Apoteka za gluvoneme

Gluvoneme osobe koje žive u prestonici lekove mogu da podignu u objektu „Njegoš”, koji pripada Apotekama „Beograd”, i to bez bojazni da neće uspeti da objasne farmaceutima šta im zapravo treba. Upravnica ove apoteke mr Snežana Zeljković i mr Dragana Nikolić završile su Školu znakovnog jezika za komunikaciju sa gluvima, pa sada ne postoje prepreke da gluvonemima bez posrednika objasne kako se neki medikament koristi ili da im upute pokoji koristan savet.

– Obuku smo imali u junu prošle godine u banji Vrdnik. Naučili smo osnovne znakove i njihovo povezivanje. Osim nas dve, u školi su bili i lekari, pravnici, sociolozi, psiholozi... Pokazali smo da hoćemo da integrišemo gluvoneme, da su oni deo nas i da mogu svoja osnovna prava da ostvare bez simultanog prevoda. Znanje smo odmah primenili. Gluvoneme osobe su oduševljene što im kada dođu, uz pomoć znakova, poželimo dobar dan i pitamo ih kako možemo da pomognemo. Svaki znak koji se pokaže mora da se i izgovori, jer oni čitaju i sa naših usana – rekla je Zeljkovićeva.

Na ideju da zaposleni iz ove apoteke nauče znakovni govor koji koriste gluvoneme osobe došlo se zbog toga što je uočeno da je ovim osobama neophodno da od apotekara dobiju direktnu informaciju o tome kako lek moraju da koriste. Ankete o zadovoljstvu pacijenata zbog uvođenja ove novine pokazale su da su građani oduševljeni i da podržavaju farmaceute u nameri da se na ovaj način približe pacijentima koji su donedavno morali da dolaze u pratnji nekog ko je „prevodio” šta je potrebno gluvonemoj osobi.

Ova apoteka nekada je bila poznata po izradi kapi za oči, a danas je prepoznatljiva po tome što ima specifične, uvozne i skupe lekove. Snežana Zeljković kaže da izdaju lekove na takozvane Ce liste, koji su pod strogim nadzorom države.

– To su medikamenti za pacijente obolele od raka dojke, prostate, leukemije... Izdajemo i lekove za ljude sa transplantiranim organima. Dobro je što je naša koleginica mr Ana Stefanović sama završila jednu vrstu specijalizacije iz homeopatije pa može, budući da imamo sve lekove koji su registrovani, stručnije da objasni primenu i način njihovog delovanja – istakla je naša sagovornica.

Prema rečima mr Olivere Gordić, direktorke Apoteka „Beograd”, u pripremi je osmišljavanje projekta za specijalizovanu apoteku za pružanje farmaceutskih usluga za slabovide i pacijente sa oštećenim vidom i to u apoteci „Prvi maj” u Ulici kralja Milana.

– U planu je štampanje nalepnica sa Brajevom azbukom za prepoznavanje magistralno izrađenog leka, kao i uputstva za primenu terapije. Planira se i uspostavljanje govorne pošte, postavljanje zvona u apoteci i još nekoliko novina značajnih za pomoć slabovidim osobama – naglasila je Gordićeva.

U ovoj ustanovi kažu da su u okviru sprovođenja politike društvene odgovornosti, a prema standardima Evropske unije i Konvencije UN o pravima osobama sa invaliditetom, Apoteke „Beograd” dale pun doprinos u ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom na farmaceutsku zdravstvenu zaštitu.

Izvor: D. Davidov-Kesar, Politika.rs

Bogata istorija

Apoteka „Njegoš” potiče iz 1885. godine i kao sedma je otvorena u prestonici. Ranije se nalazila kod parka „Manjež”, a od 1942. godine smeštena je u Njegoševoj ulici 1. Koncesiju na korišćenje apoteke dobio je tadašnji ugledni Beograđanin Mihajlo Protić, a 1909. godine njegov sin mr Sima Protić preuzeo je rukovođenje objektom i doprineo razvoju dobre proizvođačke prakse. Te godine izbila je velika epidemija šarlaha, a on je iz Pariza nabavio serum i potpomogao sprečavanju širenja oboljenja. Uveo je magistralnu izradu preparata u apoteci i dobio zvanje dvorskog apotekara.

– Posle njegove smrti 1935. godine apoteku je kupio mr Ljubiša Jakovljević, gde je radio do 1948. godine, kada je zgrada nacionalizovana i postala društveno vlasništvo. Apoteka je u dugoj istoriji bila poznata pod različitim nazivima. Neki od njih su „Apoteka magistra Protića”, „Protićeva apoteka”, „Kod Svetog Save – magistar Sima Protić”... – naglasila je Snežana Zeljković.

Osim interesantnih murala, zidove apoteke krase i portreti Sime Protića, koji ima velike zasluge za razvijanje apotekarstva u Beogradu, kao i dr Jovana Tucakovića i dr Stevana Jakovljevića iz čije literature i naučnih radova i dan-danas uče budući farmaceuti.