Pravo poreklo HIV virusa: Šta su naučnici do sada otkrili?

Žak Pepin decenijama se bavi poreklom HIV-a, a svoja istraživanja počeo je još osamdesetih kada je kao mladi lekar radio u maloj ruralnoj bolnici u Zairu (danas Demokratska Republika Kongo).

Otkad su 1981. godine u Los Anđelesu, San Francisku i Njujorku zabeleženi prvi slučajevi smrtonosno narušenog imunog sistema nekolicine homoseksualaca, napisano je mnoštvo knjiga o poreklu HIV-a i side, bolesti koju uzrokuje.

Studija iz 2006. kao podloga

Zahvaljujući studiji Beatris Han sa Univerziteta Alabama i Pola Šarpa sa Univerziteta Edinburg, objavljenoj 2006. godine u časopisu Science, znamo da je ishodište HIV/side u Kamerunu.

U sklopu studije strpljivo su skupljali izmet šimpanzi u džunglama južnog Kameruna. Upravo je analiza toga izmeta pokazala da je HIV (virus humane imunodeficijencije) direktni potomak SIV-a (virusa majmunske imunodeficijencije) koji je vekovima mirno živeo u kamerunskim šimpanzama. A onda je taj virus prešao na čoveka i počeo svoj smrtonosni pohod.

U prvom izdanju knjige "Poreklo side", objavljenom 2011. godine, Pepin je, baš kao i mnogi naučnici, bio uveren da je "nulti slučaj" HIV/side bio lokalni lovac koji je ubio šimpanzu kako bi je pojeo.

Zaklao je šimpanzu, a njen virus SIV verovatno je ušao u čoveka preko neke posekotine, možda na ruci. U čovekovom telu SIV je mutirao i postao zloglasni HIV.

No, 10 godina kasnije, prof. Pepin modifikovao je svoju hipotezu o "nultom pacijentu" i to na osnovu istraživanja u medicinskim arhivima u Africi i Evropi. Ta istraživanja sugerišu da "nulti pacijent" nije bio domaći lovac, već izgladneli vojnik iz Prvog svetskog rata koji je bio prisiljen da lovi šimpanze za hranu kada je njegov puk zapeo u zabačenoj šumi oko grada Moloundoua u jugoistočnom Kamerunu.

"Tokom Prvog svetskog rata Nemačka je imala nekoliko kolonija u Africi, među kojima je bio i Kamerun. Savezničke snage odlučile su da izvrše invaziju na kolonije i Kamerun je napadnut kombinacijom britanskih, belgijskih i francuskih vojnika iz pet smerova – opisao je tok događaja u Prvom svetskom ratu prof. Pepin.

Gladni vojnici

Oko 1600 belgijskih i francuskih vojnika krenulo je pešice od današnje Kinšase uz reku Kongo i njenu pritoku reku Sanga. Put ih je odveo do Moloundoua, grada na jugoistoku Kameruna za koji se već dugo nagađa da je mesto prve infekcije HIV-om.

"Vojnici su proveli tri ili četiri meseca u gradu pre nego što su krenuli dalje. Dok su bili tamo, glavni problem nisu bili neprijateljski meci nego glad", rekao je profesor Pepin. Lokalno stanovništvo živelo je od manioke i drugih domaćih useva, a jedini izvor mesa bile su divlje životinje. Kad su se vojnici približili gradu, lokalni stanovnici su pobegli iz straha od njihove okrutnosti.

Kako je snabdevanje hranom bilo neredovno, a vojnici su lišeni pomoći meštana, došlo je do masovne gladi. To je prisililo vojnike da krenu u lov na divlje životinje.

"Moja hipoteza je da se jedan od vojnika zarazio dok je lovio u šumi. Ubijena je šimpanza, a prilikom rezanja životinje došlo je do povrede u kojoj je vojnik zaražen virusom.

Čovek se na kraju vratio u naseljeno mesto nakon rata i verovatno je bio uzrok prve epidemije HIV-a", kaže Pepin.

Današnja Kinšasa, od koje je krenula epidemija, nekada se zvala Leopoldvil i bila prvi veliki grad u bazenu reke Kongo, a belgijski kralj Leopold II, po kome je dobio ime, naredio je njegovu gradnju 1881. godine.

Tamo je kombinacija modernog prometa i prostitucije naveliko pomogla širenju brojnih polno prenosivih bolesti. Na primer, duž glavnih trgovačkih ruta kolonijalnog Konga harale su epidemije gonoreje i sifilisa. Niko nije znao u to doba, ali HIV se takođe širio duž istih ruta.

Infekcija ranih pedesetih...

Prof. Pepin smatra da se HIV u početku polako širio, pa je "nulti slučaj" zaraze 1916. godine doveo do oko 500 infekcija ranih pedesetih.

"Širenje HIV-a u to vreme uglavnom je bilo posledica ponovne upotrebe prljavih igala u bolnicama zbog nedostatka resursa i ograničenih dezinfekcijskih sredstava. Kada je 1960. godine Kongo oslobodio bremena kolonijalizma, to je dovelo do priliva izbeglica i migranata u gradove. Početkom 20. veka u Leopoldvilu je živelo oko 14.000 stanovnika, a danas je Kinšasa dom za 14 miliona ljudi. Nagli priliv ljudi pokazao se kao idealan za širenje HIV-a, jer je na svaku ženu dolazilo čak 10 muškaraca. To je dovelo do siromaštva i raširene prostitucije. Prostitutke bi godišnje imale i do 1500 klijenata. To su bili idealni uslovi za širenje virusa HIV-a. Seksualni prenos ubrzao se šezdesetih", rekao je Pepin.

"Zaslužan" za izvoz HIV-a na Karibe bio je jedan Haićanin koji je sredinom šezdesetih pokupio virus kad je bio u poseti porodici u Kamerunu.

Istraživanje Majkla Vorobeja, poznatog evolucijskog biologa sa Univerziteta Arizona (Vorobej je nedavno objavio i studiju o prvom dosad poznatom slučaju kovida u Vuhanu), pokazalo je da se prvi slučaj zaraze HIV-om u SAD-u dogodio 1971. godine, a ne 1981. godine kad je sida prepoznata kao bolest.

Sida je do sada odnela više od 33 miliona života, a HIV je i dalje neuništiv i zadaje dodatne probleme u pandemiji kovida.

Naučnici tako smatraju da se varijanta omikron razvila u Južnoj Africi u telu obolelog od kovida koji je bio zaražen HIV-om pa se zbog narušenog imuniteta nedeljama borio s koronavirusom. To je koronavirusu omogućilo da razvije pedesetak mutacija u odnosu na originalni soj iz Vuhana, zbog čega sad strahujemo od petog pandemijskog talasa uzrokovanog omikronom.