Ovi suplementi postaju hit u borbi protiv alergija

Dodao je da se sve češće koriste i suplementi na bazi kalcijuma, cinka i kvercetina i probiotski preparati.

Čizmić je navela da se u ovom periodu godine mnogi žale na kijanje u serijama, curenje iz nosa, zapušen nos, kao i svrab sluznice nosa, nepca, svrab očiju, kao i crvenilo očiju što su simptomi slični prehladi.

''U suštini razlika u odnosu na prehladu je što ne osećaju opštu malaksalost i povišenu temperaturu. Međutim, ovi simptomi mogu i da se komplikuju ukoliko se osoba sa alergijom prehladi ili ukoliko se ne leči na vreme", rekla je Čizmić za Tanjug.

Prema njenim rečima, sezona polenskih alergija počinje već krajem januara ili početkom februara, s obzirom na globalno otopljavane, i tada se javljaju prvi poleni drveća, tačnije leske.

Čizmić je navela da je trenutno aktuelan polen breze koji je visoko alergogen dok se krajem maja i početkom juna javljaju i poleni trava. 

"Prvo zatišje je negde na leto, a u drugoj polovini avgusta kreću da se javljaju i poleni korova, ambrozija na prvom mestu, i to može nekada da traje do kasno u jesen'', navela je Čizmić.

Aplikacije za praćenje alergija

Podsetila je da se putem različitih aplikacija može pratiti koncentracija polena, kao i vrsta polena što se, kako je rekla, meri na 25 mernih stanica u Srbiji, a osobe sa alergijama mogu da prate te podatke kako bi planirali svoje kretanje.

Na pitanje kada se alergije prvi put javljaju i šta treba uraditi ako se posumnja na alergiju, Čizmić je objasnila da bi se javila alergijska reakcija, osoba mora imati atopijsku konstituciju, odnosno urođenu sposobnost organizma da reaguje imunskim sistemom na materije kao što su alergeni, odnosno polen.

''Najčešće se to javlja već u ranom dobu, odnosno u detinjstvu, međutim, javljaju se i odrasle osobe koje ranije nisu imale simptome, a razlog je upravo pomeranje kalendarskog polena i veća koncentracija polena u vazduhu nego ranije. Njima se savetuje da se jave svom izabranom lekaru koji će ih dalje uputiti na određene analize'', kazala je Čizmić.

Govoreći o najefikasnijim načinima lečenja alergijskog rinitisa, pojasnila je da se terapijski deluje na visoku koncentraciju histamina, kao i na upalu i da se koriste intranazalni kortikosteroidi kako bi se postigla najbolja efikasnost terapije sa najmanjim nivoom nuspojava.

''To najčešće ide u kombinaciji sa antihistaminicima kojih imamo u više farmaceutskih oblika, i time je terapija potpuna'', kazala je Čizmić.

Elena Shishkina/Shutterstock

Prilagoditi terapiju

Kada je reč o primeni terapije kod dece, trudnica i starijih, navela je da su simptomi kod njih potpuno isti i da nije potrebno posebno prilagođavati terapiju, ali da je zbog većeg rizika od komplikacija, važno da se stanje tih pacijenata učestalije prati.

''Posebno bih naglasila trudnicama da ne čekaju. Postoje dovoljno bezbedne opcije koje možemo dati kada su u pitanju trudnice, a koje će smanjiti njihove simptome alergija i olakšati im da prebrode ovaj period cvetanja'', kazala je Čizmić.

Dodala je da postoje i nefarmakološke mere koje se mogu uključiti u lečenje, pre svega provetravanje prostorija u popodnevnim ili večernjim satima, kada su koncentracije alergena niže. 

Čizmić je kazala da osobe sa simptomima alergije mogu koristiti i slane sprejeve za nos koji će smanjiti koncentraciju alergena na mestu kontakta, konkretno na sluznici. 

''Postoje i suplementi koji, takođe, mogu da se koriste, recimo suplementi na bazi kalcijuma, cinka i kvercetina. Postoje i probiotske opcije koje smiruju imuni odgovor, da ne bude hiperreaktivni i samim tim se smanjuje i reakcija organizma, odnosno simptomi koji se javljaju'', pojasnila je Čizmić.