Leopard (panthera pardus)

U vreme pisanja ovog teksta već je bio dostupan prvi update, koji je ispravio sitnije bagove uočene nakon predstavljanja Leoparda i koji nosi oznaku 10.5.1. Za razliku od svih dosadašnjih verzija Mac OS X (Mac OS Ten) operativnog sistema, Leopard je prvi koji je, zahvaljujući izmenama u samom kernelu, u potpunosti prilagođen novim izuzetno brzim Intel procesorima koji se nalaze u svakom novom Mac računaru.

Kako je reč o najbržoj mikroprocesorskoj arhitekturi na tržištu, ne čudi da Leopard radi zaista brzo na Core 2 procesorima, ali je za pohvalu to što je sistem primetno brži u odnosu na Mac OS X Tiger (10.4). U prethodnom periodu mogle su se čuti zamerke da je grafički interfejs spor, tj. da se većina akcija odvija sa izvesnim lagom, što je naročito bilo primetno dugogodišnjim korisnicima Windows platforme koji su prešli na Mac. Ne radi se o nekim drastičnim razlikama, ali je baratanje prozorima, otvaranje istih i listanje sadržaja foldera ipak bilo sporije u odnosu na Windows. Tome je konačno došao kraj i novi Apple Finder, osnovni fajl menadžer za OS X, dosta je poboljšan i ubrzan - već je to dovoljan razlog da se Leopard označi kao solidan napredak, posebno ako se ima u vidu da je prethodna verzija Mac OS X izašla pre nešto manje od dve godine.

Apple navodi da novi OS donosi preko 300 poboljšanja, ali korisnici Mac računara sa PowerPC procesorima (G4 i G5), nažalost, neće moći da uživaju u svima, jer npr. Boot Camp, koji je sada sastavni deo sistema, nije ni podržan na ovim procesorima. Kao minimalne zahteve za pokretanje Leoparda Apple navodi bilo koji noviji Mac sa PowerPC G4 procesorom radnog takta 866 MHz i 512 MB memorije. Kao i obično, u praksi je sve ispod barem duplo jače mašine čist mazohizam. Mi smo testirali na Apple MacBook Pro računaru sa 2 GB DDR2-667 memorije, Core 2 Duo procesorom na 2,33 GHz, Radeon X1600/256MB grafičkim čipom i hard diskom od 120 GB na 5400 obrtaja u minuti.

Grafički interfejs

Po prvi put Apple je odustao od default plavog wallpapera na desktop i implementirano grafičko rešenje koje predstavlja svemir. Razlog za to je naziv jedne od novih funkcija u okviru OS-a, Spaces, ali i samog dizajna softvera za pravljenje rezervnih kopija pod imenom Time Machine. Ono što prvo upada u oči jeste kompletan redizajn prozora, koji sada više nemaju na sebi grafičko rešenje pod nazivom "brušeni metal" već su nalik prozorima iz iTunesa. Osveženje ovog tipa je dobrodošlo. Kako bi se lakše uočavali aktivni od neaktivnih prozora, senka je povećana. Svi meniji sada su dobili pojačanu transparenciju, što izgleda dobro, ali je izuzetno negativna odluka da se i menu bar učini transparentnim, čime Mac OS X, osim što podseća na Vistu, donosi i menije koji su teže čitljivi u zavisnosti od izbora pozadine na vašem ekranu.

Jednako mnogo kontroverzi izazvao je novi dock, koji je sada u "kvazi-3D" režimu, uz neizbežne refleksije koje izgledaju atraktivno ali je razlika u odnosu na dosadašnji dock zaista velika. Funkcionalnost uglavnom nije narušena, a zgodna je opcija dodavanja tzv. stackova u dock. Naime, ako prevučete neki od foldera na dock pojaviće se tzv. stack. Klikom na novokreirani stack prikazaće vam se sadržaj foldera uz atraktivno grafičko rešenje. Vizuelno izgleda dobro, ali nije ništa funkcionalnije od starog rešenja po kome se klikom na ikonu foldera na docku otvara prozor sa sadržajem foldera. Sve u svemu, stacks su pokušaj da se napravi nešto novo, ali taj pokušaj nije uspeo. Iritira to što se ne može definisati ikona koja bi reprezentovala novokreirani stack na docku već se uzima ikona fajla koji je poslednji pridodat nekom stacku. Ukoliko imate više stackova koji predstavljaju foldere sa sličnim dokumentima, eto zbrke na vašem docku. Da stvar bude još gora, nemate mogućnost izbora - svaki folder koji prevučete na dock biće predstavljen kao stack.

Finder je doživeo veliki facelifting, ali je ovog puta u pitanju promena nabolje. Po ugledu na iTunes, prozor je podeljen u nekoliko celina, a moguće je konačno uključiti, po ugledu na Windows Explorer, i prikaz putanje ka fajlu na hard disku. Sa leve strane nalazi je panel u kome su ikone raspoloživih diskova, mrežnih uređaja, predefinisane pretrage (npr. svi dokumenti na hard disku i sl.). Vredan spomena je novi Cover Flow režim prikaza fajlova, a svako ko je ikada probao iTunes 7 zna o čemu se radi. Opet jedno atraktivno rešene, ali prevelike koristi od Cover Flow načina prikaza fajlova zapravo nema.

Stvar delimično popravlja to što je omogućen pregled svih tipova fajlova na ovaj način, pa čak i puštanje video i audio klipova. Ipak, ono što nam se definitivno dopalo jeste tzv. Quick Look režim prikaza fajlova koji se aktivira prostim pritiskom na space taster prilikom selekcije nekog fajla. Na ovaj način moguće je brzo, bez otvaranja matične aplikacije, pregledati slike, audio klipove, video klipove, Microsoft Office datoteke, PDF fajlove... Zadržan je Preview.app kojim se prikazuju fotografije i koji se može koristiti paralelno sa Quick Look režimom. Ipak, Preview je sada dobio i neke opcije kojima je omogućena i bazična obrada fotografija, pa je na taj način napravljena kakva-takva razlika između Quick Looka i Previewa kada je prikaz fotografija u pitanju.

Vremenska mašina

Jedna od najbolje realizovanih novina u Leopardu jeste vremeplov - Time Machine. Reč je o sistemu za automatski backup podataka koji radi uz upotrebu eksternog hard diska. Prilikom definisanja hard diska na kome će se praviti backup podataka, sistem će odraditi inicijalno kopiranje i nakon toga na svakih sat vremena vršiti bekap izmenjenih podataka. Kada se napuni disk za backup, brišu se stare kopije, ali algoritam nastoji da sačuva barem jednu prošlonedeljnu ili prošlomesečnu kopiju podataka.

Sve to ne bi zvučalo ni impresivno ni neuobičajeno da nije grafičkog interfejsa kojim se upravlja Appleovom vremenskom mašinom. Naime, sa desne strane nalazi se traka na kojoj su izlistani datumi i tačna vremena kada je obavljen backup podataka, a klikom na neki od njih dobićete pred sobom desktop iz tog vremena. Možete pokretati fajlove, pregledati ih - bukvalno kao da ste se vratili par dana ili meseci unazad. Fajl koji želite da vratite nazad, nakon što ste se uverili u njegov sadržaj, jednostavno selektujete i odaberete opciju restore.

Time Machine ima i slabih strana. Pre svega, kako sistem na svakih sat vremena backupuje velike količine podataka (nakon inicijalnog bekapa, svakog sata se iskopira 5-10 GB), usporenje u radu je neminovno. To je i logično, pošto se backup sistemske particije "sudara" sa radom na njoj, ali korisniku usporenje nikako neće prijati.

Spaces

Još od prvih verzija Linuxa imali smo mogućnost rada sa više radnih površina koje su međusobno manje-više nezavisne. Apple je to kroz opciju Spaces omogućio i svojim korisnicima. Opet, draž je u interfejsu: prelazak iz jedne u drugu radnu površinu atraktivno je animiran, a kada se prikažu umanjene slike svih radnih površina omogućeno je čak i prevlačenje prozora između njih, kako biste na najlakši mogući način napravili raspored i organizovali svoj rad. Treba napomenuti da je, očekivano, omogućeno definisanje broja virtualnih radnih površina, što smo imali prilike da vidimo u popularnim Linux distribucijama unazad par godina.

Kako bi sve izmene u grafičkom interfejsu bile implementirane na pravi način bilo je neophodno dodatno poboljšati Quartz sistem kojim se iscrtavaju prozori i uopšte grafika na ekranu, a koji se oslanja na OpenGL 3D akceleraciju. Pridodata je funkcija Core Animation i koja omogućava lako kreiranje atraktivnog grafičkog interfejsa, a na delu je možemo videti upravo upotrebom Time Machine funkcije. Quartz 2D Extreme se sada zove QuartzGL i aktivira se po potrebi. Na taj način programerima je omogućeno da biraju da li će elementi grafičkog interfejsa da se iscrtavaju upotrebom 3D akcelerisane grafike ili ne. Ovakva mogućnost je ostavljena zbog toga što u pojedinim slučajevima, ukoliko je interfejs previše kompleksan, mogu nastati problemi upotrebom 3D akceleracije. Kasnije, kada developer otkloni uzročnike problema u svojoj aplikaciji, lako može da koristi QuartzGL. Posebna pažnja posvećena je i XCode Tools paketu koji tradicionalno dolazi uz Mac OS X. Neočekivano, sada čak i "obični korisnici" mogu da se upuste npr. u pravljenje widgeta za Dashboard, jer su i u ovu oblast uvedeni wizardi.

Velike promene u Macintosh kernelu koje je Apple implementirao i njegova optimizacija za Intel procesore jasno su vidljive u radu - kao posledica toga, kao što smo već rekli, sistem je dosta brži, a potrošnja memorije nije mnogo veća nego kod prethodne verzije Mac OS X.

Ostali noviteti

U okviru Leoparda isporučuje se Boot Camp softver, koji omogućava instalaciju Windows XP i Windows Vista operativnih sistema (zvanično su podržane samo 32-bitne verzije) na zasebnu particiju, koju je moguće lako kreirati. Nakon što uđete u Windows, dovoljno je ubaciti instalacioni disk Mac OS X i sistem će instalirati i drajvere koji će omogućiti vašem Macu potpunu funkcionalnost pod Windowsom.

Front Row softver, koji je debitovao pod Mac OS X 10.4 operativnim sistemom, kompletno je izmenjen. Po ugledu na Media Center, reč je o softveru koji omogućava pregled multimedijalnih sadržaja na velikom ekranu. Iako ne donosi ništa revolucionarno u odnosu na stari Front Row, poboljšano je strimovanje sadržaja i u principu reč je o istom softveru koji smo imali prilike da vidimo prilikom testiranja AppleTV uređaja.

Safari u verziji 3 ubrzava rendering stranica, a konačno je otklonjen problem velikog usporenja prilikom prikazivanja transparentnih stranica (npr. kod MySpace profila). Vredan spomena je i novi Apple Mail koji dolazi sa atraktivnim templejtima, pa lako možete kreirati profesionalan ili personalizovan e-mail u razne svrhe.

Svaki novi Mac dolazi sa ugrađenom Web kamerom, a Apple je posebnu pažnju zbog toga posvetio Boot Camp aplikaciji, koja konačno može da snima i video, a ima implementiranu i opciju sličnu chroma key efektima koji su bili popularni prethodnih godina na TV stanicama. Naime, kamera snimi pozadinu koja se nalazi iza vas nakon što se pomerite iz kadra i zameni je animacijom, slikom ili grafikom po vašoj želji. U uslovima dobrog osvetljenja može se dobiti pristojan rezultat, do juče nepojmljiv za kućnu upotrebu.

Kad se podvuče crta

Leopard se ne može označiti kao revolucija, ali predstavlja dobar korak napred, posebno ako se ima u vidu da Apple predstavlja nove verzije svojih operativnih sistema dosta češće od konkurencije - na svake dve godine. Najviše nam se dopalo to što je sistem osetno ubrzan na Intel platformi, pa korisnici novih Mac računara i te kako imaju razloga za zadovoljstvo. Velike promene u interfejsu izazvale su kontroverzne reakcije među dugogodišnjim korisnicima Mac platforme, ali teško je svima udovoljiti. Ipak, na Internetu su već počeli da niču sajtovi koji se bave podešavanjem Leopardovog korisničkog interfejsa, pa je tako moguće menjati izgled docka i, kao što smo već napomenuli, linije sa menijima u vrhu ekrana, čime se novi sistem može podesiti da izgleda uglavnom kao stari. Sve u svemu, novim operativnim sistemom iz Applea smo zadovoljni, ali postoje određene stvari koje kvare utisak i ostavljaju gorak ukus, posebno ako se ima u vidu da je sistem inicijalno trebalo da bude predstavljen pre leta, što je odloženo kako bi bio kompletiran na pravi način...