90 minuta razgovora sa Putinom; "Da je video kako mu narod gine završio bi rat"

Iako je razgovarao sa ruskim liderom krajem oktobra, kaže da za sada ne vidi konkretne znake koji bi ukazivali na njegovu iskrenu nameru da okonča rat u Ukrajini.

Stere je ovo izjavio u intervjuu za Politiko, uoči trilateralnih pregovora između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država, zakazanih za 10. i 11. novembar u Abu Dabiju.

"Da je želeo mir, ne bi bilo rata. Da je želeo mir tokom ovih pet godina, dok vidi kako njegova zemlja nazaduje, kako se susedne zemlje pridružuju NATO-u, kako mu narod gine, rat bi se završio", rekao je norveški premijer.

Međutim, on smatra da je Putinova spremnost za razgovor izvestan pomak, jer pokazuje da je ruski predsednik bar spreman da sedne za pregovarački sto. Dodao je da bi Moskva platila političku cenu ako bi poslala delegaciju u Abu Dabi, a ne bi ponudila ništa konkretno.

Razgovor sa Putinom

27. oktobra, Stere je, zajedno sa finskim predsednikom Aleksandrom Stubom, razgovarao sa Putinom oko 90 minuta.

Taj sastanak izazvao je kritike nekih evropskih lidera, uključujući predstavnike Danske i Letonije, koji smatraju da Rusiju treba držati u diplomatskoj izolaciji.

Norveški premijer, međutim, odbacuje takav pristup i upozorava da je pogrešno verovati da će se rat završiti ako Evropa prekine svaki kontakt sa Moskvom.

"Budimo realni. On nije izolovan. Jedini glas koji stiže do Moskve dolazi iz Vašingtona", rekao je Stere.

Tokom razgovora, opisao je Putina kao profesionalnog i racionalnog sagovornika. Takođe je odbacio medijske izveštaje prema kojima je ruski predsednik držao predavanja dvojici nordijskih lidera o slovenskoj istoriji kako bi opravdao rat u Ukrajini. Naglasio je da je lično prisustvovao razgovoru, za razliku od autora tih izveštaja.

Šta je na stolu u Abu Dabiju?

Ne očekuje mnogo od predstojećih pregovora, ali ih vidi kao mogući korak ka novim razgovorima koji bi trebalo da uslede u kratkom roku.

Među temama o kojima bi se moglo razgovarati su prekid vatre na Crnom moru, kako bi se omogućio bezbedan izvoz žitarica, obustava napada na energetsku infrastrukturu, zamrzavanje fronta i razmena zarobljenika.

Istovremeno, razgovara se o bezbednosnim garancijama koje bi trebalo da spreče novi ruski napad na Ukrajinu.

Na pitanje da li veruje američkim pregovaračima, Stere nije dao direktan potvrdan odgovor. Rekao je da veruje da Sjedinjene Države traže način da okončaju rat.

Komentarišući izjavu Trampovog izaslanika Stiva Vitkofa, koji je Putina u Sankt Peterburgu nazvao humanitarcem, norveški premijer je kratko rekao da to neće biti deo njegovog rečnika.

Evropa mora imati zajednički glas

Store smatra da bi Evropa trebalo da imenuje osobu ili grupu koja bi u njeno ime prenosila zajedničke poruke američkom predsedniku i ruskom lideru.

Kao moguće predstavnike pomenuo je Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju. Ovaj predlog bi trebalo da razmotre evropski lideri tokom neformalnog samita u Dablinu.

Istovremeno, upozorio je da pitanje evropske bezbednosti ne treba mešati sa pregovorima o Ukrajini.

"Rusija stalno nudi ideje iz kraja 2021. o tome gde bi NATO mogao biti, a gde ne. To nije na Rusiji da odlučuje", zaključio je norveški premijer.