Koliko mobilni telefoni “zrače” i kako da se zaštitimo?

To je pokazalo i istraživanje u okviru projekta LEXNET, pod pokroviteljstvom Evropske unije, u kom je učestvovao i Telekom Srbija u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu.

“Želeli smo da razbijemo predrasude, da razjasnimo šta koliko zrači i kako neko može da smanji izloženost takvoj vrsti zračenja”, objašnjava Milica Popović, inženjer telekomunikacija i šef Službe za planiranje mreže Telekoma Srbija, koja sa svojim kolegama radi na kampanji “Biraš kako komuniciraš”.

“Istraživanja u više zemalja, a i kod nas, pokazala su da većina ljudi ne zna mnogo o tome koliko moblini telefoni zrače. Iako je reč o daleko nižim vrednostima od granice dozvoljenih, važno je informisati ljude o pravilnom korišćenju telefona, iz prostog razloga što se njima služe mnogo intenzivnije i duže u toku dana nego ranije”.

O kakvom zračenju je ovde reč i kako funkcioniše mobilna mreža?

“Zračenje” telefona u gore pomenutom smislu, odnosi se na elektromagnetno zračenje. Mobilna telefonija korišćenjem radio talasa prenosi govor i podatke, koji se preko antena transformišu u elektromagnetni talas. Da bismo mogli da telefoniramo gde god da se nalazimo, neophodno je da talase našeg telefona registruje neka bazna stanica i da telefon u svakom trenutku može da “uhvati” signal neke od njih.

Zanimljiva je činjenica da većina ljudi smatra da su izloženi samo zračenju bazne stanice, a da telefoni ne zrače.

“Nova istraživanja su pokazala da pri srednjem nivou snage signala bazne stanice – što vaš telefon očitava kao dve ili tri ‘crtice’ na indikatoru signala - čovek za tri minuta razgovora telefonom primi prosečno dozu zračenja koja je približno jednaka onoj koju od bazne stanice primi za tri meseca i to 24 sata dnevno. U uslovima lošeg signala, (jedna ‘crtica’ na telefonu), čovek za vrlo kratko vreme od svog telefona primi dozu zračenja, kakvu od bazne stanice ne primi i za nekoliko godina”, objašnjava Popović.

Ipak, nivo zračenja baznih stanica je pod strogom kontrolom države, a time se u Srbiji bavi Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja I Zakon o zaštiti životne sredine.. Tim zakonima propisane su granične vrednosti, koje su znatno manje od preporučenih standarda koje postavlja Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja i koje podržava Svetska zdravstvena organizacija.

U priloženoj tabeli možete da vidite kolike su granične vrednosti kada je reč o nivou zračenja:

Nivo zračenja zavisi od tehnologije bežičnih mreža (2G, 3G, 4G, Wi-Fi i druge), a u svetu se intenzivno radi na njegovom smanjenju. Štaviše, to je jedan od uslova koji zahteva Međunarodna komisija, pre nego što otvori vrata 5G tehnologiji.

Stroga pravila o postavljanju baznih stanica primenjuju se na sve mobilne operatere u zemlji, pa je postupak pribavljanja dozvole vrlo složen, a potrebna merenja obavljaju nezavisne laboratorije.

"Pre nego što se postavi bazna stanica, sprovodi se postupak procene uticaja na životnu sredinu. Operater angažuje akreditovanu laboratoriju koja vrši merenja trenutnog nivoa elektormagnetnog polja na mestu gde je planirana bazna stanica. Potom se obavlja ekstrapolacija - predviđanje o tome koliki će nivo zračenja iznositi kada se bazna stanica bude postavila i pri tome je važno istaći da se uzima tzv. “najgori slučaj”, odnosno slučaj kada bi bazna stanica radila pod maksimalnim opterećenjem, što se u praksi gotovo nikad ne dešava.” objašnjava Zoran Karić, inženjer za pripremu investicija bežične pristupne mreže Telekoma Srbija. “Stručna ocena opterećenja životne sredine se potom prosleđuje nadležnom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, koji obaveštava javnost o zahtevu za postavljanje bazne stanice i stručnoj oceni opterećenja životne sredine, kako bi zainteresovani imali uvid u rezultate merenja. Na osnovu rezultata, zakonske regulative i mišljenja javnosti nadležni sekretarijati odlučuju o tome da li se bazna stanica može pustiti u rad ili ne.”

A telefoni?

Proizvođači mobilnih telefona su u obavezi da u uputstvu za upotrebu uređaja navedu maksimalne vrednosti specifične stope apsorpcije energije elektromagnetnog zračenja (SAR) koje potiče od telefona, a evropska i domaća regulativa propisuje 2W/kg kao graničnu vrednost SAR-a lokalizovanog na glavu i trup.

Većina proizvođača telefona omogućava vam da proverite SAR za svoj uređaj i to na zvaničnim sajtovima, u slučaju da ste izgubili svoje uputstvo.

Iako možda deluje da zbog obilja funkcija pametni telefoni zrače više od “onih starih”, to nije slučaj, barem ne kada je reč o zračenju tokom uspostavljanja veze i trajanja telefonskog razgovora. Naime, savremene mrežne tehnologije, poput 3G i 4G zasnivaju se na daleko osetljivijem sistemu komunikacije između telefona i bazne stanice, u odnosu na tehnologiju od koje su zavisili “stari” telefoni.

Ono što svakako utiče na “ozračenost” savremenog čoveka je činjenica da se pametni telefoni koriste mnogo češće i to ne samo za pozive i slanje poruka, nego i za surfovanje internetom i korištenje raznih servisa putem njihovih aplikacija.

“Telefon i kad nije aktivan, emituje određeno zračenje, jer povremeno šalje slab signal mreži, na osnovu kog se utvrđuje lokacija korisnika. To je neminovnost, jer mreža mora znati preko koje najbliže bazne stanice može da pristupi korisniku, ukoliko ga neko, recimo, poziva telefonom”, objašnjava Popović.

“Međutim, mnogi servisi na koje su korisnici pametnih telefona pretplaćeni i čije su aplikacije preuzeli, komuniciraju sa svojim serverima, pa se signali odašiljaju mnogo češće, nego što je to bio slučaj sa starim telefonima. Svaka razmena signala se odražava i na trajanje baterije, pa ćete primetiti da će vam baterija mnogo duže trajati, ukoliko deaktivirate određene aplikacije ili isključite opciju za razmenu podataka”.

To nije jedini način da smanjite sopstvenu izloženost zračenju mobilnog telefona. U okviru kampanje “Biraš kako komuniciraš” napravljena su i slikovita uputstva za pravilnu upotrebu telefona. Ovo su njihove preporuke:

.

.

.

.

.