Srpski naučnik iz SAD za B92.net: "Da možemo da stavljamo čipove u vakcine, živeli bismo 150 godina"

Kao neko kome su specijalnost pluća, možda je upravo otkrivanjem načina na koji kovid 19 deluje njegov tim pomogao u pronalasku bolje terapije za virus, dok uporedo vredno rade na tome da otkriju mehanizme kojima se ćelije raka brane od terapija.

Kako napredujete na putu da rak postane hronična bolest?

"Ono što je velika želja nas koji se bavimo proučavanjem tumora je da dođemo na taj nivo kada možemo da tretiramo maligna oboljenja kao što danas tretiramo bakterijske infekcije. Pre nego što su antibiotici postojali, ljudi su umirali od obične bakterijske infekcije. Danas zahvaljujući antibioticima mi to možemo zaista da držimo pod kontrolom. Brzinom kojom nauka ide sada ja se nadam za nekih 10 do 15 godina. Ono što znamo je da sve ćelije u svakom tom tumoru nisu iste i da, ako pravite terapiju za jedan deo tih ćelija, vi ne uništavate rak, čak mu možda možete i pomoći jer možda selektujete ćelije koje su gore, nego one koje su pre tu bile. U laboratoriji smo razvili tu novu metodu koja može da utvrdi koje proteine svaka ćelija ima i na osnovu toga šta ona radi, tako da možemo da razumemo različite mehanizme koje ćelije koriste da bi preživele različite vrste terapija. Ono što smo upravo uspeli da uradimo je da tretirajući rak u miševima i humanim ćelijskim kulturama, pokažemo određeni tip ćelija koji uspeva da preživi određene terapije za rak pluća i uspeli smo da definišemo zašto te ćelije uspeju da prežive. Uspeli smo da nađemo način da ih targetujemo. Smatram da smo korak bliže raku pluća ako uspemo da napravimo dobar tretman u predkliničkim i odemo u kliničke studije. Postoji još niz studija da se uradi da bi ovo došlo kao lek", kaže Marjanović za B92.net.

Koliko vam je to pomoglo da bolje razumete kovid 19?

"Ono što smo uspeli primenjujući metodu gledanja svake ćelije pojedinačno je da utvrdimo koje receptore, odnosno proteine za ulazak u organizam koristi korona i gde sve postoje ćelije koje imaju te 'brave' da bi virus ušao. Uvideli smo da nisu samo u nosu i plućima, već i na srcu, bubrezima, nervnom i gastro sistemu. To nam govori da virus korone može da uđe u sve te ćelije i napravi štetu. Vidimo da definitivno postoje efekti 'long covid-", odnosno, da postoje ljudi koji su preležali virus i da imaju posledice jer je korona ulazila, ne samo u pluća, već i na druga mesta i pravila probleme. Kod određenog broja ljudi se nakon ozdravljenja javljaju moždani, srčani udari, veće zgrušavanje krvi i neke slične posledice."

Foto: Depositphotos, Observer

Postoji li bojazan da ovaj virus mutira sa virusima koje prenose druge životinje?

"Svaki virus mutira. Mutacije su prirodan proces replikacije (umnožavanja) svakog organizma. Da li te mutacije ostanu u organizmu ili ne zavisi od velikog broja faktora. Generalno, primećujemo da oni ne mutiraju kao što to radi virus gripa gde svake godine treba nova vakcina. To ne znači da se za godinu-dve ne može desiti mutacija koja bi mogla da stvori probleme. Trenutno ne primećujemo da postoje velike mutacije koje bi poremetile kako tretiramo virus ili kako pravimo vakcinu. Međutim, Fajzerova i Modernina vakcina su mRNA vakcine, one su napravljene da se targetuje spajk protein, tzv. ključ na virusu kojim otključa bravu i uđe u ćeliju. Može da se desi da dođe do mutacije u spajk proteinu i da naš imuni odgovor to jednostavno više ne prepoznaje. Ali nismo do sada videli da je ovaj virus to pokazao."

Treba li da nas brine mutacija koja se pojavila u Velikoj Britaniji?

"Mutacija u UK, je u spajk proteinu. Ali bitno je naglasiti da ove obe vakcine (Fajzer i Moderna), iako indukuju pravljenje antitela protiv spajk proteina, napravljene su tako da naprave poliklonalnih antitela, što znači da će naš imuni sistem napraviti različita antitela protiv spajk proteina. Tako da čak i ako je jedno antitelo napravljeno protiv dela spajk proteina gde je mutacija, naš imuni sistem će napraviti još mnogo drugih. Tako da ova mutacija u spajk proteinu ne bi trebalo da nas brine za sada."

Foto: Depositphotos, Giambra

Koliko postojeće vakcine Fajzer i Biontek mogu da budu bezbedne s obzirom na vreme za koje su napravljene?

"Proizvodnja vakcine je počela pre nego što su završene kliničke studije za slučaj da te studije budu pozitivne. I ono što možemo da vidimo i kod Fajzera i kod Moderne je efikasnost veća od 90 odsto. Te dve vakcine su na isti način pravljene, ali su različite. Nijedna faza nije preskočena, određene faze kliničkih studija su bile paralelne. Pokazuju ogromnu efikasnost i urađene su na najvećem broju ispitanika, Fajzerova na 43.000, Modernina na 30.000 dobrovoljaca. Toliki broj ljudi i efikasnost pokazuju da su te vakcine veoma bezbedne i jako dobre u stvaranju imuniteta protiv korone. Osim toga, Fajzer i Moderna imaju samu po sebi bezbednu tehnologiju jer je mRNA tranzietni molekul koji ne može da se ugradi u genom i ne može da izazove tako velike posledice. Nema nikakve dodatke, samo mRNA molekul i lipidne nanočestice. mRNA tehnologija je nova za pravljenje vakcina, i vidimo da je imuni odgovor stvoren i to veoma efikasan, ali mi ne znamo nažalost koliko će taj imunitet dugo trajati.
Obično znamo da ako napravimo vrlo bezbednu vakcinu efikasnost nije toliko dobra, ali kada su izašli rezultati o efikanosti i na kom broju ljudi je rađeno, ja lično primio bih te dve vakcine."

Šta mislite o švedskom modelu ponašanja u pandemiji?

"Vidimo da je u prvom naletu i tokom leta vrlo dobro radio, ali sada više ne deluje da ti 'otvoreni lockdown-i' rade. Ne postoji jedan model da pokriva sve. Jedan način da se zaustavi virus je sticanje imuniteta krda kao što je Švedska uradila i da se nada da će doći do određenog nivoa imuniteta koji će biti dovoljan da se zaustavi širenje virusa. Drugi način je vakcinacija koja je mnogo bolje rešenje jer je više kontrolisana i znamo kakav imunitet to stvara i ljude koji su je dobili. Kod švedskog modela je bilo neophodno da prate kontakte i bila je potrebna izolacija onih ljudi koji su senzitivni, a ja ne znam koliko su oni to radili. Ubuduće u sličnim situacijama je potrebno praćenje kontakata i veoma dobro testiranje. Tako možemo da izolujemo one koji se zaraze i sprečimo širenje. Svaka država treba da uloži u to posle ovoga." Kažu da sezonski grip u Srbiji, praktično jenjava pod naletom korone. Kako je to moguće?

"Sa koronom je došlo do većeg pranja ruku, većeg socijalnog distanciranja i nošenja maski. Iako to ne rade svi, određeni broj ljudi to radi tako da preduzimanje tih mera smanjuje širenje virusa gripa i virusa prehlade. Drugi deo priče je to što znamo da je veći broj ljudi primio vakcinu protiv gripa nego pre. Treći deo priče je to što ljudi manje putuju. Virusi mogu da postoje u vazduhu i svuda, ali ako nema ljudi - njihovih domaćina pošto su oni oblagatorni paraziti, oni ne mogu da se prenose. Virus gripa se obično prenosi sa južne na severnu hemisferu tako što ljudi putuju iz jednog u drugi deo sveta. Ne mislim da ovo sve objašnjava. Možda ljudi manje prate virus gripa ili ne idu u bolnicu da se testiraju zbog korone. Postavlja se i pitanje da li korona može da zaštiti ljude od gripa... To što nema gripa je jedno jako kompleksno pitanje na koje još uvek nemamo definitivan odgovor."

Kada ćemo opet živeti normalno?

"Nadam se da ćemo zimu da preživimo sa vakcinacijom. Ako pretpostavimo da bi u većini država 50,60 odsto ljudi trebalo da dobije vakcinu do proleća, leta, tad bi mogli da počnemo da očekujemo neko vraćanje u normalnost, pogotovo što se leti ovaj virus inače manje širi", zaključuje mladi naučnik.