Manopauza - muškarci čuvajte se!

Zahvaljujući jednoj sasvim novoj medicinskoj disciplini poznatoj kao „ejdžing medicina“ (od engleskog ‘ageing’ što znači starenje), termin andropauza postao je priznat pre jedne decenije. On podrazumeva opadanje nivoa polnog hormona testosterona u organizmu, a donja starosna granica za ovu prirodnu pojavu je veoma niska i počinje već u tridesetoj godini života.

„U ovoj fazi, smanjenje količine testosterona nije toliko značajno za normalno funkcionisanje. Ali, posle pedesete godine, zbog broja funkcija koje taj hormon pruža muškom organizmu, dolazi do ispoljavanja promena u ponašanju muškarca, u njegovim osećajima. Javlja se depresija, erektilna disfunkcija, neinteresovanost za seksualne odnose, nezainteresovanost za posao, uz ostale organske probleme kao što je hipertenzija“, objašnjava urolog Dečje klinike u Tiršovoj - dr Miroslav Đorđević.

Svaki zdrav čovek ima otprilike isti broj takozvanih Lejdigovih ćelija koje su zadužene za proizvodnju testosterona. Vremenom one odumiru, pa se i količina tog hormona smanjuje u telu muškarca. Endokrinolozi tu pojavu nazivaju hipogonodizam.

Međutim, pojam andropauze je dosta širi od pojma hipogonodizma jer podrazumeva veliki broj simtoma koji se odražavaju na sve aspekte života - fizičke, psihološke, međuljudske, socijalne, seksualne i duhovne. Zato se andropauza često naziva i „krizom srednjih godina“.

„Kriza srednjih godina je više psihološki nego biološki fenomen. To ne znači da muškarac u krizi srednjih godina ne može da ima neke simptome andropauze, ali im teže pada suočavanje sa znacima starenja, životnim ograničenjima, mnogima i sa počecima hroničnih bolesti. Nije svakom lako da se suoči sa starenjem, a još je teže da se suoči sa bolešću“, objašnjava dr Dušica Marković psihijatar-seksolog Klinike za psihijatriju KBC „Dr Dragiša Mišović“.

Razlike između menopauze i andropauze

Menopauza je potpuni nestanak reproduktivne sposobnosti kod žena i ogleda se u trajnom izostanku menstrualnih ciklusa, obično naglo. Andropauza predstavlja dug vremenski period u kom se količina testosterona postepeno smanjuje. Iz tog razloga, muški reproduktivni sistem ne prestaje trenutno sa svojom funkcijom, ali se njegova moć smanjuje oko jedan odsto godišnje već nakon tridesete godine života.

„Efekat je mnogo sporiji nego kod žena. One brzo gube sposobnost oplodnje, a muška ćelija i dalje zadržava taj potencijal. Kod žena postoji mnogo veći broj nus pojava, kvalitet života i opasnosti ako krenu na supstitivnu terapiju estrogenima. Čini mi se da je mnogo lakše kontrolisati muškarca i pomoći mu“, smatra dr Đorđević.

Međutim, delom zbog postepenosti gubitka reproduktivne funkcije, a delom zbog loše informisanosti društva o problemima sredovečnih muškaraca, ljudi u andropauzi se sa prvim simptomima zatvaraju u sebe.

Izostanak seksualnih odnosa zbog erektilne disfunkcije utiče i na nedostatak samopouzdanja, pa muškarci izbegavaju stvari koje su ih ranije činili srećnim i padaju u depresiju. Od krucijalne važnosti je da se muškarac suoči sa ovim problemima.

Zašto je važno suočiti se?

Zahvaljujući napretku medicine, moguće je primati supstitutivnu terapiju koja može znatno poboljšati stanje osobe koja se nalazi u periodu andropauze.

„Obično se muškarci javljaju zbog erektilnih problema, ali andropauza ne utiče zapravo na tu funkciju. Testosteron podstiče želju za seksualnim odnosom, a kad nestane želje nastaju i problemi u seksualnom životu. Testosteron je bitan hormon i mi dajemo supstitutivnu terapiju, jer moramo da ga nadoknadimo. Sada postoji veliki broj preparata, u vidu injekcija, koja su se ranije davala svake nedelje, a danas najsavremeniji preparati jednom u tri meseca. Postoje čak i gelovi koji se nanose na deo kože, a aktivna supstanca koju sadrže bude dovoljna da se nivo testosterona održi“, objašnjava dr Đorđević.

Suočavanje sa andropauzom je bitno i zbog toga što lečenje „na svoju ruku“ na primer erektilne disfunkcije pre prethodne konsultacije sa lekarom može biti vrlo opasno. Vijagra kojoj muškarci često pribegavaju zbog seksualne nemoći, ne može pomoći svima, a njena upotreba nije ni potpuno bezbedna.

„Svaki vid terapije može da dovede do neželjenih dejstava jer je testosteron jako bitan i odgovoran za razvijanje vrlo opakih bolesti kod muškaraca, pre svega karcinoma prostate zato je veoma važno da lekari nastave da prate pacijenta kako bi sprečili neke neželjene pojave“, upozorava dr Đorđević.

Takođe, menjanje životnih navika je, ako ne obavezno, bar poželjno u periodu andropauze. Naučno je utvrđeno da njen početak i intenzitet zavise i od spoljnih faktora. Neke vrste lekova, stres, loša ishrana, stalna konzumacija alkohola, bolest, nedostatak sna ili ozbiljna operacija mogu biti okidač za početak tog stanja, pa se simptomi mogu pojaviti i pre tridesete godine. I suprotno: izbegavanje rizika može značajno poboljšati kvalitet života.