10 najvećih epidemija u istoriji

Nekada su bile tako smrtonosne, da su pustošile čitava sela i gradove. Pogledajte najgore od njih.

Atinska kuga

Daleke 430. godine p.n.e. grčki istoričar Tukidid prvi je pisao o epidemijama. Kuga koju je opisao nazivala se atinskom i praktično je uništila grad.

Ubila je među ostalima i čuvenog Periklea.

Savremeni naučnici smatraju da je atinska kuga zapravo bila tifus, budući da su simptomi uključivali zapaljenje očiju, spazme, dijareju i čireve na koži.

Oni koji su preživeli, gubili su vid, prste ili genitalije, pisao je Tukidid.

Justinijanova kuga

Justinijan I, car Vizantije, dobio je neslavnu čast time što je po njemu nazvana ova kuga.

U svom punom zamahu, od 541. do 542. godine nove ere ubijala je svakodnevno 10.000 stanovnika tadašnjeg Konstantinopolja, pisao je istoričar Prokopije. Međutim, drugi hroničari tog vremena navodili su da je reč od po 5.000 ljudi dnevno.

Tela su morala da se pale, jer su ljudi umirali prebrzo da bi mogli biti sahranjivani.

Ovo je prvi zabeleženi slučaj bubonske kuge, bolesti koja je kasnije ubila, procenjuje se, 200 miliona ljudi.

Crna smrt

Crna smrt vladala je gotovo 200 godina, počevši od Azije, a zatim prateći trgovačke puteve do evrope četrdesetih godina 14. veka.

Naučnici su dugo smatrali da je uzročnih bubonska kuga, ali sada smatraju da je možda reč o virusu sličnom eboli.

Ova bolest odnela je od 75 do 100 miliona života, što je oko trećine tadašnje evropske populacije.

Žuta groznica 1793.

William Birch / Wikimedia Commons

Žuta groznica harala je Filadelfijom u leto 1793. a donele su je izbeglice iz pobune robova u Santo Domingu.

Ova užasna bolest manifestovala se žutom kožom i crnim produktom povraćanja. Lekari tada još nisu znali njen uzrok, pa je jedan od njih Bendžamin Raš razvio sistem lečenja koji je uključivao puštanje krvi obolelima i tretman živom.

Budući da je tada od bolesti preminulo više hiljada ljudi, a oni zdravi napustili grad, Filadelfija, tadašnja prestonica SAD ličila je na grad duhova.

Boginje (1492-1900.)

romana klee / Flickr.com

Kada su se meksički Asteci pobunili protiv konkvistadora Kortesa, Španci su bili prinuđeni na povlačenje.

Ipak, Kortes je pobedio, jer su se Asteci zarazili boginjama, tada evropskom bolešću, na koju Indijanci nisu stekli imunitet.

Prva pandemija kolere (1817-1823.)

Zaraženi pirinač u Indiji pokrenuo je prvu pandemiju kolere što ju je učinilo globalnom bolešću. Kolera je dugo mučila stanovnike obala Ganga. Međutim, 1817. britanske trupe raširile su bolest širom Indije.

Međutim, uz vojne i trgovačke puteve, kao i postojanje parne lokomotive, do 1823. bolest se raširila većinom azijskih država, pa čak i Bliskim Istokom.

Grip 1918.

Verovatno najveća pandemija u istoriji bila je epidemija gripa 1918. koja je pratila američke vojnike tokom Prvog svetskog rata.

Za šest meseci, takozvana Španska groznica, stigla je do svih kontinenata sem Antarktika. Žrtve su imale crne tačke na obrazima, a pluća su im se brzo punila tečnošću i davila ih.

Napredak bolesti je bio izuzetno brz – mnoge osobe bi se probudile zdrave, a do noći bi već umirale.

Tifus (1918-1922.)

Ova bakterijski izazvana bolest obično se javlja u nehigijenskim uslovima, poput onih koji vladaju u vojsci.

Zato i ne čudi što je tifus za vreme Prvog svetskog rata harao Istočnom Evropom. Vojske su gubile čitave jedinice, a od bolesti su umirali i mnogi lekari.

Malarija

Malarični komarac, kako se već ispostavilo, najopasnija je životinja po čoveka, jer je do sad pobio ogroman broj ljudi.

Iako je malarija iskorenjena u najvećem delu razvijenog sveta, ta bolest i dalje ubija ljude u Africi, a u naročitom riziku su trudnice i deca mlađa od pet godina.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da svakog dana 2.800 dece umre od malarije.

Sida (1981-)

Sida je možda bolest koja se može sprečiti, ali ona i dalje uzima svoj danak širom sveta.

Procenjuje se da je 2005. u Africi 25 miliona ljudi bilo HIV pozitivno. Žene čine 77 odsto zaraženih i virus često prenose na bebe.