Istraživanje otkriva: Geni su krivi što volimo da jedemo prženo, masno ili slatko

Ako volite da jedete bananu ili popijete čašu crnog vina, to možda ima veze sa vašim genima, više nego što mislite. Već znamo da su naše sklonosti prema hrani ukorenjene u našoj kulturi. Na primer, jedno istraživanje je pokazalo da kulturološke razlike utiču na to koliko ljudi uživaju u izgledu, mirisu, ukusu i teksturi različite hrane. Sada, novi podaci objavljeni u časopisu Nature Communications sugerišu da bi naša genetika mogla imati veliki uticaj na hranu koju volimo i ne volimo, piše Very Well Health.

Čini se da oko 500 gena direktno utiče na ishranu ljudi, prema istraživanju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Koloradu, koje je analiziralo zdravstvene, socijalne i ekonomske podatke ljudi iz Britanske Biobanke, baze podataka od više od 500.000 ljudi.

Oni su zaključili da izgleda da postoji 300 gena "direktno povezanih" sa konzumacijom određene hrane i skoro 200 gena povezanih sa navikama u ishrani oko grupe hrane kao što su riba ili voće.

"Neki od gena koje smo identifikovali povezani su sa senzornim putevima – uključujući one za ukus, miris i teksturu – i mogu takođe povećati odgovor na nagradu u mozgu“, rekla je Džoan Kol sa Univerziteta Kolorado, koja će predstaviti nalazi na godišnjoj konferenciji Američkog društva za ishranu u Bostonu.

"Pošto genetika igra mnogo manju ulogu u uticaju na unos hrane od svih faktora životne sredine, moramo da proučavamo stotine hiljada pojedinaca da bismo otkrili genetske uticaje među faktorima životne sredine“, rekao je Kol.

Otkriće veza između gena i vrsta hrane moglo bi na kraju pomoći u dizajniranju dijeta i programa mršavljenja. Mogući sledeći korak, prema naučnicima, jeste da se otkrije "da li genetski profil osobe može da omogući prilagođavanje profila ukusa ishrane dizajnirane za gubitak težine i na taj način poboljša pridržavanje ishrane“.