Proširene vene nogu

Oboljenja vena spadaju u grupu najmasovnijih oboljenja čovečanstva. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 30 odsto populacije pati zbog različitih problema sa venama. Vene su krvni sudovi koji vraćaju krv iz kapilara ka srcu (znači, u obrnutom smeru u odnosu na arterije). Venski sistem kod čoveka se sastoji iz površnih i dubokih vena, koje su spojene sistemom spojnih vena. Kada se govori o proširenim venama misli se upravo na površne vene, koje se nalaze ispod same kože.

Proširene (varikozne) vene, sa udruženim simptomima i komplikacijama, čine najčešće oboljenje krvnih sudova nogu. Sam termin "varikozan" potiče od Latina i doslovno preveden znači: "proširen". Ovaj termin označava proširenu, izvijuganu i izduženu venu. I, mada se proširene vene mogu pojaviti bilo gde u venskom sistemu čoveka, daleko su najčešće u donjim ekstremitetima.

Proširenja mogu biti različite veličine - od malih mrežastih promena do velikih izbočenih vena koje mogu biti u jednoj ograničenoj zoni ili, pak, zahvatiti čitav venski sistem. Za ovo oboljenje se zna vrlo dugo (još mnogo pre Hipokrata), ali je prvi tačan opis kliničke slike proširenih vena nogu dao Hipokrat, koji je predložio i metode lečenja.

Proširene vene su oboljenje, koje je izazvano nedovoljno poznatim faktorima. Češće je kod žena (i to češće kod višerotki, kod gojaznih, kod onih u čijoj porodici je već bilo ovakvog oboljenja, kod onih koje koriste oralna kontraceptivna sredstva, kao i kod nedovoljne fizičke aktivnosti). Ovo oboljenje je znatno češće u razvijenim zemljama što se dovodi u vezu sa unošenjem hrane sa malo ostataka.

Suštinski gledano, izgleda da su venska oboljenja posledica nedovoljno usavršenih evolucionih procesa uspravljanja čoveka na dve noge. Većina bolesnika sa venskim oboljenjima nedovoljno shvata ozbiljnost svog stanja. Značajna učestalost venskih oboljenja (70 odsto svih oboljenja krvnih sudova kod čoveka čine upravo bolesti vena), nepravilno lečenje i loši rezultati doprinose značajnoj pojavi invaliditeta, čestih odsustvovanja sa posla i nemogućnosti obavljanja pojedinih profesija, posebno onih koje zahtevaju dugotrajno stajanje. U osnovi svih venskih oboljenja nalazi se oštećenje njihovih zalistaka (valvula) ili poremećaj protoka zbog ugruška-venska tromboza.

Klinička slika proširenih vena podrazumeva proširene i izvijugane vene na nogama, obično obostrano. Pritom, subjektivni simptomi kao što su bolovi, zamor, težina u listovima ili otok mogu, ali i ne moraju postojati. Karakteristično je da simptomi prestaju kada se noga podigne iznad nivoa kuka. Može postojati tamna prebojenost kože stopala i potkolenice.

Dijagnoza se postavlja jednostavno. Anamneza, inspekcija (posmatranje), palpacija (pregled pipanjem), funkcionalni testovi, koji ne zahtevaju posebnu opremu nego znanje i iskustvo lekara, a i ultrazvučna ispitivanja (Doppler i Dupleks sken).

U lečenju proširenih vena koriste se operativne i neoperativne metode. Uopšte uzev, hirurško odstranjenje obolelih vena je definitivno lečenje zato što su rezultati odlični, s tim da pre započetog lečenja hirurg mora da ispita funkcionalni status dubokih vena i zalistaka vena spojnica. U tom cilju se radi ultrazvučni Dupleks sken venskog sistema nogu, koji je u rukama obučenog i iskusnog sonografiste odlična alatka kojom se potpuno bezbolno isključuje tromboza dubokih vena.

Idealni pacijent za operativno lečenje je onaj sa oboljenjem samo površnih vena (zdrave duboke i vene spojnice). Pogodan je i pacijent sa zdravim dubokim venama a oštećenim spojnicama.

Neoperativno lečenje, takođe, ima svoje mesto. Rezervisano je za pacijente kod kojih postoje minimalna proširenja, zatim za one kod kojih postoje kontraindikacije za operaciju ili kod onih kod kojih postoji istovremeno oboljenje i površnih i dubokih vena. Neoperativno lečenje podrazumeva elastične bandaže, korišćenje specijalnih elastičnih čarapa (i to ne bilo kakvih, nego tačno propisanih od nadležnog hirurga - određen stepen pritiska i tačne mere obima i dužine nogu), povremeno podizanje nogu iznad nivoa kuka, vežbe za mišiće nogu, izbegavanje stajanja.Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti problemu bolesti vena u trudnoći, o čemu će biti reči u nekom od narednih brojeva.

Generalna preporuka lekara pacijentima sa proširenim venama: Javite se lekaru na vreme. Preventivna medicina je najefikasnija i najjevtinija medicina. Zapamtite da ne postoji čarobno sredstvo, koje će brzo i lako rešiti vaš problem. A, sa druge strane, teško da postoji neka druga bolest kod koje sam pacijent može više da učestvuje kako u pripremi lečenja tako i da pomogne lekaru u lečenju svoje bolesti.

U PRAVI ČAS

Praktične mere samopomoći za prevenciju i lečenje venskih oboljenja:

. Izbegavanja dugog stajanja

. Podizanje podnožja kreveta za oko 15 santimetara

. Dovoljna fizička aktivnost (plivanje, brza šetnja)

. Elastični zavoji ili elastične čarape za one sa proširenim venama

. Smanjenje telesne težine

. Izbegavanje izlaganja nogu uslovima povišene temperature (sunčanje, sauna, kupanje u vrućoj vodi)

. Hidromasaža nogu (tuširanje naizmenično hladnom i toplom vodom, od stopala prema preponama)