – mnogo godina kasnije tražio je mače za svoju novu izabranicu, princezu Farah Dibu. Šahova kasnija životna priča je dobro poznata, dok je Aneliz Hakman 1988. godine osnovala WCF (World Cat Federation), na čijem je čelu i danas.

Karakter

Persijske mace su tihe, blage naravi, nežne i veoma umiljate. Ove mace imaju predvidljivo ponašanje i lako se vaspitavaju. Zbog svoje strpljive prirode veoma lepo se slažu s drugim ljubimcima i decom. Ne dešava se da nekoga ogrebu, čak ni u igri. Vole da se maze, rado provode vreme u krilu vlasnika i uživaju dok im se gladi krzno. Nisu zahtevnog karaktera i komplikovane ličnosti te će se prilagoditi svakom okruženju. Persijske mace su dobroćudna bića, ležernog karaktera i lako se uklapaju u svako društvo. Veoma rado prihvataju goste. Persijanke su uvek zadovoljne!

Standard

Prvi standard persijske rase je izdat 1889. U tom dokumentu je navedeno da persijanke u odnosu na angore (mačke s maloazijskog tla) imaju duži rep, bogatije krzno i krupniju glavu s oblijim ušima. Ove razlike su u početku bile prilično suptilne, ali vremenom su persijanke imale sve kraću njuškicu. Savremena persijanka ima veoma kratku njušku – iz profila gledano, oči i nos su gotovo u istoj ravni. Vremenom je mačka postajala drugačija, ni nalik prvobitnoj. Originalne persijanke se i danas gaje, ali da bi se izbegla zabuna, mace prvobitnog izgleda su dobile prefiks „tradicionalne“. Persijanke mogu da imaju svaku moguću boju ili šaru. Na persijanki sve treba da je okruglasto i mekano. Standardi različitih svetskih udruženja nisu sasvim usaglašeni, ali svi propisuju okruglu glavu umilne ekspresije, s razmaknutim krupnim i okruglim očima i okruglim ušima. Telo mora da bude kratko i stameno, noge kratke i jake, a prsa treba da budu široka.

foto: thinkstock

Raskošno krzno

Uprkos nezahtevnom karakteru, ova dobroćudna maca ipak nije za svakoga. Raskošno krzno persijanki sastoji se od guste vunaste poddlake i dugog spoljnog krzna. Dlaka je kod persijskih mačaka izuzetno dugačka, dužine i do 15 centimetara. Persijanke ne mogu same da održavaju svoje krzno. Potrebno im je redovno češljanje da im se dlaka ne zamrsi. Da bi im krzno uvek bilo u dobrom stanju, persijanke treba redovno i kupati. Preporučuje se i svakodnevno češljanje. Ako to nije moguće, krzno se može povremeno i skratiti. Persijankama treba povremeno očistiti oči i krzno oko očiju.

Podvrste

Persijska rasa ima i podvrste. Jedna je himalajska maca, sa šapama i njuškom u tamnijim bojama (point), nastala ukrštanjem sa sijamkama. Polovinom šezdesetih godina 20. veka predstavljena je i kratkodlaka podvrsta persijke – exotic shorthair odnosno egzota. Ova mačka ima temperament i gotovo sve fizičke odlike persijanke osim krzna koje je kratko i gusto. Egzote su poznate kao „persijanke za one koji nemaju vremena“, jer zbog kratke dlake ne zahtevaju puno nege.

Omiljena rasa

Persijske mačke od davnina slove za omiljenu mačju rasu. To su najpopularnije rasne mace u Americi, dok su u Evropi persijanke po zastupljenosti ravnopravne s britankama ili mejn kun macama. Poznate „face“ svetskog šou-biznisa obožavaju da se slikaju s raskošnim persijskim macama i rado ih imaju za ljubimce. Pojavljivale su se u mnogim holivudskim filmovima i često slikale za modne editorijale u Vogu.

Brojevi

10-15 godina im je životni vek

3-6 kilograma su teške

Odgovoran odgajivač

Veoma je važno da onaj ko želi da nabavi persijsku macu svog budućeg ljubimca potraži kod odgovornog i stručnog odgajivača. Budući čupavi ljubimac mora da bude uredno vakcinisan, mora da ima negativan DNA test na PKD (genetska bolest bubrega) i validan rodovnik.