Kako da koristite kućnu apoteku?

Da li to činimo na pravi način i kakvo je njihovo dejstvo? Zaboravljamo li činjenicu da se radi o lekovima koji, iako se nalaze u slobodnoj prodaji, imaju jasno izražene indikacije, kontraindikacije i neželjena dejstva? Vodič koji vam nudimo daje odgovore na ova i druga pitanja u vezi sa samolečenjem.

Najčešće grupe OTC preparata

Lekovi protiv bolova

Lekovi koji umiruju glavobolje, bolove u mišićima i snižavaju povišenu telesnu temperaturu različiti su po svom sastavu i načinu delovanja. Zbog toga nije sve jedno za kojim od njih posežemo kada osetimo neku od navedenih tegoba.

Aspirin i lekovi za snižavanje temperature (nesteroidni antiinflamatorni lekovi, NSAIL) umiruju bolove zahvaljujući svojstvu blokiranja proizvodnje prostaglandina, prirodne telesne hemikalije koja iritira nervne završetke, izazivajući time bol u određenim zonama. U ovu grupu medikamenata spadaju aspirin, ibuprufen, naproksen, ketoprofen i acetaminofen.

Antihistaminici

Njihovo je svojstvo blokiranje receptora koji izazivaju alergijske reakcije, kijanje, kašljanje i proizvodnju sluzi u sinusima i bronhijama. U ove lekove spadaju difenhidramini, bromfeniramini i hlorfeniramini.

Dekongestivi

U slučaju krvarenja iz nosa lekovi iz ove grupe imaju svojstvo da sužavaju površinske krvne sudove u nosnoj duplji, čime se zaustavlja krvarenje. Koriste se u vidu kapi, a najčešće je reč o pseudoefedrinu.

Lekovi za ublažavanje kašlja

Postoje dve vrste ovih lekova: antitusici i ekspektoransi. Prvi blokiraju refleks kašlja, odnosno umiruju kašljanje, a drugi stimulišu kašljanje da bi se lakše izbacila sluz iz respiratornog trakta.

Čitajte deklaracije!

Veoma je važno da prilikom kupovine leka obratimo pažnju na sve podatke koji se nalaze u deklaraciji, da bi smo saznali kakvo mu je dejstvo i propratni efekti, jer ni jedan lek nije potpuno bezopasan i bez mogućih neželjenih posledica. Standardizivane deklaracije sadrže sledeće informacije:

Aktivni sastojci: to su hemijske komponente leka koje deluju na sipmtome koje osećamo. Nekada to može biti samo jedan sastojak, nekada više njih.

Način korišćenja: u tom odeljku su pobrojani simptomi na koje lek deluje.

Doziranje: reč je o uputstvu koliko je dnevno optimalno konzumirati lek i u kojim vremenskim intervalima.

Neaktivni sastojci: reč je o hemijskim supstancama u leku koje ne utiču direktno na simptome, ali mogu izazvati alergije na lek.

Upozorenje: sadrži moguće neželjene efekte medikamenta, listu oboljenja i drugih lekova zbog kojih ga nije poželjno koristiti, namirnice koje usporavaju ili povećavaju njegovo dejstvo, kao i upozorenje da li utiče na radne sposobnosti.

Druge informacije: uglavnom se tiču načina čuvanja leka kada se otvori i roka njegovog trajanja.

Maksimum učinka – minimum rizika

Lekovi koje kupujemo bez lekarskog recepta mogu nam pomoći, ali i odmoći ako ih ne koristimo na pravi način – shodno simptimima, u preporučenim dozama i intervalima konzumiranja.

Budući da nismo uvek u mogućnosti da sami dijagnostikujemo simptome koje osećamo, ili više združenih simptoma, najbolje je da se pre kupovine leka posavetujemo sa lekarom ili farmaceutom. To je neophodno učiniti ako već koristimo i neke druge lekove, jer kombinacija medikamenata može napraviti više štete nego koristi.

Savet je poželjan i iz drugih razloga. Pojedine namirnice povećavaju ili umanjuju dejstvo leka (bitno zbog doziranja) ili usporavaju ili ubrzavaju metabolizam njegovih aktivnih supstanci (bitno zbog intervala konzumiranja). Takođe, neki od navedenih lekova čine kožu osetljivijom, pa je poželjan oprez prilikom izlaganja suncu, a neretko kod osetljivih osoba i dece ovi lekovi mogu izazvati stomačne probleme.

Lekove koji se kupuju bez recepta treba tretirati kao i one koje je receptom preporučio lekar. To znači:

-pažljivo pročitati sve informacija iz deklaracije;

-konzumirati lek onako kako je to preporučio proizvođač, ali i konsultovani lekar ili farmaceut;

-ne kombinovati na svoju ruku lekove, već se posavetovati sa stručnom osobom;

-koristiti lek onoliko dugo koliko je preporučeno, ne prekidati terapiju pre toga, ali je i ne produžavati, ili samoinicijativno menjati medikamentnu terapiju;

-lekove treba progutati cele, samo izuzetno tablete ili kapsule se smeju zubima skrckati i progutati, što će lekar ili farmaceut i naglasiti. Ovo je izuzetno važno, jer pravo dejstvo lekovi ispoljavaju najčešće tokom razlaganja u digestivnom traktu.

Potencijalni neželjeni efekti

Lekovi koje sami nabavljamo imaju potencijalno male rizike po zdravlje odraslih, što nije slučaj kada su u pitanju deca i starije osobe koje koriste i druge lekove.

Aspirin i lekovi iz ove grupe najčešće izazivaju stomačne probleme. To može biti mučnina i krvarenje, karakteristično za starije osobe. Ono je najčešće je posledica konzuimiranja veće doze leka nego što je preporučljivo, ili njegovo korišćenje u dužem vremenskom periodu od onog optimalnog. Ovi lekovi, takođe, mogu uticati i na povećanje krvnog pritiska, pogotovo ako se koriste uporedno sa drugom terapijom za regulaciju krvnog pritiska. Visoke doze aspirina rizične su da osobe sa obolelom jetrom, juvenilnim artritisom i reumatskom groznicom.

Acitaminofen je zdrastveno bezbedan lek za većinu korisnika, ali ako se koristi duži vremenski period, istovremeno uz i lekove koji u sebi sadrže kafein ili kodein, može izazvati oštećenje bubrega.

Antihistaminici imaju sedativno dejstvo, što usporava motoriku tela, remeti koncentraciju i pažnju, pa treba biti oprezan tokom vožnje, rada – posebno ako je on vezan za mašine, i hodanja. Dodatni neželjeni efekat su suva usta i oči.

Dekongestanti mogu izazvati nervozu, neraspoloženje, nesanicu, gubitak apetita, otežano izmokravanje, povećanje krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi i blage srčane smetnje.

Lekovi protiv kašlja u sebi sadrže kodein, koji može da uzrokuje kratkotrajnu mučninu, sedaciju (pospanost) i zatvor. Neki od ovih preparata (pretežno oni na bazi dekstrometorfana) mogu da izazovu konfuziju, uznemirenost, nervozu.

Interakcija lekova nije zanemarljiv faktor rizika od mogućih neželjenih efekata. Metabolizam svakog leka je drugačiji, a kombinacija više lekova menja njihovu razgradnju, time i očekivani učinak. Ako se lekovi piju i kombinuju bez konsultacije sa lekarom ili farmaceutom, zdravstveno stanje se može pogoršati, umesto da se povoljša.

Alkohol se ne preporučuje tokom terapije bilo kojih lekova, pa ni onih koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta. Ukoliko se ovo pravilo ne poštuje, kombinacija aktivnih sastojaka leka i alkohola može izazvati brojne smetnje, pre svih krvarenje iz probavnog trakta.

Rizične grupe

Deca: ako se koriste prema uputstvu i savetu lekara ili farmaceuta, lekovi kupljeni bez recepta nisu posebno rizični za mališane. Ono o čemu valja voditi računa je da metabolizam dece funkcioniše drugačije nego kod odraslih, pa je neophodno da roditelji dobro pročitaju sve informacije o leku. U deklaraciji su striktno navedene doze leka u zavisnosti od uzrasta deteta, poželjni intervali konzumiranja i mogući neželjeni efekti. Uz to, postoje i neka opšta pravila kojih se valja pridržavati:

-acetaminofen (Paracetamol) dobar je izbor za umirivanje bolova;

-ibuprofen se ne sme davati deci mlađoj od 6 meseci;

-aspirin se ne sme davati mlađima od 18 godina zbog rizika od Rejevog sindroma (krvarenje)

-dekongestanti, lekovi protiv kašlja i prehlade nisu preporučljivi za mlađe od dve godine zbog povećanog rizika od neželjenih efekata.

Starije osobe: po pravilu godinama koriste lekove za hronična oboljenja i smetnje, pa najveća opasnost vreba od kombinacije lekova i njihovog poremećenog metabolizma u organizmu (idiosinkrazija). Zbog toga i za starije osobe važi pravilo da se svakako posavetuju sa lekarom pre nego što kupe lek za ublažavanje smetnji koje trenutno osećaju. Potencijalna opasnost od korićenja ovih lekova je krvarenje iz gastrointestinalnog trakta. Pojedini lekovi imaju i neka specifična neželjena dejstva:

-pseudoefedrini (dekongestanti) mogu izazvati smetnje u urinarnom traktu i uticati na povećanje krvnog, kao i očnog pritiska koji, ako potraje, može izazvati glaukom. Lekovi iz ove grupe nisu kompatibilni sa beta-blokatorima, antidepresivima, insulinom i drugim medikamentima za snižavanje nivoa šećera u krvi.

Trudnice i žene koje doje:

-acetaminofen se smatra bezbednim lekom protiv bolova tokom trudnoće;

-aspirin nije poželjno koristiti u trudnoći. Iako je rizik mali, on ipak može oštetiti plod i izazvati probleme tokom porođaja;

-acetaminofen i ibuprofen bezbedni su lekovi protiv bolova kod dojilja;

-aspirin u periodu dojenja treba izbegavati, jer se njegovi sastojci nalaze i u mleku, što može izazvati osip i probleme sa vidom kod dojenčadi;

-antihistaminike takođe treba izbegavati, pogotovo njihovo duže uzimanje. Sastojci iz ovih lekova dospevaju i u majčino mleko, a od njih beba može biti razdražljiva, plačljiva i poremećenog sna. Ovi lekovi mogu uticati i na smanjenje lučenja mleka u dojkama.