Istinita priča u seriji: Šta biste uradili kada bi vam osoba koju volite priznala da je ubila čoveka? VIDEO

Trodelna serija reditelja Džoša Alota, koja je na striming servis stigla 29. aprila, donosi neverovatnu istinitu priču o Kerolajn Muirhed, ženi koja je otkrila mračnu tajnu muškarca za koga je umalo bila spremna da se uda. Serija sadrži ekskluzivne intervjue sa Kerolajn, njenim prijateljima i porodicom, kao i advokatima i istražiteljima uključenim u slučaj, piše Netflix Tudum.

"Istražujemo moralnu dilemu u srcu ove priče", izjavio je Alot.

"Da li odlučujete da zadržite tajnu i živite sa posledicama ili da je otkrijete i uništite osobu koju volite?", upitao je.

Serija "Should I Marry a Murderer" se trenutno nalazi na prvom mestu Netfliksove liste najgledanijih naslova.

Ljubav preko Tindera i brze veridbe

Priča počinje početkom pandemije 2020. godine. Dr Kerolajn Muirhed, 32-godišnja forenzička patologinja iz Glazgova, oporavljala se od nasilne veze. U potrazi za novim početkom, na Tinderu je upoznala naizgled idealnog neženju, 31-godišnjeg lovca Aleksandera "Sendija" Mekelara, prenosi Time.

Nakon prvog sastanka u škotskom visoravni u oktobru 2020, veza se razvijala neverovatnom brzinom. "Zamislite da se zaljubite u nekoga ko vas je učinio prihvaćenom, željenom, celovitom i voljenom", kaže Keroljan u seriji.

Samo nekoliko meseci kasnije, Sendi ju je zaprosio, a ona je, uprkos zabrinutosti prijatelja i porodice, radosno pristala.

Kobno priznanje

Uoči venčanja, Kerolajn je od verenika tražila potpunu iskrenost.

"Ako ćemo se venčati, moraš mi reći sve na šta si ponosan, ali i sve na šta nisi", rekla mu je.

Taj zahtev doveo je do šokantnog priznanja. Krajem novembra 2020, dok je pored njih prolazio policijski automobil, Sendi je doživeo napad panike i počeo da plače.

Priznao joj je da je tri godine ranije, 29. septembra 2017, vozeći u pijanom stanju udario i usmrtio biciklistu. U panici, on i njegov brat blizanac Robert, koji je bio sa njim u automobilu, zakopali su telo na svom imanju.

"Bila sam u šoku, skoro ukočena. Čovek sa kojim sam mislila da ću provesti ostatak života upravo mi je rekao da je ubica", priseća se Kerolajn.

Credit: Andrew Milligan / PA Images / Profimedia

Žrtva Toni Parsons

Žrtva je bio Toni Parsons (63), bivši oficir Kraljevske mornarice i deda, koji je vozio dobrotvornu biciklističku turu dugu 100 milja kako bi proslavio pobedu nad rakom prostate, javlja BBC.

Te kišne noći 29. septembra 2017, nakon kratkog odmora u hotelu Bridge of Orchy, Parsons je nastavio put. Na putu A82 na njega je naleteo pijani Sendi Mekelar. Umesto da pozovu pomoć, braća su teško povređenog Parsonsa ostavila da umre.

Zataškavanje zločina

Nakon nesreće, braća su se vratila, uzela njegovo telo i bicikl i sakrila ih na imanju. Telo su zakopali u jamu za životinjske leševe, a bicikl sakrili iza vodopada, gde nikada nije pronađen.

Uništili su dokaze, uključujući njegov telefon i novčanik, a oštećeni automobil su popravili tvrdeći da su udarili jelena. Nestanak Parsonsa pokrenuo je veliku potragu, ali njegovo telo nije pronađeno tri godine — sve dok Kerolajn nije saznala istinu.

Tajna saradnja sa policijom

Nakon Sendijevog priznanja, Kerolajn se našla u nezamislivoj situaciji.

"Bila sam na privatnom imanju sa čovekom koji je upravo priznao ubistvo. Plašila sam se da odem", rekla je.

Počela je tajno da sarađuje sa policijom, označila mesto groba i snimala razgovore braće. Na kraju je slučaj prijavila policiji, nakon čega je usledila istraga.

Suđenje i presuda

Telo Toni Parsonsa pronađeno je u januaru 2021. zahvaljujući njenoj dojavi. Braća Mekelar su kasnije optužena.

U julu 2023, Sendi Mekelar je priznao krivicu i osuđen je na 12 godina zatvora, dok je njegov brat Robert dobio 5 godina i 3 meseca zbog ometanja pravde.

Život posle traume

Nakon svega, Kerolajn Muirhed se preselila na more, prestala da pije i počela da obnavlja svoj život. Danas je u novoj, stabilnoj vezi.

"Tek sada sam dovoljno snažna da ispričam svoju priču. Nadam se da će ovo otvoriti iskren razgovor o zaštiti žrtava i svedoka", rekla je.

"Snimanje dokumentarca značilo je ponovno proživljavanje najmračnijih trenutaka, ali je bilo i oslobađajuće. Prvi put posle nekoliko godina imam nadu za budućnost", dodala je Kerolajn.