Kako pobediti alergiju na polen?

Sama reč alergija znači izmenjeno, drugačije reagovanje organizma, što znači da osobe koje pokazuju preosetljivost prema nekom alergenu reaguju drugačije od onih koje nisu preosetljive. Što se simptoma alergije tiče, zavisi na kom organu se ispoljava alergijska reakcija. Ukoliko se radi o organima za disanje, možemo da govorimo o dvema najčešćim bolestima, alergijskoj kijavici i alergijskoj astmi, tj. alergijskim promenama koje se javljaju u gornjim ili donjim disajnim putevima. Što se tih alergena tiče, to je na prvom mestu alergija na prašinu, odnosno na grinje iz kućne prašine. Na drugom mestu po učestalosti nalaze se poleni, i to poleni trava, drveća i korova.

Određivanje uzroka alergije

Kad je reč o ispitivanju alergije, rade se pre svega tzv. kožne probe i, nakon toga, ako dobijemo pozitivnu reakciju, rade se laboratorijske analize, praktično, tražimo potvrdu alergije putem krvi, određujući neke ćelije u krvi koje pripadaju grupi belih krvnih zrnaca. Pored toga, određujemo i vrednost nekih specifičnih belančevina, koje se kod osoba koje su alergične stvaraju u mnogo većoj količini nego kod zdravih osoba. Tu vrstu belančevina određuje Institut za imunologiju i alergologiju Torlak. Ukoliko nađemo alergiju na neki od polena, tražimo onu travu ili korov ili vrstu drveta na koju je pacijent najviše alergičan radi primene posebne vrste terapije i prevencije, tzv. imunoterapije. U ovo doba godine, s proleća, ali i u toku leta, pa sve do kasne jeseni, naši pacijenti alergični na polene imaju veoma izražene tegobe.

Alergijska kijavica

Što se alergijske kijavice tiče, najčešće se javlja simptom kijanja u rafalu, kako to obično pacijenti opisuju. Kada dođe u kontakt s polenima, pacijent kija u više navrata, desetak, petnaest puta jedno za drugim, i to je reakcija organizma da se oslobodi zrnaca polena koji su pali na sluzokožu nosa. Pored kijanja, može da se javi i osećaj otečenosti i zapušenosti nosa. koji nastaje kao posledica otoka sluzokože, opet na alergijskoj bazi. Pored otečenosti, može da se javi curenje iz nosa, pojačano stvaranje sekreta u nosu,  obično u vidu vodnjikavog bistrog sekreta, koji se nekontrolisano sliva iz nosa.

Alergijska astma

Alergijska astma može da se manifestuje ili kašljem ili gušenjem i stezanjem u grudima, kao posledica alergijske reakcije na polen. Lečenje podrazumeva smirivanje simptoma i lečenje u sezoni polena i kada pacijent ima tegobe, a postoje i mere preventive kada nema polena. Ono što je sada za pacijente značajno jesu lekovi i mogućnosti lečenja alergijskih poremećaja u ovom periodu godine. Što se lekova tiče, na prvom mestu su tzv. antihistaminici, kojih ima nekoliko vrsta i koji se baziraju na delovanju supstance koja se u toku alergijske reakcije oslobađa da ne bi došlo do pojave simptoma. Ti lekovi se uzimaju u periodu od deset do petnaest dana, a ukoliko se simptomi ne smiruju, treba proveriti da nije u pitanju neka naknadna infekcija gornjih ili donjih disajnih organa. To se pre svega odnosi na gornje disajne puteve, kada treba dati i antibiotike.

Zloupotreba kapi za nos

Najčešća greška koju pacijenti čine jeste da nekontrolisano koriste kapi za nos. Kapi za nos deluju tako što izazivaju sužavanje krvnih sudova na nivou sluzokože nosa. Kao posledica tog sužavanja smanjuje se sekrecija iz nosa i pacijent se oseća bolje. Kad god se krvni sudovi suze, smanji se dotok krvi, kao i količina hranljivih materija koje dolaze u sluzokožu, ćelije gladuju i, samim tim, sluzokoža propada jer nema adekvatne ishrane. Zato kapi za nos ne smeju da se koriste nekontrolisano, već samo u dogovoru s lekarom i prema njegovom savetu. Svakako da je zapušen nos velika prepreka za normalno disanje i pacijent se oseća neprijatno kad ne može da diše na nos. Tada je potrebno da se koriste kapi, ali samo u jednom kratkom periodu. Postoji i druga vrsta kapi koje se koriste više kao preventiva, ali i u vreme kada ima polena, to su kapi Dexamethason Neomycin, koje deluju tako što smanjuju otok i alergijsku reakciju. One ne deluju tako brzo kao kapi tipa Olinth ili Nafazol, koje odmah otpuše nos, ali, korišćenjem ovih kapi deset do petnaest dana, sluzokoža se oporavi, pacijent počne da oseća mirise i smanji se sekrecija iz nosa. Postoji i određena grupa sprejeva za nos koji su na bazi hormona, korktikosteroida, i tu se kod pacijenata takođe javlja predrasuda da će se stvoriti zavisnost i da posle toga više neće moći da prestane sa uzimanjem spreja. Sprejevi za nos ne stvaraju nikakvu zavisnost. Oni se koriste mesec i po do dva, s ciljem da se smanji otok i sekrecija. Nakon tog perioda treba napraviti pauzu u njihovom korišćenju. Postoji još jedna vrsta sprejeva, sterilna morska voda, koja služi za toaletu nosa. Nakon šetnje ili nakon boravka u prirodi, osoba koja je alergična treba da ispere sluzokožu nosa morskom vodom.

Alergijske reakcije očiju

Vrlo često kod pacijenata koji imaju simptome alergijske kijavice alergijskim reagovanjem bude zahvaćena i sluzokoža oka i kao simptom se javlja pojačano suzenje iz očiju, peckanje u očima ili, kako to pacijenti kažu, imaju utisak kao da im je zrno peska upalo u oko i ono draži sluzokožu oka. Neophodno je da pacijent ode kod lekara specijaliste i ispita alergiju, da se potvrdi na šta je alergičan i da lekar specijalista preporuči terapiju. Kao preventiva mogu da se nose naočare kada pacijent ide u prirodu ili da se jednostavno ne izlazi napolje onih dana kada je vetrovito i kada je velika koncentracija polenovih zrna u atmosferi.

Primena pumpice kod astme

Drugi važan simptom kod alergijske astme je osećaj stezanja u grudima, odnosno osećaj nedostatka vazduha, tj. gušenja. U periodu kada ima polena u vazduhu, to može da bude u toku celog dana, inače je za astmatičare karakteristično da se bude pred zoru zbog preosetljivosti sluzokože disajnih puteva koja nastaje kao posledica koncentracije hormona nadbubrežne žlezde. Astmatičari veoma oprezno i samo uz konsultaciju s lekarom mogu da koriste lekove protiv alergije. Ono što astmatičari koriste jesu pumpice ili lekovi u obliku sprejeva. I tu postoji predrasuda da će pumpice izazvati zavisnost. To je mišljenje koje se ustalilo među pacijentima, a koje nije tačno. Pacijent se vezuje za pumpicu zato što zna da će mu ona brzo pomoći. Već posle udaha jedne doze leka u spreju dolazi do olakšanja. Astmatičari koriste dve vrste pumpica: jedna je za širenje bronhija, i ona veoma brzo deluje, a druga vrsta pumpica je sa lekovima, hormonskim preparatima, ekstraktima nadbubrežne žlezde, u obliku spreja, koje pacijent uzima posle pumpice koja širi bronhije. To koristi redovno u periodu od nekoliko meseci, od pojave simptoma pa do kasne jeseni. Pacijenti redovno koriste tu pumpicu dvaput dnevno. Pumpicu za širenje bronhija pacijent koristi po potrebi, kada oseti gušenje. Najnoviji proizvod koji ta dva leka objedinjuje u jednom jeste lek u obliku diskusa koji ima komore, iz kojih pacijent samo udahne prah u kome se nalaze obe komponente: i ona koja širi bronhije i ona koja produžava efekat tog leka i sprečava brzo ponovno javljanje opstrukcije. Taj lek kod nas postoji od pre godinu i po dana. Na žalost, nije na pozitivnoj listi. Veoma je komforan, pacijent ga koristi dva puta dnevno, po jedan ili dva udaha i više ništa mu nije potrebno. Za pacijente je to izuzetno dobro zbog toga što spavaju celu noć i ne bude se u zoru.

Vreme opasno za astmatičare

Pacijentima se savetuje da ne izlaze napolje naročito onim danima kada je sunčano a vetrovito, što znači da ima puno polena u vazduhu. Ukoliko moraju da izađu, veoma je važno da redovno uzimaju lekove, a kada su napolju, da nose naočare kako ne bi došlo do kontakta sluzokože oka s polenovima zrnima. Svakako ne treba da drže u stanu nikakvu biljku koja cveta, a naročito ne u prostoriji u kojoj spavaju. Ako stanuju u blizini parkova, trebalo bi da provetravaju prostorije noću, od jedanaest uveče pa do tri-četri sata ujutru, kad je koncentracija polena u vazduhu smanjena.

Medikamentozna preventiva

U okviru prevencije postoji tzv. alergen specifična imunoterapija. Od polena na koji se ima najpozitivnija alergijska reakcija naprave se tri vrste rastvora, koji se pacijentima daju u vidu potkožnih injekcija po određenoj šemi. Sa tom terapijom se počinje po prestanku cvetanja polena i ona se nastavlja do ranog proleća. Drugi oblik prevencije su kapi koje se stavljaju pod jezik. Na taj način se podstiče imuni sistem da deluje zaštitno i sprečava stvaranje velikih koncentracija belančevina odgovornih za simptome alergije.