Obrezivanje - potreba ili estetika?

Cirkumcizija izaziva brojne predrasude ali i nesporazume među kulturama koje ovakvu praksu nemaju, dok se u nekima podrazumeva.
Razlozi su uglavnom verski i medicinski. Medicinski razlog je stanje fimoze, odnosno suženje kožice koja prekriva glans penisa. Prema rečima dr Vlastimira Ilića, specijaliste urologije iz KBC-a „Dr Dragiša Mišović“, suženje je najčešće urođeno ili izazvano bolestima kao što je dijabetes.

„Rešavanje fimoze je isključivo operativno i to obrezivanjem ili presecanjem samo kožnog prstena da bi se moglo izvršiti prevlačenje kožice preko glansa penisa“, kaže dr Ilić.

Iako se u nekim kulturama obrezivanje smatra imperativom modernog doba, kao što je slučaj u SAD-u gde je 60 odsto muškaraca obrezano prema novijem istraživanju, dr Ilić kaže da su kod nas ovakvi poduhvati uglavnom medicinski opravdani.
Da je procedura postala rutinska, govori i podatak da se može vršiti i u lokalnoj anesteziji.

Zablude i pogrešni zaključci (i tabu) se jave kada se spomene seksualna moć obrezanih muškaraca. Naime, ne postoje nikakve smetnje u samom seksualnom činu, već je iskustvo pokazalo da je odnos duži jer je osetljivost glansa umanjena što mnogi smatraju i prednošću.

Dobre strane obrezivanja su i higijenski faktori, ali i faktor rizika kod parova od oboljevanja od raka grlića materice. „Olakšano je održavanje higijene lokalnog predela, a smatra se i da je incidenca oboljevanja od karcinoma grlića materice veća u brakovima u kojima muškarac nije obrezan.”
Na Univerzitetu u Versaju je vršeno istraživanje koje je potvrdilo spekulacije da obrezani muškarci ne prenose virus koji izaziva ovu vrstu raka. Naime, pošto im je odstranjena kožica, mesto na kome se obično skupljaju virusi i bakterije ne postoje pa su i manje šanse da ih prenesu partnerki.

Iskustvo opravdava zasecanje kožice iz medicinskih razloga jer je u slučaju fimoze, seksualni čin bio gotovo nemoguć. „Imao sam veoma bolne seksualne odnose a u nekim slučajevima se pojavljivalo i krvarenje. Kada mi je ustanovljena fimoza, lekar mi je preporučio obrezivanje, što mi se nije činilo pogrešno, budući da mi je i masturbacija bila otežana“, govori N.N. (32).

„Nakon operacije koja je obavljena u lokalnoj anesteziji, uz bol i obilno krvarenje, nisam smeo da imam odnose 2 do 4 nedelje. Ostao mi je mali ožiljak koji je nestao u tom periodu. Sada nemam nikakvih problema, ali ne bih ponovo prošao kroz operaciju.“

Iako ovaj slučaj potvrđuje neophodnost prolaženja kroz bolnu proceduru, sve se više javljaju osobe koje žele iz estetskih razloga da se obrežu. Kako je u SAD-u više strano to što se neki ne obrežu u najranijem detinjstvu (najčešće 8. dana po rođenju, preuzeto iz religijskih tradicija), oni čiji roditelji nisu želeli da obrežu svoje dečake to rade u kasnijim godinama života uz opravdanje da „lepše izgleda“. Koliko je potrebno sakaćenje (kako ga pogrdno nazivaju protivnici) da bi se promenio samo izgled penisa, najbolje znaju klinike koje su ovu proceduru svrstale u estetsku hirurgiju.

Druga strana medalje je ona koja ovaj invazivni proces koristi kao vrstu kontrole ili manipulacije stanovništvom.

„Sve te intervencije služe kao uvođenje u kulturu. Beba je rođena kao prirodno biće, a onda se nad njom interveniše da bi se privela kulturi čime dobija jasnu, fizičku oznaku pripadanja. Ali ovakvo obrezivanje, koje je kod nas najpoznatije (Jevreji, muslimani) je samo deo kompleksa intervencija nad polnim organima koje se vrše naokolo i pokazuju da je za kulturu kontrolisanje polnosti ključna stvar.

Ovo ne važi samo za našu (hrišćansku) koja to radi na druge - manje očigledne načine, nego i za razne primitivne kulture koje su tu stvar radili mnogo očiglednije“, kaže dr Ljiljana Gavrilović, antropolog i viši stručni saradnik na Etnografskom institutu SANU.

Kontrolisanje polnosti i pozicioniranje u društvu se širi kod Jevreja i muslimana koji su zadržali ovakvu tradiciju, dok su druge kulture koje su se ovim bavile u tom smislu davno prestale da postoje.

„Održala se klitorektomija – odstranjivanje klitorisa kod devojčica (delimično ili u potpunosti) u nekim delovima Afrike, nezavisno od toga da li su predeli muslimanski ili ne“, završava dr Gavrilović.

U zemljama gde je ovo običaj, protivnici su samo roditelji koji smatraju da dečak treba sam da odluči da li želi da bude obrezan kada se upozna sa razlozima i posledicama. U nekim državama SAD-a je postalo neprihvatljivo da imate neobrezani penis jer se smatra nehigijenskim. Istraživanja su pokazala da se kod obrezanih ređe javlja HPV (humani papiloma virus), pa se preporučuje u krajevima zahvaćenim epidemijom a stanovništvo se ohrabruje na ovu proceduru.

Iako razlog još uvek nije sasvim poznat nauci, smatra se da je obrezani penis manje sklon povredama i oštećenjima u toku seksualnog odnosa, pa su i izgledi za infekciju manji.

Česti problemi koji se javljaju kod mladića u Srbiji koji su obrezani je nesigurnost u izgled i seksualne performanse, jer se stvara utisak da društvo još uvek nije spremno da prihvati obrezivanje i postavi ga kao standard. Sa druge strane, mladići se plaše reakcije svojih partnerki i toga da li bi razumele razloge i da li bi to uticalo na tok odnosa.

„Nakon operacije sam bio nesiguran i izbegavao sam nove partnerke, a znam da to rade skoro svi muškarci koji se u odraslom dobu suoče sa fimozom i odluče na obrezivanje. Pomislio sam i da sam osakaćen za ceo život, ali se pokazalo da nisam u pravu. Nisam imao nijednu infekciju niti bilo koji problem te prirode, a seksualni učinak je bolji nego pre“, završava N.N.

Obrezivanje ne sme da bude tabu jer ako je iz medicinskih razloga i preko potrebno, nikakve predrasude ne bi trebalo da vas spreče da budete zdravi. Iz estetskih razloga, možda zvuči suludo, ali zar to ne radimo sa nosevima, grudima i usnama? Interesantno je posmatrati iz verskog ugla – ako nije obrezan u najranijem detinjstvu, da li osoba koja se obreže sa 36 godina tek tada postaje muškarac?

Foto: Danilo Rizzuti / photostock / Freedigitalphotos.net